TY  - CONF
AU  - Đorđević, Milena
AU  - Baltić, Milan Ž.
AU  - Cukić, Nikola
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Ćupić Miladinović, Dejana
AU  - Mirilović, Milorad
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3244
AB  - Na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu postoji Anatomski muzej,
osnovan kada i sama Katedra. Za 76 godina postojanja, doživlјavao je i uspone i padove
da bi danas bio ne samo deo obrazovnog sistema već i cenjena i poznata ustanova
kulture Beograda i Srbije. U Muzeju može da se izdvoji nekoliko celina: „Vodeni kutak,
Salon zanimlјivosti, Dvorana skeleta, Afrički salon, Biodiverzitet Srbije, Konzervirani
preparati organa domaćih životinja u Starom muzeju i Istorijski kutak“. Danas je
uspostavlјena saradnja sa Muzejem Jugoslavije koji je dao na pozajmicu Anatomskom
muzeju 25 Titovih trofeja (rogova jelena) koji će biti postavlјeni u posebnoj aleji.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Istorijski aspekt Anatomskog muzeja Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu
SP  - 477
EP  - 482
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3244
ER  - 

@conference{
author = "Đorđević, Milena and Baltić, Milan Ž. and Cukić, Nikola and Nešić, Ivana and Blagojević, Miloš and Ćupić Miladinović, Dejana and Mirilović, Milorad",
year = "2023",
abstract = "Na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu postoji Anatomski muzej,
osnovan kada i sama Katedra. Za 76 godina postojanja, doživlјavao je i uspone i padove
da bi danas bio ne samo deo obrazovnog sistema već i cenjena i poznata ustanova
kulture Beograda i Srbije. U Muzeju može da se izdvoji nekoliko celina: „Vodeni kutak,
Salon zanimlјivosti, Dvorana skeleta, Afrički salon, Biodiverzitet Srbije, Konzervirani
preparati organa domaćih životinja u Starom muzeju i Istorijski kutak“. Danas je
uspostavlјena saradnja sa Muzejem Jugoslavije koji je dao na pozajmicu Anatomskom
muzeju 25 Titovih trofeja (rogova jelena) koji će biti postavlјeni u posebnoj aleji.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Istorijski aspekt Anatomskog muzeja Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu",
pages = "477-482",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3244"
}

Đorđević, M., Baltić, M. Ž., Cukić, N., Nešić, I., Blagojević, M., Ćupić Miladinović, D.,& Mirilović, M.. (2023). Istorijski aspekt Anatomskog muzeja Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 477-482.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3244

Đorđević M, Baltić MŽ, Cukić N, Nešić I, Blagojević M, Ćupić Miladinović D, Mirilović M. Istorijski aspekt Anatomskog muzeja Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:477-482.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3244 .

Đorđević, Milena, Baltić, Milan Ž., Cukić, Nikola, Nešić, Ivana, Blagojević, Miloš, Ćupić Miladinović, Dejana, Mirilović, Milorad, "Istorijski aspekt Anatomskog muzeja Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):477-482,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3244 .

TY  - CONF
AU  - Ćupić Miladinović, Dejana
AU  - Borozan, Sunčica
AU  - Ivanović, Saša
AU  - Prevendar Crnić, Andreja
AU  - Đorđević, Milena
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Cukić, Nikola
AU  - Ćupić, Vitomir
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2963
AB  - Hlorpirifos (CPF) je hlorovani organofosfatni pesticid, odnosno insekticid, koji se već dugo sa uspehom koristio u poljoprivredi. Ovaj insekticid svoje  delovanje kod sisara ostvaruje na najmanje tri načina: inhibicijom aktivnosti enzima acetilholinesteraze (AChE), izazivanjem oksidativnog stresa i izazivanjem funkcionalnog poremećaja endokrinih žlezda. Za vitamin B1 (tiamin) je poznato da spada u grupu hidrosolubilnih vitamina, kao i da poseduje antioksidativni efekat. Osim toga, tiamin preko acetil koenzima A (acetil-CoA) učestvuje u sintezi acetilholinesteraze pa njegov nedostatak potencira delovanje organofostata.
Cilj naših ispitivanja bio je da se na japanskim prepelicama, trovanih hlorpirifosom, ispita da li i u kojoj meri vitamin B1 utiče na parametre oksidativnog stresa, inflamacije (interleukina 1(IL-1) i interleukina
6 (IL-6), apoptoze (inducibilne azot-oksidaze (iNOS) i ciklooksigenaze-2 (COX-2)), kao i aktivnost enzima acetil i butirilholinesteraze (AChE i BChE). Rezultati ovih ispitivanja pokazali su da tiamin efikasno dovodi do oporavka aktivnosti AChE i BuChE u plazmi, jetri i mozgu, koja je značajno bila inhibisana
dejstvom CPF-a. Osim toga, tiamin pokazuje i antioksidativna svojstva, pošto povećava ukupnu koncentraciju redukovanog glutationa u mozgu, zatim smanjuje stepen lipidne peroksidacije, redukuje produkciju IL-1 i IL-6, snižava ekspresiju iNOS i COX-2. Dobijeni rezultati su pokazali da vitamin B1 ima
povoljno dejstvo kod prepelica, trovanih hlorpirifosom.
AB  - Chlorpyrifos (CPF) is a chlorinated organophosphate pesticide, i.e. insecticide, which was successfully used in agriculture for a long time. This insecticide exerts its action in mammals in at least three ways: by inhibiting the activity of the enzyme acetylcholinesterase (AChE), by causing oxidative stress, and
by causing functional disruption of the endocrine glands. Vitamin B1 (thiamine) is known to belong to the group of water-soluble vitamins, and has an antioxidant effect. In addition, thiamine through acetyl coenzyme A (acetyl-CoA) participates in the synthesis of acetylcholinesterase, so its deficiency
potentiates the action of organophosphates.
The aim of our work was to investigate whether and to what extent vitamin B1 affects the parameters of oxidative stress, inflammation (interleukin 1 (IL-1) and interleukin 6 (IL-6)), apoptosis (inducible nitric oxide (iNOS) and cyclooxygenase-2 (COX-2)), as well as the activity of the enzymes acetyl and butyrylcholinesterase (AchE and BChE) and cyclooxygenase (COX), in Japanese quail poisoned with chlorpyrifos.
The results of these tests showed that thiamine effectively led to the recovery of AchE and BuChE activity in plasma, liver and brain, which was significantly inhibited by the action of CPF. In addition, thiamine also shows antioxidant properties as it increases the total concentration of reduced glutathione in the brain, then decreases the degree of lipid peroxidation, reduces the production of IL-1 and IL-6, and lowers the expression of iNOS and COX-2. The obtained results showed that vitamin B1 has a beneficial effect on quail poisoned by chlorpyrifos.
PB  - Belgrade : Serbian Society of Toxicology
C3  - 13th International Congress of the Serbian Society of Toxicology and 1st TOXSEE Regional Conference, belgrade, 10 - 12 May, 2023
T1  - Vitamin B1 kao potencijalni „antidot“ u lečenju Japanskih prepelica trovanih hlorpirifosom
T1  - Vitamin B1 as a potential "antidote" in the treatment of Japanese quail poisoned with chlorpyriphos
SP  - 111
EP  - 112
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2963
ER  - 

@conference{
author = "Ćupić Miladinović, Dejana and Borozan, Sunčica and Ivanović, Saša and Prevendar Crnić, Andreja and Đorđević, Milena and Blagojević, Miloš and Nešić, Ivana and Cukić, Nikola and Ćupić, Vitomir",
year = "2023",
abstract = "Hlorpirifos (CPF) je hlorovani organofosfatni pesticid, odnosno insekticid, koji se već dugo sa uspehom koristio u poljoprivredi. Ovaj insekticid svoje  delovanje kod sisara ostvaruje na najmanje tri načina: inhibicijom aktivnosti enzima acetilholinesteraze (AChE), izazivanjem oksidativnog stresa i izazivanjem funkcionalnog poremećaja endokrinih žlezda. Za vitamin B1 (tiamin) je poznato da spada u grupu hidrosolubilnih vitamina, kao i da poseduje antioksidativni efekat. Osim toga, tiamin preko acetil koenzima A (acetil-CoA) učestvuje u sintezi acetilholinesteraze pa njegov nedostatak potencira delovanje organofostata.
Cilj naših ispitivanja bio je da se na japanskim prepelicama, trovanih hlorpirifosom, ispita da li i u kojoj meri vitamin B1 utiče na parametre oksidativnog stresa, inflamacije (interleukina 1(IL-1) i interleukina
6 (IL-6), apoptoze (inducibilne azot-oksidaze (iNOS) i ciklooksigenaze-2 (COX-2)), kao i aktivnost enzima acetil i butirilholinesteraze (AChE i BChE). Rezultati ovih ispitivanja pokazali su da tiamin efikasno dovodi do oporavka aktivnosti AChE i BuChE u plazmi, jetri i mozgu, koja je značajno bila inhibisana
dejstvom CPF-a. Osim toga, tiamin pokazuje i antioksidativna svojstva, pošto povećava ukupnu koncentraciju redukovanog glutationa u mozgu, zatim smanjuje stepen lipidne peroksidacije, redukuje produkciju IL-1 i IL-6, snižava ekspresiju iNOS i COX-2. Dobijeni rezultati su pokazali da vitamin B1 ima
povoljno dejstvo kod prepelica, trovanih hlorpirifosom., Chlorpyrifos (CPF) is a chlorinated organophosphate pesticide, i.e. insecticide, which was successfully used in agriculture for a long time. This insecticide exerts its action in mammals in at least three ways: by inhibiting the activity of the enzyme acetylcholinesterase (AChE), by causing oxidative stress, and
by causing functional disruption of the endocrine glands. Vitamin B1 (thiamine) is known to belong to the group of water-soluble vitamins, and has an antioxidant effect. In addition, thiamine through acetyl coenzyme A (acetyl-CoA) participates in the synthesis of acetylcholinesterase, so its deficiency
potentiates the action of organophosphates.
The aim of our work was to investigate whether and to what extent vitamin B1 affects the parameters of oxidative stress, inflammation (interleukin 1 (IL-1) and interleukin 6 (IL-6)), apoptosis (inducible nitric oxide (iNOS) and cyclooxygenase-2 (COX-2)), as well as the activity of the enzymes acetyl and butyrylcholinesterase (AchE and BChE) and cyclooxygenase (COX), in Japanese quail poisoned with chlorpyrifos.
The results of these tests showed that thiamine effectively led to the recovery of AchE and BuChE activity in plasma, liver and brain, which was significantly inhibited by the action of CPF. In addition, thiamine also shows antioxidant properties as it increases the total concentration of reduced glutathione in the brain, then decreases the degree of lipid peroxidation, reduces the production of IL-1 and IL-6, and lowers the expression of iNOS and COX-2. The obtained results showed that vitamin B1 has a beneficial effect on quail poisoned by chlorpyrifos.",
publisher = "Belgrade : Serbian Society of Toxicology",
journal = "13th International Congress of the Serbian Society of Toxicology and 1st TOXSEE Regional Conference, belgrade, 10 - 12 May, 2023",
title = "Vitamin B1 kao potencijalni „antidot“ u lečenju Japanskih prepelica trovanih hlorpirifosom, Vitamin B1 as a potential "antidote" in the treatment of Japanese quail poisoned with chlorpyriphos",
pages = "111-112",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2963"
}

Ćupić Miladinović, D., Borozan, S., Ivanović, S., Prevendar Crnić, A., Đorđević, M., Blagojević, M., Nešić, I., Cukić, N.,& Ćupić, V.. (2023). Vitamin B1 kao potencijalni „antidot“ u lečenju Japanskih prepelica trovanih hlorpirifosom. in 13th International Congress of the Serbian Society of Toxicology and 1st TOXSEE Regional Conference, belgrade, 10 - 12 May, 2023
Belgrade : Serbian Society of Toxicology., 111-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2963

Ćupić Miladinović D, Borozan S, Ivanović S, Prevendar Crnić A, Đorđević M, Blagojević M, Nešić I, Cukić N, Ćupić V. Vitamin B1 kao potencijalni „antidot“ u lečenju Japanskih prepelica trovanih hlorpirifosom. in 13th International Congress of the Serbian Society of Toxicology and 1st TOXSEE Regional Conference, belgrade, 10 - 12 May, 2023. 2023;:111-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2963 .

Ćupić Miladinović, Dejana, Borozan, Sunčica, Ivanović, Saša, Prevendar Crnić, Andreja, Đorđević, Milena, Blagojević, Miloš, Nešić, Ivana, Cukić, Nikola, Ćupić, Vitomir, "Vitamin B1 kao potencijalni „antidot“ u lečenju Japanskih prepelica trovanih hlorpirifosom" in 13th International Congress of the Serbian Society of Toxicology and 1st TOXSEE Regional Conference, belgrade, 10 - 12 May, 2023 (2023):111-112,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2963 .

TY  - CONF
AU  - Ćupić Miladinović, Dejana
AU  - Borozan, Sunčica
AU  - Đorđević, Milena
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Cukić, Nikola
AU  - Ivanović, Saša
AU  - Ćupić, Vitomir
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2969
AB  - Cilj ovog istraživanja bio je da se ispita uticaj vitamina B1 (tiamina) na inflamatorne promene u mozgu japanskih prepelica tretiranih hlorpirifosom. Ispitivani su sledeći inflamatorni parametri: koncentracija vodonik-peroksida–H2O2, aktivnost mijeloperoksidaze–MPO, aktivnost ciklooksigenaze–COX i interleukina–1 (IL–1) i interleukina–6 (IL–6).
Istraživanje je sprovedeno na osamdeset mužjaka japanskih prepelica (2 kontrolne grupe i 6 eksperimentalnih grupa, n= 10), starosti 3-4 nedelje. Jedna kontrolna grupa je dobijala samo vitamin B1, dok je druga primala čisto kukuruzno ulje. CPF rastvoren u kukuruznom ulju davan je tri grupe prepelica putem sonde tokom 7 uzastopnih dana u dozama od 1,5 mg/kg TM, 3 mg/kg TM i 6 mg/kg TM. Druge tri grupe su tretirane sa 10 mg/kg TM vitamina B1 i.m. 30 min nakon primene CPF-a (u gore navedenim dozama) tokom 7 uzastopnih dana.
Aktivnost MPO i koncentracija H2O2 merene su spektrofotometrijski korišćenjem Cecil CE 2021 UV/VIS spektrofotometra. Za detekciju COX koristili smo Western blot analizu, dok su IL-1 i IL-6 određeni komercijalnim ELISA testom (enzimski imunosorbentni test).
Naša studija je pokazala da je CPF doveo do povećanja koncentracije H2O2, aktivnosti MPO, ali je nakon tretmana tiaminom došlo do smanjenja ovih parametara. Povećanje COX nakon tretmana CPF pokazuje povećanje inflamatorne reakcije i ranjivost ćelija izloženih CPF-u, dok je vitamin B1 uzrokovao smanjenje njihove ekspresije. Takođe CPF stimuliše odgovor imunog sistema povećanjem lučenja IL-1 i IL-6, dok B1 smanjuje proizvodnju ovih proinflamatornih citokina.
Sve u svemu, ovi rezultati daju nove uvide u istraživanje tiamina kao „protivupalnog vitamina“, tako da su dalja istraživanja tiamina kao potencijalnog terapeutikapotrebna i opravdana.
AB  - The aim of this study was to investigate the influence of vitamin B1 (thiamine) on inflammatory changes in the brain of Japanese quail treated with chlorpyrifos. The following inflammatoryparameterswere examined: concentration of hydrogen peroxide¬–H2O2,activity of myeloperoxidase–MPO, activity of cyclooxygenase–COX and interleukins–1 (IL–1) and interleukins–6(IL–6). 
The study was conducted on eighty male Japanese quails (2 control groups and 6 experimental groups, n= 10), 3-4 weeks old. One control group was treated only with vitamin B1, while the second one received pure corn oil.CPFdissolved in corn oil was administeredto three groups of quails by gavage for 7 consecutive days at doses of 1.5 mg/kg BW, 3 mg/kg BW and 6 mg/kg BW. Another three groups were treated with 10 mg/kg BWof vitamin B1 i.m. 30 min after CPF administration (in above mentioned doses) for 7 consecutive days. 
Activity of MPO and concentration of H2O2was measured spectrophotometricallyusing a Cecil CE 2021 UV/VIS spectrophotometer. For detection of COX we used Western blot analysis, while IL-1 and IL-6 were determined with a commercial ELISA test (Enzyme linked Immunosorbent Assay).
Our study have shown thatCPF has led to increase in the concentration of H2O2, activity of MPO, but after thiamine treatment there has been a decrease of these parameters.Increase of COXafter CPF treatment demonstrates an increase of inflammatory reaction and  vulnerability of cells exposed to CPF, while vitamin B1 caused a decrease in their expression.Also CPF stimulates the responseof the immune system by increasing secretion of IL-1 and IL-6, while B1 lowers the production of these proinflamatory cytokines.
Overall these results are giving new insights intothiamine research as an "anti-inflammatory vitamin", so further investigations of thiamine as a potential therapeutic are well deserved and justified.
PB  - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
C3  - 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023
T1  - Antinflamatorni efekat tiamina u tkivu mozga kod Japanskih prepelica (Coturnix japonica) tretiranih hlorpirifosom
T1  - Antinflammatory effect of thiamine in the brain of Japanese quails (Coturnix japonica) treated with chlorpyrifos
SP  - 195
EP  - 197
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2969
ER  - 

@conference{
author = "Ćupić Miladinović, Dejana and Borozan, Sunčica and Đorđević, Milena and Blagojević, Miloš and Nešić, Ivana and Cukić, Nikola and Ivanović, Saša and Ćupić, Vitomir",
year = "2023",
abstract = "Cilj ovog istraživanja bio je da se ispita uticaj vitamina B1 (tiamina) na inflamatorne promene u mozgu japanskih prepelica tretiranih hlorpirifosom. Ispitivani su sledeći inflamatorni parametri: koncentracija vodonik-peroksida–H2O2, aktivnost mijeloperoksidaze–MPO, aktivnost ciklooksigenaze–COX i interleukina–1 (IL–1) i interleukina–6 (IL–6).
Istraživanje je sprovedeno na osamdeset mužjaka japanskih prepelica (2 kontrolne grupe i 6 eksperimentalnih grupa, n= 10), starosti 3-4 nedelje. Jedna kontrolna grupa je dobijala samo vitamin B1, dok je druga primala čisto kukuruzno ulje. CPF rastvoren u kukuruznom ulju davan je tri grupe prepelica putem sonde tokom 7 uzastopnih dana u dozama od 1,5 mg/kg TM, 3 mg/kg TM i 6 mg/kg TM. Druge tri grupe su tretirane sa 10 mg/kg TM vitamina B1 i.m. 30 min nakon primene CPF-a (u gore navedenim dozama) tokom 7 uzastopnih dana.
Aktivnost MPO i koncentracija H2O2 merene su spektrofotometrijski korišćenjem Cecil CE 2021 UV/VIS spektrofotometra. Za detekciju COX koristili smo Western blot analizu, dok su IL-1 i IL-6 određeni komercijalnim ELISA testom (enzimski imunosorbentni test).
Naša studija je pokazala da je CPF doveo do povećanja koncentracije H2O2, aktivnosti MPO, ali je nakon tretmana tiaminom došlo do smanjenja ovih parametara. Povećanje COX nakon tretmana CPF pokazuje povećanje inflamatorne reakcije i ranjivost ćelija izloženih CPF-u, dok je vitamin B1 uzrokovao smanjenje njihove ekspresije. Takođe CPF stimuliše odgovor imunog sistema povećanjem lučenja IL-1 i IL-6, dok B1 smanjuje proizvodnju ovih proinflamatornih citokina.
Sve u svemu, ovi rezultati daju nove uvide u istraživanje tiamina kao „protivupalnog vitamina“, tako da su dalja istraživanja tiamina kao potencijalnog terapeutikapotrebna i opravdana., The aim of this study was to investigate the influence of vitamin B1 (thiamine) on inflammatory changes in the brain of Japanese quail treated with chlorpyrifos. The following inflammatoryparameterswere examined: concentration of hydrogen peroxide¬–H2O2,activity of myeloperoxidase–MPO, activity of cyclooxygenase–COX and interleukins–1 (IL–1) and interleukins–6(IL–6). 
The study was conducted on eighty male Japanese quails (2 control groups and 6 experimental groups, n= 10), 3-4 weeks old. One control group was treated only with vitamin B1, while the second one received pure corn oil.CPFdissolved in corn oil was administeredto three groups of quails by gavage for 7 consecutive days at doses of 1.5 mg/kg BW, 3 mg/kg BW and 6 mg/kg BW. Another three groups were treated with 10 mg/kg BWof vitamin B1 i.m. 30 min after CPF administration (in above mentioned doses) for 7 consecutive days. 
Activity of MPO and concentration of H2O2was measured spectrophotometricallyusing a Cecil CE 2021 UV/VIS spectrophotometer. For detection of COX we used Western blot analysis, while IL-1 and IL-6 were determined with a commercial ELISA test (Enzyme linked Immunosorbent Assay).
Our study have shown thatCPF has led to increase in the concentration of H2O2, activity of MPO, but after thiamine treatment there has been a decrease of these parameters.Increase of COXafter CPF treatment demonstrates an increase of inflammatory reaction and  vulnerability of cells exposed to CPF, while vitamin B1 caused a decrease in their expression.Also CPF stimulates the responseof the immune system by increasing secretion of IL-1 and IL-6, while B1 lowers the production of these proinflamatory cytokines.
Overall these results are giving new insights intothiamine research as an "anti-inflammatory vitamin", so further investigations of thiamine as a potential therapeutic are well deserved and justified.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske",
journal = "28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023",
title = "Antinflamatorni efekat tiamina u tkivu mozga kod Japanskih prepelica (Coturnix japonica) tretiranih hlorpirifosom, Antinflammatory effect of thiamine in the brain of Japanese quails (Coturnix japonica) treated with chlorpyrifos",
pages = "195-197",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2969"
}

Ćupić Miladinović, D., Borozan, S., Đorđević, M., Blagojević, M., Nešić, I., Cukić, N., Ivanović, S.,& Ćupić, V.. (2023). Antinflamatorni efekat tiamina u tkivu mozga kod Japanskih prepelica (Coturnix japonica) tretiranih hlorpirifosom. in 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023
Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske., 195-197.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2969

Ćupić Miladinović D, Borozan S, Đorđević M, Blagojević M, Nešić I, Cukić N, Ivanović S, Ćupić V. Antinflamatorni efekat tiamina u tkivu mozga kod Japanskih prepelica (Coturnix japonica) tretiranih hlorpirifosom. in 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023. 2023;:195-197.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2969 .

Ćupić Miladinović, Dejana, Borozan, Sunčica, Đorđević, Milena, Blagojević, Miloš, Nešić, Ivana, Cukić, Nikola, Ivanović, Saša, Ćupić, Vitomir, "Antinflamatorni efekat tiamina u tkivu mozga kod Japanskih prepelica (Coturnix japonica) tretiranih hlorpirifosom" in 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023 (2023):195-197,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2969 .

TY  - CONF
AU  - Đorđević, Milena
AU  - Milošević, Ivan
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Cukić, Nikola
AU  - Ćupić Miladinović, Dejana
AU  - Nikolić, Anja
AU  - Urošević, Milivoje
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3120
AB  - Mlečna žlezda kao derivat kože je modifikovana egzokrina, tubuloalveolarna znojna žlezda, apokrino-merokrinog tipa. Mlečna žlezda kod magarice je označena kao vime. Nalazi se na ventralnom trbušnom zidu u ingvinalnoj regiji, između zadnjih ekstremiteta, tako da ne smeta pri kretanju
životinje.
Na svakom vimenu se razlikuju mamarni kompleksi. Jedan mamarni kompleks
čini telo (corpus mammae) i sise (papillae mammae). Vime magarice ima 2
mamarna kompleksa sa 4 mlečna sistema. Zbog toga na svakoj papili postoje po
2 otvora. Svaki od njih vodi u cisternu u papili (sinus lactifer pars papillaris). U
papilarnu cisternu po pravilu mleko stiže iz žlezdane cisterne (sinus lactifer
pars glandullaris). Kod magarice žlezdana cisterna nije predstavljena jednim
definisanim proširenjem u telu žlezde, kao na primer kod krave, već grupacijom
“džepčića” u koje se uliva mleko iz mlečnih kanalića. Iz ovih džepčića mleko se
spušta u cisternu u papili. Iako se u cisterni (pars papillaris i pars glandularis)
skladišti mleko, kod magarice glavno mesto skladištenja mleka nije cisterna,
zbog male zapremine, već je to mesto predstavljeno alveolama u kojima mleko
čeka da bude posisano od strane puleta ili izmuženo od strane muzača. Ukoliko
izostane pražnjenje alveola usled sisanja ili muže (samo se na ova dva načina
alveole mogu isprazniti), dolazi do povećanja pritiska na žlezdano tkivo što
rezultuje kompenzatornim smanjenjem sinteze mleka sve do potpune obustave
žlezdane aktivnosti.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine
C3  - Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023
T1  - Odabrane anatomske karakteristike vimena magarice
SP  - 305
EP  - 306
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3120
ER  - 

@conference{
author = "Đorđević, Milena and Milošević, Ivan and Nešić, Ivana and Blagojević, Miloš and Cukić, Nikola and Ćupić Miladinović, Dejana and Nikolić, Anja and Urošević, Milivoje",
year = "2023",
abstract = "Mlečna žlezda kao derivat kože je modifikovana egzokrina, tubuloalveolarna znojna žlezda, apokrino-merokrinog tipa. Mlečna žlezda kod magarice je označena kao vime. Nalazi se na ventralnom trbušnom zidu u ingvinalnoj regiji, između zadnjih ekstremiteta, tako da ne smeta pri kretanju
životinje.
Na svakom vimenu se razlikuju mamarni kompleksi. Jedan mamarni kompleks
čini telo (corpus mammae) i sise (papillae mammae). Vime magarice ima 2
mamarna kompleksa sa 4 mlečna sistema. Zbog toga na svakoj papili postoje po
2 otvora. Svaki od njih vodi u cisternu u papili (sinus lactifer pars papillaris). U
papilarnu cisternu po pravilu mleko stiže iz žlezdane cisterne (sinus lactifer
pars glandullaris). Kod magarice žlezdana cisterna nije predstavljena jednim
definisanim proširenjem u telu žlezde, kao na primer kod krave, već grupacijom
“džepčića” u koje se uliva mleko iz mlečnih kanalića. Iz ovih džepčića mleko se
spušta u cisternu u papili. Iako se u cisterni (pars papillaris i pars glandularis)
skladišti mleko, kod magarice glavno mesto skladištenja mleka nije cisterna,
zbog male zapremine, već je to mesto predstavljeno alveolama u kojima mleko
čeka da bude posisano od strane puleta ili izmuženo od strane muzača. Ukoliko
izostane pražnjenje alveola usled sisanja ili muže (samo se na ova dva načina
alveole mogu isprazniti), dolazi do povećanja pritiska na žlezdano tkivo što
rezultuje kompenzatornim smanjenjem sinteze mleka sve do potpune obustave
žlezdane aktivnosti.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine",
journal = "Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023",
title = "Odabrane anatomske karakteristike vimena magarice",
pages = "305-306",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3120"
}

Đorđević, M., Milošević, I., Nešić, I., Blagojević, M., Cukić, N., Ćupić Miladinović, D., Nikolić, A.,& Urošević, M.. (2023). Odabrane anatomske karakteristike vimena magarice. in Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023
Beograd : Fakultet veterinarske medicine., 305-306.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3120

Đorđević M, Milošević I, Nešić I, Blagojević M, Cukić N, Ćupić Miladinović D, Nikolić A, Urošević M. Odabrane anatomske karakteristike vimena magarice. in Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023. 2023;:305-306.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3120 .

Đorđević, Milena, Milošević, Ivan, Nešić, Ivana, Blagojević, Miloš, Cukić, Nikola, Ćupić Miladinović, Dejana, Nikolić, Anja, Urošević, Milivoje, "Odabrane anatomske karakteristike vimena magarice" in Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023 (2023):305-306,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3120 .

TY  - GEN
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Nedić, Drago
AU  - Prokić, Bogomir Bolka
AU  - Božičković, Ivana
AU  - Osikowski, Artur
AU  - Mihelić, Damir
AU  - Gudea, Alexandru
AU  - Berlea, Alina-Valeria
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2716
AB  - Текуница је мали сисар из реда глодара. Ова врста је распрострањена у југоисточном делу средње Европе. У нашој земљи настањује углавном Војводину, где живи на пашњацима и утринама уз путеве, насипима и осталим необрађиваним земљиштима. Текуница је законом заштићена врста. Етички одбор Факултета ветеринарске медицине у Београду издао је одобрење за спровођење овог истраживања, а Министарство заштите животне средине Републике Србије издало је сагласност за добијање животиња из њихових природних станишта (No. 353-01-1185/2011-03). Циљ овог истраживања је био да се опише топографија, морфологија и прикаже хистолошка грађа грудне жлезде или тимуса (Thymus) и упореди са истом код других експерименталних животиња, као што су пацов, миш и слепо куче из реда глодара и кунић из реда Lagomorpha. Истраживањем је обухваћено 6 клинички здравих и младих текуница. Пре жртвовања, животиње су умирене ксилазином и еутаназиране са препаратом 10% Ketamidor. Тимус је сивожуте боје. Његова површина је делом глатка, а делом неправилно чворновата. У просеку, тимус чини 0, 125% укупне масе тела. Тимус се састоји из вратног (Lobus cervicalis) и грудног режња (Lobus thoracicus). Оба режња формирају једнакокраки троугао, чији врх се пружа до кранијалног дела гркљана. Мањи, вратни режањ тимуса лежи вентрално од душника, а већи, грудни режањ лежи у прекардијалном медијастиналном простору. Код пацова и слепог кучета тимус има вратни и грудни режањ док заморче има само вратни режањ тимуса, а тимус кунића није подељен у режњеве. Сваки режањ је обавијен танком капсулом везивног ткива од које се одвајају трабекуле, које се пружају од периферије према центру режња.  У некомплетним трабекулама се налазе огранци крвних судова и нерви. Трабекуле  делимично деле режањ тимуса на режњиће неправилних облика и различитих величина. Сваки режњић је грађен од периферног кортекса који заузима око 70% режњића и унутрашње медуле. На хистолошком препарату кортекс је тамније боје и садржи густо збијене Т лимфоците. 
На основу добијених резултата и поређењем грудне жлезде између текунице и других експерименталних малих сисара, може се закључити да су режњеви тимуса текунице слични оним код пацова и слепог кучета, док само вратни део тимуса има заморче. Тимус кунића нема режњеве и маса ткива тимуса неправилног облика се налази кранијално од срца и вентрално од бифуркације душника.
AB  - European ground squirrel is a small mammal from the order of rodents. This species is widespread in the southeastern part of Central Europe. In Serbia, it inhabits mainly Vojvodina, where it lives on pastures and areas alongside roads, embankments and other uncultivated lands. Ground squirrel is a legally protected species. Ethics Committee of the Faculty of Veterinary Medicine in Belgrade issued an approval for conducting this research and the Ministry of Environmental Protection of the Republic of Serbia issued an approval for obtaining the animals from their natural habitats (No. 353-01-1185/2011-03). The aim of this study was to describe the topography and morphology of the thymus (Thymus) and to compare it with other experimental animals, such as rats, rodents and rabbits from the order of Lagomorpha. The study included 6 clinically healthy and young squirrels. Before sacrificing animals were sedated with xylazine and then euthanized with ketamine, 10% Ketamidor. The thymus is gray-yellow in color. Its surface is partly smooth and partly irregularly knotty. On average, the thymus accounts for 0.125% of total body weight. The thymus consists of the cervical (Lobus cervicalis) and thoracic lobe (Lobus thoracicus). Its two lobes form an isosceles triangle, the apex of which extends to the cranial part of the larynx. The smaller cervical lobe of the thymus lies ventrally from the trachea, and the larger thoracic lobe lies in the precardial mediastinal space. In the rat and mole rat, the thymus has a cervical and thoracic lobes, while the guinea pig has only cervical lobe of the thymus, and the rabbit thymus is not divided into lobes. Each lobe is surrounded by a thin connective tissue capsule of from which small trabeculae separate, which extend from the periphery to the center of the lobe. They contain branches of blood vessels and nerves. The trabeculae partially divide the lobe of the thymus into lobules of irregular shaped and different sizes. Each lobule is made up of a peripheral cortex which occupies about 70% of the lobe, and an inner medulla. On the histological preparation, the cortex is darker in color and contains densely packed T lymphocytes.
Based on the obtained results and comparing the thymus in other experimental small mammals, it can be concluded that the thymus lobes of the ground squirrel are similar to those of the rat and mole rat, while only the cervical lobe has the guinea pig. The thymus of the rabbit has no lobes and its mass of tissue of irregular shape is located cranial to the heart and ventral то the tracheal bifurcation.
PB  - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
T2  - 27. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15-18. jun 2022
T1  - Anatomske karakteristike grudne žlezde (Thymus) kod tekunice (Spermophilus citellus)
T1  - Anatomical characteristics of thymus (Thymus) in european ground squirrel (Spermophilus citellus)
SP  - 346
EP  - 349
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2716
ER  - 

@misc{
author = "Blagojević, Miloš and Nešić, Ivana and Nedić, Drago and Prokić, Bogomir Bolka and Božičković, Ivana and Osikowski, Artur and Mihelić, Damir and Gudea, Alexandru and Berlea, Alina-Valeria",
year = "2022",
abstract = "Текуница је мали сисар из реда глодара. Ова врста је распрострањена у југоисточном делу средње Европе. У нашој земљи настањује углавном Војводину, где живи на пашњацима и утринама уз путеве, насипима и осталим необрађиваним земљиштима. Текуница је законом заштићена врста. Етички одбор Факултета ветеринарске медицине у Београду издао је одобрење за спровођење овог истраживања, а Министарство заштите животне средине Републике Србије издало је сагласност за добијање животиња из њихових природних станишта (No. 353-01-1185/2011-03). Циљ овог истраживања је био да се опише топографија, морфологија и прикаже хистолошка грађа грудне жлезде или тимуса (Thymus) и упореди са истом код других експерименталних животиња, као што су пацов, миш и слепо куче из реда глодара и кунић из реда Lagomorpha. Истраживањем је обухваћено 6 клинички здравих и младих текуница. Пре жртвовања, животиње су умирене ксилазином и еутаназиране са препаратом 10% Ketamidor. Тимус је сивожуте боје. Његова површина је делом глатка, а делом неправилно чворновата. У просеку, тимус чини 0, 125% укупне масе тела. Тимус се састоји из вратног (Lobus cervicalis) и грудног режња (Lobus thoracicus). Оба режња формирају једнакокраки троугао, чији врх се пружа до кранијалног дела гркљана. Мањи, вратни режањ тимуса лежи вентрално од душника, а већи, грудни режањ лежи у прекардијалном медијастиналном простору. Код пацова и слепог кучета тимус има вратни и грудни режањ док заморче има само вратни режањ тимуса, а тимус кунића није подељен у режњеве. Сваки режањ је обавијен танком капсулом везивног ткива од које се одвајају трабекуле, које се пружају од периферије према центру режња.  У некомплетним трабекулама се налазе огранци крвних судова и нерви. Трабекуле  делимично деле режањ тимуса на режњиће неправилних облика и различитих величина. Сваки режњић је грађен од периферног кортекса који заузима око 70% режњића и унутрашње медуле. На хистолошком препарату кортекс је тамније боје и садржи густо збијене Т лимфоците. 
На основу добијених резултата и поређењем грудне жлезде између текунице и других експерименталних малих сисара, може се закључити да су режњеви тимуса текунице слични оним код пацова и слепог кучета, док само вратни део тимуса има заморче. Тимус кунића нема режњеве и маса ткива тимуса неправилног облика се налази кранијално од срца и вентрално од бифуркације душника., European ground squirrel is a small mammal from the order of rodents. This species is widespread in the southeastern part of Central Europe. In Serbia, it inhabits mainly Vojvodina, where it lives on pastures and areas alongside roads, embankments and other uncultivated lands. Ground squirrel is a legally protected species. Ethics Committee of the Faculty of Veterinary Medicine in Belgrade issued an approval for conducting this research and the Ministry of Environmental Protection of the Republic of Serbia issued an approval for obtaining the animals from their natural habitats (No. 353-01-1185/2011-03). The aim of this study was to describe the topography and morphology of the thymus (Thymus) and to compare it with other experimental animals, such as rats, rodents and rabbits from the order of Lagomorpha. The study included 6 clinically healthy and young squirrels. Before sacrificing animals were sedated with xylazine and then euthanized with ketamine, 10% Ketamidor. The thymus is gray-yellow in color. Its surface is partly smooth and partly irregularly knotty. On average, the thymus accounts for 0.125% of total body weight. The thymus consists of the cervical (Lobus cervicalis) and thoracic lobe (Lobus thoracicus). Its two lobes form an isosceles triangle, the apex of which extends to the cranial part of the larynx. The smaller cervical lobe of the thymus lies ventrally from the trachea, and the larger thoracic lobe lies in the precardial mediastinal space. In the rat and mole rat, the thymus has a cervical and thoracic lobes, while the guinea pig has only cervical lobe of the thymus, and the rabbit thymus is not divided into lobes. Each lobe is surrounded by a thin connective tissue capsule of from which small trabeculae separate, which extend from the periphery to the center of the lobe. They contain branches of blood vessels and nerves. The trabeculae partially divide the lobe of the thymus into lobules of irregular shaped and different sizes. Each lobule is made up of a peripheral cortex which occupies about 70% of the lobe, and an inner medulla. On the histological preparation, the cortex is darker in color and contains densely packed T lymphocytes.
Based on the obtained results and comparing the thymus in other experimental small mammals, it can be concluded that the thymus lobes of the ground squirrel are similar to those of the rat and mole rat, while only the cervical lobe has the guinea pig. The thymus of the rabbit has no lobes and its mass of tissue of irregular shape is located cranial to the heart and ventral то the tracheal bifurcation.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske",
journal = "27. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15-18. jun 2022",
title = "Anatomske karakteristike grudne žlezde (Thymus) kod tekunice (Spermophilus citellus), Anatomical characteristics of thymus (Thymus) in european ground squirrel (Spermophilus citellus)",
pages = "346-349",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2716"
}

Blagojević, M., Nešić, I., Nedić, D., Prokić, B. B., Božičković, I., Osikowski, A., Mihelić, D., Gudea, A.,& Berlea, A.. (2022). Anatomske karakteristike grudne žlezde (Thymus) kod tekunice (Spermophilus citellus). in 27. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15-18. jun 2022
Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske., 346-349.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2716

Blagojević M, Nešić I, Nedić D, Prokić BB, Božičković I, Osikowski A, Mihelić D, Gudea A, Berlea A. Anatomske karakteristike grudne žlezde (Thymus) kod tekunice (Spermophilus citellus). in 27. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15-18. jun 2022. 2022;:346-349.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2716 .

Blagojević, Miloš, Nešić, Ivana, Nedić, Drago, Prokić, Bogomir Bolka, Božičković, Ivana, Osikowski, Artur, Mihelić, Damir, Gudea, Alexandru, Berlea, Alina-Valeria, "Anatomske karakteristike grudne žlezde (Thymus) kod tekunice (Spermophilus citellus)" in 27. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15-18. jun 2022 (2022):346-349,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2716 .

TY  - GEN
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Nedić, Drago
AU  - Božičković, Ivana
AU  - Prokić, Bogomir Bolka
AU  - Osikovski, Artur
AU  - Gudea, Aleksandru
AU  - Berlea, Alina-Valeria
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2715
AB  - Срна (Capreolus capreolus) припада породици јелена и роду Capreolus. Због дивље природе и исхране јелена, дивљач се најчешће добија ловом на ове животиње. У нашој пракси најчешћи случајеви незаконитог лова односили су се на срнећу дивљач. Незаконит лов врше починиоци у циљу стицања материјалне користи продавањем срнећег меса или добијања скупоцених трофеја од ових животиња.
У ветеринарској медицини, форензичке ДНА методе се користе за идентификацију биолошког материјала, као што су кожа, длака или месо, за које се сумња да потиче од дивље животиње ухваћене током забране њеног лова. У недостатку биолошког материјала срне, за форензичку анализу могу да се користе целе кости или њихови делови на којима се налазе изражене анатомске карактеристике. Познавање анатомских разлика костију између домаћих  и дивљих животиња представља једну од сигурних метода за одређивање врсте животиње. 
Циљ овог рада био је да се опишу анатомске  карактеристике бутне кости срна и резултати упореде са оним код оваца, у намери да се одреди припадност врсте животиње. После одстрањивања меких ткива, бутне кости су куване, и после испирања кости су стављане у 3% раствор водоник пероксида (H2O2) ради бељења. 
Резултати испитивања су показали следеће: Бутна кост у срне је у просеку 2,3 цм дужа у односу на исту кост овце; Тело бутне кости срне је снажно закривљено кранијално, а код овце је благо закривљено; Каудална површина тела бутне кости овце има две рапаве линије које недостају у средњој трећини тела бутне кости у срне; Латерална површина великог трохантера је у срне рапава, а у овце глатка; Трохантерична удубина  у срне је дубока и уска, док је у овце широка и плитка; Зглобни ваљак на дисталном крају бутне кости у срне је ужи него у овце;  Удубина за хватање мишића, М. popliteus на латералном кондилу зглобног ваљка срне је уска и плитка, а у овце је широка и дубока. Колена чашица срне је у просеку 0,3 цм краћа и 0,4 цм ужа од оне у овце.
На основу добијених резултата може се закључити да се на основу анатомских разлика бутних костију срна и оваца може одредити са сигурношћу којој врсти животиња кости припадају.
AB  - The roe deer (Capreolus capreolus) belongs to the deer family (Cervidae) and the genus Capreolus. Due to the wild nature and diet of deer, venison is most often obtained through deer hunting. In our practice, the most frequent cases of illegal hunting were related to the roe deer. The perpetrators hunt illegally in order to gain material benefits by selling venison meat or obtaining expensive trophies of these animals. In veterinary medicine, forensic DNA methods are used to identify biological material, such as the skin, hair or venison meat, that is suspected to originate from a wild animal caught during a ban on its hunting. In the absence of roe deer biological material, whole bones or their parts with pronounced anatomical characteristics can be used for forensic analysis. Knowing the anatomical differences of bones between domestic and wild animals is one of the safe methods for determining the species of animal.
The aim of this study was to describe the anatomical characteristics of the deer femur and compare it with those of sheep, in order to determine the affiliation of the animal species. After the soft tissues were removed, femurs were boiled, and after rinsing bones were placed in 3% solution of hydrogen peroxide (H2O2) for bleaching. 
The investigations results showed the following: The roe deer femur is on average 2.3 cm longer than the same bone in sheep; The body of roe deer femur is strongly curved cranially, and in sheep it is slightly curved; The caudal surface of the femur body in sheep has two rough lines that were absent in the middle third in the roe deer femoral body; Lateral surface of the greater trochanter of femur in roe deer is rough and in sheep it is smooth; The trochanteric fossa in roe deer femur is narrow and deep, while in sheep it is wide and shallow; On the distal extremity of the roe deer femur the trochlea is shallower than in sheep; On the lateral condyle of the trochlea, the popliteal muscular fossa in roe deer is narrow and shallow and in sheep it is wide and deep. Тhe roe deer patella is on average 0.3 cm shorter and 0.4 cm narrower compared to sheep. On the basis anatomical differences of roe deer and sheep femurs, it can be determined with certainty which animal species they belong to
PB  - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
T2  - 27. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15-18. jun 2022
T1  - Anatomske razlike butne kosti srne (Capreolus capreolus) i ovce (Ovis aries) kao metod utvrđivanja vrste životinje
T1  - Anatomical differences of roe deer (Capreolus capreolus) and sheep (Ovis aries) femurs as a method of determining animal species
SP  - 350
EP  - 353
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2715
ER  - 

@misc{
author = "Nešić, Ivana and Blagojević, Miloš and Nedić, Drago and Božičković, Ivana and Prokić, Bogomir Bolka and Osikovski, Artur and Gudea, Aleksandru and Berlea, Alina-Valeria",
year = "2022",
abstract = "Срна (Capreolus capreolus) припада породици јелена и роду Capreolus. Због дивље природе и исхране јелена, дивљач се најчешће добија ловом на ове животиње. У нашој пракси најчешћи случајеви незаконитог лова односили су се на срнећу дивљач. Незаконит лов врше починиоци у циљу стицања материјалне користи продавањем срнећег меса или добијања скупоцених трофеја од ових животиња.
У ветеринарској медицини, форензичке ДНА методе се користе за идентификацију биолошког материјала, као што су кожа, длака или месо, за које се сумња да потиче од дивље животиње ухваћене током забране њеног лова. У недостатку биолошког материјала срне, за форензичку анализу могу да се користе целе кости или њихови делови на којима се налазе изражене анатомске карактеристике. Познавање анатомских разлика костију између домаћих  и дивљих животиња представља једну од сигурних метода за одређивање врсте животиње. 
Циљ овог рада био је да се опишу анатомске  карактеристике бутне кости срна и резултати упореде са оним код оваца, у намери да се одреди припадност врсте животиње. После одстрањивања меких ткива, бутне кости су куване, и после испирања кости су стављане у 3% раствор водоник пероксида (H2O2) ради бељења. 
Резултати испитивања су показали следеће: Бутна кост у срне је у просеку 2,3 цм дужа у односу на исту кост овце; Тело бутне кости срне је снажно закривљено кранијално, а код овце је благо закривљено; Каудална површина тела бутне кости овце има две рапаве линије које недостају у средњој трећини тела бутне кости у срне; Латерална површина великог трохантера је у срне рапава, а у овце глатка; Трохантерична удубина  у срне је дубока и уска, док је у овце широка и плитка; Зглобни ваљак на дисталном крају бутне кости у срне је ужи него у овце;  Удубина за хватање мишића, М. popliteus на латералном кондилу зглобног ваљка срне је уска и плитка, а у овце је широка и дубока. Колена чашица срне је у просеку 0,3 цм краћа и 0,4 цм ужа од оне у овце.
На основу добијених резултата може се закључити да се на основу анатомских разлика бутних костију срна и оваца може одредити са сигурношћу којој врсти животиња кости припадају., The roe deer (Capreolus capreolus) belongs to the deer family (Cervidae) and the genus Capreolus. Due to the wild nature and diet of deer, venison is most often obtained through deer hunting. In our practice, the most frequent cases of illegal hunting were related to the roe deer. The perpetrators hunt illegally in order to gain material benefits by selling venison meat or obtaining expensive trophies of these animals. In veterinary medicine, forensic DNA methods are used to identify biological material, such as the skin, hair or venison meat, that is suspected to originate from a wild animal caught during a ban on its hunting. In the absence of roe deer biological material, whole bones or their parts with pronounced anatomical characteristics can be used for forensic analysis. Knowing the anatomical differences of bones between domestic and wild animals is one of the safe methods for determining the species of animal.
The aim of this study was to describe the anatomical characteristics of the deer femur and compare it with those of sheep, in order to determine the affiliation of the animal species. After the soft tissues were removed, femurs were boiled, and after rinsing bones were placed in 3% solution of hydrogen peroxide (H2O2) for bleaching. 
The investigations results showed the following: The roe deer femur is on average 2.3 cm longer than the same bone in sheep; The body of roe deer femur is strongly curved cranially, and in sheep it is slightly curved; The caudal surface of the femur body in sheep has two rough lines that were absent in the middle third in the roe deer femoral body; Lateral surface of the greater trochanter of femur in roe deer is rough and in sheep it is smooth; The trochanteric fossa in roe deer femur is narrow and deep, while in sheep it is wide and shallow; On the distal extremity of the roe deer femur the trochlea is shallower than in sheep; On the lateral condyle of the trochlea, the popliteal muscular fossa in roe deer is narrow and shallow and in sheep it is wide and deep. Тhe roe deer patella is on average 0.3 cm shorter and 0.4 cm narrower compared to sheep. On the basis anatomical differences of roe deer and sheep femurs, it can be determined with certainty which animal species they belong to",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske",
journal = "27. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15-18. jun 2022",
title = "Anatomske razlike butne kosti srne (Capreolus capreolus) i ovce (Ovis aries) kao metod utvrđivanja vrste životinje, Anatomical differences of roe deer (Capreolus capreolus) and sheep (Ovis aries) femurs as a method of determining animal species",
pages = "350-353",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2715"
}

Nešić, I., Blagojević, M., Nedić, D., Božičković, I., Prokić, B. B., Osikovski, A., Gudea, A.,& Berlea, A.. (2022). Anatomske razlike butne kosti srne (Capreolus capreolus) i ovce (Ovis aries) kao metod utvrđivanja vrste životinje. in 27. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15-18. jun 2022
Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske., 350-353.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2715

Nešić I, Blagojević M, Nedić D, Božičković I, Prokić BB, Osikovski A, Gudea A, Berlea A. Anatomske razlike butne kosti srne (Capreolus capreolus) i ovce (Ovis aries) kao metod utvrđivanja vrste životinje. in 27. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15-18. jun 2022. 2022;:350-353.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2715 .

Nešić, Ivana, Blagojević, Miloš, Nedić, Drago, Božičković, Ivana, Prokić, Bogomir Bolka, Osikovski, Artur, Gudea, Aleksandru, Berlea, Alina-Valeria, "Anatomske razlike butne kosti srne (Capreolus capreolus) i ovce (Ovis aries) kao metod utvrđivanja vrste životinje" in 27. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15-18. jun 2022 (2022):350-353,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2715 .

TY  - JOUR
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Božičković, Ivana
AU  - Nedić, Drago
AU  - Đorđević, Milena
AU  - Gudea, Aleksandru
AU  - Aleksić Radojković, Jelena
AU  - Berlea, Alina
AU  - Cukić, Nikola
AU  - Blagojević, Miloš
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3445
T2  - Veterinary Journal of Republic of Srpska
T1  - Poređenje osteoloških karakteristika butne kosti srne (Capreolus capreolus) i ovce (Ovis aries) kao metoda određivanja vrste životinje
VL  - 21
IS  - 1-2
SP  - 207
EP  - 216
DO  - 10.7251/VETJSR2101207N
ER  - 

@article{
author = "Nešić, Ivana and Božičković, Ivana and Nedić, Drago and Đorđević, Milena and Gudea, Aleksandru and Aleksić Radojković, Jelena and Berlea, Alina and Cukić, Nikola and Blagojević, Miloš",
year = "2021",
journal = "Veterinary Journal of Republic of Srpska",
title = "Poređenje osteoloških karakteristika butne kosti srne (Capreolus capreolus) i ovce (Ovis aries) kao metoda određivanja vrste životinje",
volume = "21",
number = "1-2",
pages = "207-216",
doi = "10.7251/VETJSR2101207N"
}

Nešić, I., Božičković, I., Nedić, D., Đorđević, M., Gudea, A., Aleksić Radojković, J., Berlea, A., Cukić, N.,& Blagojević, M.. (2021). Poređenje osteoloških karakteristika butne kosti srne (Capreolus capreolus) i ovce (Ovis aries) kao metoda određivanja vrste životinje. in Veterinary Journal of Republic of Srpska, 21(1-2), 207-216.
https://doi.org/10.7251/VETJSR2101207N

Nešić I, Božičković I, Nedić D, Đorđević M, Gudea A, Aleksić Radojković J, Berlea A, Cukić N, Blagojević M. Poređenje osteoloških karakteristika butne kosti srne (Capreolus capreolus) i ovce (Ovis aries) kao metoda određivanja vrste životinje. in Veterinary Journal of Republic of Srpska. 2021;21(1-2):207-216.
doi:10.7251/VETJSR2101207N .

Nešić, Ivana, Božičković, Ivana, Nedić, Drago, Đorđević, Milena, Gudea, Aleksandru, Aleksić Radojković, Jelena, Berlea, Alina, Cukić, Nikola, Blagojević, Miloš, "Poređenje osteoloških karakteristika butne kosti srne (Capreolus capreolus) i ovce (Ovis aries) kao metoda određivanja vrste životinje" in Veterinary Journal of Republic of Srpska, 21, no. 1-2 (2021):207-216,
https://doi.org/10.7251/VETJSR2101207N . .

TY  - JOUR
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Krstić, Nikola
AU  - Đelić, Ninoslav
AU  - Zdravković, Marija
AU  - Tošković, Borislav
AU  - Đorđević, Milena
AU  - Blagojević, Miloš
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2391
AB  - Background: There are many studies on the morphology of the liver and its blood vessels in experimental animals, but such studies are lacking in the mole rat (Spalax leucodon). The aim of this paper was a detailed basic study on the topography, morphology, vascular and biliary branching systems of the liver in the mole rat. Materials and methods: Coloured gelatine and mixture of coloured lead oxide and linseed oil were injection contrast masses used to obtain vascular and biliary branching pattern in the liver. It was revealed that the liver of the mole rat had five lobes (left, quadrate, right medial, right lateral and caudate lobes). Results: The left, undivided lobe was the largest lobe of the liver. The quadrate lobe was divided into two components by a deep notch. The gallbladder, of cylindrical shape, was present and attached to the quadrate lobe. The common bile duct was formed by the union of the left and right hepatic ducts. The pancreatic duct joined the common bile duct before it entered the duodenum. In the present study, only the right medial lobe and quadrate lobe always showed a single lobar artery, portal and hepatic veins. The left lobe showed four lobar arteries, portal and hepatic veins. The caudate lobe with its two processes and the right lateral and medial lobes had different arterial and portal blood supply as well as hepatic and biliary drainage of these lobes. The intrahepatic branches of the proper hepatic artery ran parallel to the branches of the common portal vein in the same lobes of the liver. Conclusions: The results of this study are significant for comparative studies among different species of rodents and other experimental animals. Morphology, vasculature and biliary tract of the liver in the mole rat were similar to that of other experimental animals and identified differences may be related to the adaptation to the mode of life and diet of this rodent.
PB  - Via Medica
T2  - Folia Morphologica (Poland)
T1  - Liver anatomy, intrahepatic vascular and biliary branching system of the mole rat (Spalax leucodon)
VL  - 80
IS  - 4
SP  - 888
EP  - 894
DO  - 10.5603/FM.A2020.0132
ER  - 

@article{
author = "Nešić, Ivana and Krstić, Nikola and Đelić, Ninoslav and Zdravković, Marija and Tošković, Borislav and Đorđević, Milena and Blagojević, Miloš",
year = "2021",
abstract = "Background: There are many studies on the morphology of the liver and its blood vessels in experimental animals, but such studies are lacking in the mole rat (Spalax leucodon). The aim of this paper was a detailed basic study on the topography, morphology, vascular and biliary branching systems of the liver in the mole rat. Materials and methods: Coloured gelatine and mixture of coloured lead oxide and linseed oil were injection contrast masses used to obtain vascular and biliary branching pattern in the liver. It was revealed that the liver of the mole rat had five lobes (left, quadrate, right medial, right lateral and caudate lobes). Results: The left, undivided lobe was the largest lobe of the liver. The quadrate lobe was divided into two components by a deep notch. The gallbladder, of cylindrical shape, was present and attached to the quadrate lobe. The common bile duct was formed by the union of the left and right hepatic ducts. The pancreatic duct joined the common bile duct before it entered the duodenum. In the present study, only the right medial lobe and quadrate lobe always showed a single lobar artery, portal and hepatic veins. The left lobe showed four lobar arteries, portal and hepatic veins. The caudate lobe with its two processes and the right lateral and medial lobes had different arterial and portal blood supply as well as hepatic and biliary drainage of these lobes. The intrahepatic branches of the proper hepatic artery ran parallel to the branches of the common portal vein in the same lobes of the liver. Conclusions: The results of this study are significant for comparative studies among different species of rodents and other experimental animals. Morphology, vasculature and biliary tract of the liver in the mole rat were similar to that of other experimental animals and identified differences may be related to the adaptation to the mode of life and diet of this rodent.",
publisher = "Via Medica",
journal = "Folia Morphologica (Poland)",
title = "Liver anatomy, intrahepatic vascular and biliary branching system of the mole rat (Spalax leucodon)",
volume = "80",
number = "4",
pages = "888-894",
doi = "10.5603/FM.A2020.0132"
}

Nešić, I., Krstić, N., Đelić, N., Zdravković, M., Tošković, B., Đorđević, M.,& Blagojević, M.. (2021). Liver anatomy, intrahepatic vascular and biliary branching system of the mole rat (Spalax leucodon). in Folia Morphologica (Poland)
Via Medica., 80(4), 888-894.
https://doi.org/10.5603/FM.A2020.0132

Nešić I, Krstić N, Đelić N, Zdravković M, Tošković B, Đorđević M, Blagojević M. Liver anatomy, intrahepatic vascular and biliary branching system of the mole rat (Spalax leucodon). in Folia Morphologica (Poland). 2021;80(4):888-894.
doi:10.5603/FM.A2020.0132 .

Nešić, Ivana, Krstić, Nikola, Đelić, Ninoslav, Zdravković, Marija, Tošković, Borislav, Đorđević, Milena, Blagojević, Miloš, "Liver anatomy, intrahepatic vascular and biliary branching system of the mole rat (Spalax leucodon)" in Folia Morphologica (Poland), 80, no. 4 (2021):888-894,
https://doi.org/10.5603/FM.A2020.0132 . .

TY  - JOUR
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Božičković, Ivana
AU  - Nedić, Drago
AU  - Đorđević, Milena
AU  - Gudea, Aleksandru
AU  - Aleksić Radojković, Jelena
AU  - Berlea, Alina
AU  - Cukić, Nikola
AU  - Blagojević, Miloš
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2644
AB  - Forensic analysis of the osteological characteristics of femurs of roe deer and sheep was
performed by the method of comparison. In this study, 6 femurs of adult roe deer and 6
femurs of adult sheep were used. After the soft tissue remains were removed from the
bones, they were boiled and then bleached in 3% the solution of hydrogen peroxide
(H2O2). After bleaching, the bones were air-dried and then photographed.
The roe deer femur is on average 2.3 cm longer than the same bone in sheep. The body of
roe deer femur is strongly curved cranially, and in sheep it is slightly curved. The caudal
surface of the femur body in sheep has two rough lines that were absent in the middle
third in roe deer femoral body. The supracondylar fossa in roe deer is deep and in sheep
shallow. The deep fovea in roe deer and shallow fovea in sheep were observed on the
middle of the femoral head. The greater trochanter in roe deer femur is higher and
narrower in comparison to sheep. The lateral surface of the greater trochanter of femur in
roe deer is rough and in sheep it is smooth. The trochanteric fossa in roe deer femur is
narrow and deep, while in sheep it is wide and shallow. On the distal extremity of the
femur, the trochlea in roe deer is shallower than in sheep. On the lateral condyle, the
popliteal muscular fossa in roe deer is narrow and shallow and in sheep wide and deep.
The roe deer patella is on average 0.3 cm shorter and 0.4 cm narrower compared to sheep.
PB  - Banja Luka : Veterinary Institute Republic of Srpska "Dr Vaso Butozan"
T2  - Veterinary Journal of Republic of Srpska
T1  - Comparison of roe deer (Capreolus capreolus) and sheep (Ovis aries) femur morphological characteristics as a method of determination animal species
VL  - 21
IS  - 1-2
SP  - 196
EP  - 206
DO  - 10.7251/VETJEN2101196N
ER  - 

@article{
author = "Nešić, Ivana and Božičković, Ivana and Nedić, Drago and Đorđević, Milena and Gudea, Aleksandru and Aleksić Radojković, Jelena and Berlea, Alina and Cukić, Nikola and Blagojević, Miloš",
year = "2021",
abstract = "Forensic analysis of the osteological characteristics of femurs of roe deer and sheep was
performed by the method of comparison. In this study, 6 femurs of adult roe deer and 6
femurs of adult sheep were used. After the soft tissue remains were removed from the
bones, they were boiled and then bleached in 3% the solution of hydrogen peroxide
(H2O2). After bleaching, the bones were air-dried and then photographed.
The roe deer femur is on average 2.3 cm longer than the same bone in sheep. The body of
roe deer femur is strongly curved cranially, and in sheep it is slightly curved. The caudal
surface of the femur body in sheep has two rough lines that were absent in the middle
third in roe deer femoral body. The supracondylar fossa in roe deer is deep and in sheep
shallow. The deep fovea in roe deer and shallow fovea in sheep were observed on the
middle of the femoral head. The greater trochanter in roe deer femur is higher and
narrower in comparison to sheep. The lateral surface of the greater trochanter of femur in
roe deer is rough and in sheep it is smooth. The trochanteric fossa in roe deer femur is
narrow and deep, while in sheep it is wide and shallow. On the distal extremity of the
femur, the trochlea in roe deer is shallower than in sheep. On the lateral condyle, the
popliteal muscular fossa in roe deer is narrow and shallow and in sheep wide and deep.
The roe deer patella is on average 0.3 cm shorter and 0.4 cm narrower compared to sheep.",
publisher = "Banja Luka : Veterinary Institute Republic of Srpska "Dr Vaso Butozan"",
journal = "Veterinary Journal of Republic of Srpska",
title = "Comparison of roe deer (Capreolus capreolus) and sheep (Ovis aries) femur morphological characteristics as a method of determination animal species",
volume = "21",
number = "1-2",
pages = "196-206",
doi = "10.7251/VETJEN2101196N"
}

Nešić, I., Božičković, I., Nedić, D., Đorđević, M., Gudea, A., Aleksić Radojković, J., Berlea, A., Cukić, N.,& Blagojević, M.. (2021). Comparison of roe deer (Capreolus capreolus) and sheep (Ovis aries) femur morphological characteristics as a method of determination animal species. in Veterinary Journal of Republic of Srpska
Banja Luka : Veterinary Institute Republic of Srpska "Dr Vaso Butozan"., 21(1-2), 196-206.
https://doi.org/10.7251/VETJEN2101196N

Nešić I, Božičković I, Nedić D, Đorđević M, Gudea A, Aleksić Radojković J, Berlea A, Cukić N, Blagojević M. Comparison of roe deer (Capreolus capreolus) and sheep (Ovis aries) femur morphological characteristics as a method of determination animal species. in Veterinary Journal of Republic of Srpska. 2021;21(1-2):196-206.
doi:10.7251/VETJEN2101196N .

Nešić, Ivana, Božičković, Ivana, Nedić, Drago, Đorđević, Milena, Gudea, Aleksandru, Aleksić Radojković, Jelena, Berlea, Alina, Cukić, Nikola, Blagojević, Miloš, "Comparison of roe deer (Capreolus capreolus) and sheep (Ovis aries) femur morphological characteristics as a method of determination animal species" in Veterinary Journal of Republic of Srpska, 21, no. 1-2 (2021):196-206,
https://doi.org/10.7251/VETJEN2101196N . .

TY  - CONF
AU  - Đorđević, Milena
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Blagojević, Miloš
PY  - 2020
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2743
AB  - Od svih zdravstvenih problema konja, u patologiji digestivnih organa, kolike zauzimaju prvo mesto. Digestivni trakt konja se odikuje brojnim specifičnostima koje posledično mogu da dovedu do kolike. Želudac konja je relativno mali u odnosu na veličinu životinje. On je jedinstven po jednosmernom sfinkteru koji dozvoljava ulazak hrane u želudac ali ne i njeno vraćanje u jednjak. Tanko crevo, koje se sastoji iz duodenuma, jejunuma i ileuma je najduži organ u telu. Svaki od delova tankog creva ima svoje karakteristike od kojih je najvažnija dužina jejunuma. Kako je duplikatura seroze na kojoj visi jejunom dugačka, on je vrlo pokretan tako da je moguće njegovo uvrtanje i zaustavljanje protoka crevnog sadržaja, što zahteva hitnu hiruršku intervenciju. Cekum je često opisivan kao odeljak za fermentacju koji može da primi oko 30 L sadržaja. Najčešći problem vezan za cekum je zatvor (opstipacija) odnosno zapušenje koje rezultira bolom. Najkritičnija tačka vezana za kolon konja je flexura pelvina-karlična krivina.
Na tom mestu se smer crevnog sadržaja menja ali je najvažnije to što se promer creva sužava. Saznanje o tome koji deo alimentarnog kanala je uzrok nastanka kolike u velikoj meri može dovesti do tačnije djagnoze i uspešnijeg tretmana.
AB  - Of all horse health issues, colic is most concerning equine emergency. The digestive tract of the horse is characterized by numerous specificities. The stomach is relatively small. Unique esophageal one-way sphincter in horse allows for the food content to enter the stomach but not to return to the esophagus. The small intestine, which consists of the duodenum, jejunum and ileum, is the longest organ in the body. Each part of the small intestine has its own characteristics, the most important being the length of the jejunum. Because the mesojejunum is long, the jejunum is very mobile which allows the jejunum to potentially become twisted or strangulated. This will stop the flow of intestinal contents, which requires urgent surgical intervention. Caecum is often described as a fermentation chamber that can hold about 30l of contents. The most common problem associated with the caecum is constipation, which results in pain. The most critical point associated with the horse's colon is flexura pelvina - pelvic flexure where the direction of the intestinal contents changes as well as the diameter of the gut. Understanding which parts of the equine digestive tract are associated with the highest risks of colic should lead to a better understanding of this dangerous disorder.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - XLI seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd
T1  - Anatomske specifičnosti digestivnog trakta konja kao mogući uzrok nastanka kolika
T1  - The equine digestive tract specificities as a possible cause for colics
SP  - 3
EP  - 10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2743
ER  - 

@conference{
author = "Đorđević, Milena and Nešić, Ivana and Blagojević, Miloš",
year = "2020",
abstract = "Od svih zdravstvenih problema konja, u patologiji digestivnih organa, kolike zauzimaju prvo mesto. Digestivni trakt konja se odikuje brojnim specifičnostima koje posledično mogu da dovedu do kolike. Želudac konja je relativno mali u odnosu na veličinu životinje. On je jedinstven po jednosmernom sfinkteru koji dozvoljava ulazak hrane u želudac ali ne i njeno vraćanje u jednjak. Tanko crevo, koje se sastoji iz duodenuma, jejunuma i ileuma je najduži organ u telu. Svaki od delova tankog creva ima svoje karakteristike od kojih je najvažnija dužina jejunuma. Kako je duplikatura seroze na kojoj visi jejunom dugačka, on je vrlo pokretan tako da je moguće njegovo uvrtanje i zaustavljanje protoka crevnog sadržaja, što zahteva hitnu hiruršku intervenciju. Cekum je često opisivan kao odeljak za fermentacju koji može da primi oko 30 L sadržaja. Najčešći problem vezan za cekum je zatvor (opstipacija) odnosno zapušenje koje rezultira bolom. Najkritičnija tačka vezana za kolon konja je flexura pelvina-karlična krivina.
Na tom mestu se smer crevnog sadržaja menja ali je najvažnije to što se promer creva sužava. Saznanje o tome koji deo alimentarnog kanala je uzrok nastanka kolike u velikoj meri može dovesti do tačnije djagnoze i uspešnijeg tretmana., Of all horse health issues, colic is most concerning equine emergency. The digestive tract of the horse is characterized by numerous specificities. The stomach is relatively small. Unique esophageal one-way sphincter in horse allows for the food content to enter the stomach but not to return to the esophagus. The small intestine, which consists of the duodenum, jejunum and ileum, is the longest organ in the body. Each part of the small intestine has its own characteristics, the most important being the length of the jejunum. Because the mesojejunum is long, the jejunum is very mobile which allows the jejunum to potentially become twisted or strangulated. This will stop the flow of intestinal contents, which requires urgent surgical intervention. Caecum is often described as a fermentation chamber that can hold about 30l of contents. The most common problem associated with the caecum is constipation, which results in pain. The most critical point associated with the horse's colon is flexura pelvina - pelvic flexure where the direction of the intestinal contents changes as well as the diameter of the gut. Understanding which parts of the equine digestive tract are associated with the highest risks of colic should lead to a better understanding of this dangerous disorder.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "XLI seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd",
title = "Anatomske specifičnosti digestivnog trakta konja kao mogući uzrok nastanka kolika, The equine digestive tract specificities as a possible cause for colics",
pages = "3-10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2743"
}

Đorđević, M., Nešić, I.,& Blagojević, M.. (2020). Anatomske specifičnosti digestivnog trakta konja kao mogući uzrok nastanka kolika. in XLI seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd
Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 3-10.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2743

Đorđević M, Nešić I, Blagojević M. Anatomske specifičnosti digestivnog trakta konja kao mogući uzrok nastanka kolika. in XLI seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd. 2020;:3-10.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2743 .

Đorđević, Milena, Nešić, Ivana, Blagojević, Miloš, "Anatomske specifičnosti digestivnog trakta konja kao mogući uzrok nastanka kolika" in XLI seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd (2020):3-10,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2743 .

TY  - CONF
AU  - Ćupić Miladinović, Dejana
AU  - Peković, Sanja
AU  - Dacić, Sanja
AU  - Filipović, Isidora
AU  - Životić, Maja
AU  - Đorđević, Milena
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Borozan, Sunčica
PY  - 2019
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2640
AB  - The aim of this study was to investigate the influence of vitamin B1 (thiamine) following thepathohystologycalchanges in the hippocampus, cerebellum and cerebral cortex of Japanese quail (Coturnix japanica) treated with chlorpyrifos.In this study we also assessed the antioxidative activity of thiamine in the brain by monitoring the nitrite concentration(NO2-), parameter of oxidative/nitrosative stress and activities of agents of cellular detoxification such as glutathione(GSH) and glutathione S-transferase(GST).
The study was conducted onforty male Japanese quails (2 controls and 2 experimental groups, n= 10), 3-4 weeks old. One controlgroup was treated only with vitamin B1, while the second one receivedpurecorn oil.CPFdissolved in corn oil was administeredto quails by gavage for 7 consecutive days at dose of 3 mg/kg BW while another groups wastreated with 10 mg/kg BWof vitamin B1 i.m. 30 min after CPF administration for 7 consecutive days.
Our studies have shown that CPF has ledto increase in the concentration of NO2-,but after thiamine treatment there has been a decrease. Also CPF has led to small changes in GSH and GST levels, while groups treated with vitamin B1showedsignificantly (p< 0.0001)increased activity of these parameteres, proving very important role of thiamine in the detoxification and elimination of  pesticides.
In hippocampus groups that received CPF showed signs of edema with numerous damaged neurons, especially in pyramidal layer, while in groups that received vitamin B1 along with CPF, pathological changes were similar, but less prominent.In cerebellum groups that received CPF showed large number of degenerated Purkinje cells, while with vitamin B1 the reduction of degenerated neurons is present.Cerebral cortex showed degeneration with pycnotic nuclei of many neurons, edema and congestion in groups which received CPF and also similar changes were found after application of B1.
Overall these results confirm that CPF causes oxidative stress and degenerative changes, but also support the hypothesis that thiamine belongs to the group of "antistress vitamins".
PB  - Beograd: Društvo za neuronauke Srbije
C3  - FENS - Regional meeting, Belgrade, July 10-13 2019
T1  - What happens after application of thiamine in the brain of Japanese quailstreated with chlorpyrifos
SP  - 486
EP  - 486
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2640
ER  - 

@conference{
author = "Ćupić Miladinović, Dejana and Peković, Sanja and Dacić, Sanja and Filipović, Isidora and Životić, Maja and Đorđević, Milena and Blagojević, Miloš and Nešić, Ivana and Borozan, Sunčica",
year = "2019",
abstract = "The aim of this study was to investigate the influence of vitamin B1 (thiamine) following thepathohystologycalchanges in the hippocampus, cerebellum and cerebral cortex of Japanese quail (Coturnix japanica) treated with chlorpyrifos.In this study we also assessed the antioxidative activity of thiamine in the brain by monitoring the nitrite concentration(NO2-), parameter of oxidative/nitrosative stress and activities of agents of cellular detoxification such as glutathione(GSH) and glutathione S-transferase(GST).
The study was conducted onforty male Japanese quails (2 controls and 2 experimental groups, n= 10), 3-4 weeks old. One controlgroup was treated only with vitamin B1, while the second one receivedpurecorn oil.CPFdissolved in corn oil was administeredto quails by gavage for 7 consecutive days at dose of 3 mg/kg BW while another groups wastreated with 10 mg/kg BWof vitamin B1 i.m. 30 min after CPF administration for 7 consecutive days.
Our studies have shown that CPF has ledto increase in the concentration of NO2-,but after thiamine treatment there has been a decrease. Also CPF has led to small changes in GSH and GST levels, while groups treated with vitamin B1showedsignificantly (p< 0.0001)increased activity of these parameteres, proving very important role of thiamine in the detoxification and elimination of  pesticides.
In hippocampus groups that received CPF showed signs of edema with numerous damaged neurons, especially in pyramidal layer, while in groups that received vitamin B1 along with CPF, pathological changes were similar, but less prominent.In cerebellum groups that received CPF showed large number of degenerated Purkinje cells, while with vitamin B1 the reduction of degenerated neurons is present.Cerebral cortex showed degeneration with pycnotic nuclei of many neurons, edema and congestion in groups which received CPF and also similar changes were found after application of B1.
Overall these results confirm that CPF causes oxidative stress and degenerative changes, but also support the hypothesis that thiamine belongs to the group of "antistress vitamins".",
publisher = "Beograd: Društvo za neuronauke Srbije",
journal = "FENS - Regional meeting, Belgrade, July 10-13 2019",
title = "What happens after application of thiamine in the brain of Japanese quailstreated with chlorpyrifos",
pages = "486-486",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2640"
}

Ćupić Miladinović, D., Peković, S., Dacić, S., Filipović, I., Životić, M., Đorđević, M., Blagojević, M., Nešić, I.,& Borozan, S.. (2019). What happens after application of thiamine in the brain of Japanese quailstreated with chlorpyrifos. in FENS - Regional meeting, Belgrade, July 10-13 2019
Beograd: Društvo za neuronauke Srbije., 486-486.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2640

Ćupić Miladinović D, Peković S, Dacić S, Filipović I, Životić M, Đorđević M, Blagojević M, Nešić I, Borozan S. What happens after application of thiamine in the brain of Japanese quailstreated with chlorpyrifos. in FENS - Regional meeting, Belgrade, July 10-13 2019. 2019;:486-486.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2640 .

Ćupić Miladinović, Dejana, Peković, Sanja, Dacić, Sanja, Filipović, Isidora, Životić, Maja, Đorđević, Milena, Blagojević, Miloš, Nešić, Ivana, Borozan, Sunčica, "What happens after application of thiamine in the brain of Japanese quailstreated with chlorpyrifos" in FENS - Regional meeting, Belgrade, July 10-13 2019 (2019):486-486,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2640 .

TY  - CONF
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Đorđević, Milena
AU  - Nedić, Drago
AU  - Zdravković, Marija
AU  - Tošković, Borislav
PY  - 2019
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2641
AB  - Слепо куче је глодар који живи под земљом. Због специфичног начина живота
оно се користи као експериментална животиња у студијама биологије,
генетике, имунологије као и анатомије. Циљ овог рада је био да се испита
топографија, морфологија, жучни путеви и васкуларизација јетре у слепог
кучета. После жртвовања животиња морфологија јетре je испитиванa на
свежим препаратима, а крвни судови и жучни путеви на инјицираним
препаратима. Јетра слепог кучета се састоји од четири режња. Леви режањ
јетре је јединствен и највећи режањ. Код пацова, кунића и текунице леви
режањ јетре је дубоким усеком подељен на латерални и медијални режањ.
Квадратни режањ је одвојен дубоким усецима од левог режња и десног
медијалног режња јетре. Десни латерални режањ јетре је одвојен усеком од
десног медијалног режња. Репати режањ јетре је представљен са два изданка,
репатим и папиларним. Папиларни изданак је добро развијен и подељен је
дубоким усеком на два дела. Жучна кеса је мала и не прелази преко вентралног
руба јетре. На јетри пацова не постоји жучна кеса.
Жуч из јетре одводe јетрин изводник и изводник жучне кесе кроз жучни
изводник (Ductus choledochus) који се улива у дуоденум 6,5-7 мм од пилоруса.
Артеријску крв у сваки режањ јетре доводи одређена грана јетрене артерије.
Портална вена настаје из слива три вене (V. gastropancreaticoduodenalis, V.
gastrolienalis i V. mesenterica cranialis). У порти, од порталне вене одвајају се
два венска стабла и две венске гране које се даље гранају интрахепатично.
Четири јетрене вене одводе крв из јетре у каудалну шупљу вену.
AB  - The mole rat is a rodent that lives under the ground all of this life. Because of its
specific lifestyle, it is used as an experimental animal in studies of biology,
genetics, immunology as well as of anatomy. The aim of this work was to study the
topography, morphology, bile ducts and vascularisation of the liver in the mole
rat. After sacrifice of animals morphology of the liver was studied on fresh
preparation, and blood vessels and bile ducts in injected preparations. The liver of
the mole rat is composed of the four lobes. The largest lobe of the liver is its single
left lobe. The left hepatic lobe of the rat, rabbit and ground squirrel is divided by
deep insisura into lateral and medial lobes. The quadrate lobe is separated by deep
incisures from the left hepatic lobe and right medial hepatic lobe. The right lateral
hepatic lobe is separated by an incisura from the dexter medial lobe. The caudate
lobe is represented by two endings, the caudate process and papillary process. The
papillary process is very well developed and it divided with a deep incisura into two
parts. The gall bladder is small and does not extend the ventral border of the liver.
The liver of the rat does not posses the gall bladder. The bile from the liver is taken
by the hepatic and cystic ducts through the choledochus duct entering the
duodenum 6.5 to 7 mm from the pylorus. Each lobe of the liver is supplied with
arterial blood by a definite branch of the liver artery. The portal vein is formed by
the confluence of three vessels (V. gastropancreaticoduodenalis, V. gastrolienalis
and V. mesenterica cranialis). At the porta, the portal vein gives off two venous
trunks and two venous branches which enter the liver lobes and further divide
intahepatically. Blood leaves the liver through four hepatic veins, that enter the
caudal vena cava.
C3  - 24. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske/BIH, međunarodni naučni skup, Bijeljina 12-15. jun 2019
T1  - Jетра у слепог кучета (Spalax leucodon)
SP  - 185
EP  - 186
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2641
ER  - 

@conference{
author = "Nešić, Ivana and Blagojević, Miloš and Đorđević, Milena and Nedić, Drago and Zdravković, Marija and Tošković, Borislav",
year = "2019",
abstract = "Слепо куче је глодар који живи под земљом. Због специфичног начина живота
оно се користи као експериментална животиња у студијама биологије,
генетике, имунологије као и анатомије. Циљ овог рада је био да се испита
топографија, морфологија, жучни путеви и васкуларизација јетре у слепог
кучета. После жртвовања животиња морфологија јетре je испитиванa на
свежим препаратима, а крвни судови и жучни путеви на инјицираним
препаратима. Јетра слепог кучета се састоји од четири режња. Леви режањ
јетре је јединствен и највећи режањ. Код пацова, кунића и текунице леви
режањ јетре је дубоким усеком подељен на латерални и медијални режањ.
Квадратни режањ је одвојен дубоким усецима од левог режња и десног
медијалног режња јетре. Десни латерални режањ јетре је одвојен усеком од
десног медијалног режња. Репати режањ јетре је представљен са два изданка,
репатим и папиларним. Папиларни изданак је добро развијен и подељен је
дубоким усеком на два дела. Жучна кеса је мала и не прелази преко вентралног
руба јетре. На јетри пацова не постоји жучна кеса.
Жуч из јетре одводe јетрин изводник и изводник жучне кесе кроз жучни
изводник (Ductus choledochus) који се улива у дуоденум 6,5-7 мм од пилоруса.
Артеријску крв у сваки режањ јетре доводи одређена грана јетрене артерије.
Портална вена настаје из слива три вене (V. gastropancreaticoduodenalis, V.
gastrolienalis i V. mesenterica cranialis). У порти, од порталне вене одвајају се
два венска стабла и две венске гране које се даље гранају интрахепатично.
Четири јетрене вене одводе крв из јетре у каудалну шупљу вену., The mole rat is a rodent that lives under the ground all of this life. Because of its
specific lifestyle, it is used as an experimental animal in studies of biology,
genetics, immunology as well as of anatomy. The aim of this work was to study the
topography, morphology, bile ducts and vascularisation of the liver in the mole
rat. After sacrifice of animals morphology of the liver was studied on fresh
preparation, and blood vessels and bile ducts in injected preparations. The liver of
the mole rat is composed of the four lobes. The largest lobe of the liver is its single
left lobe. The left hepatic lobe of the rat, rabbit and ground squirrel is divided by
deep insisura into lateral and medial lobes. The quadrate lobe is separated by deep
incisures from the left hepatic lobe and right medial hepatic lobe. The right lateral
hepatic lobe is separated by an incisura from the dexter medial lobe. The caudate
lobe is represented by two endings, the caudate process and papillary process. The
papillary process is very well developed and it divided with a deep incisura into two
parts. The gall bladder is small and does not extend the ventral border of the liver.
The liver of the rat does not posses the gall bladder. The bile from the liver is taken
by the hepatic and cystic ducts through the choledochus duct entering the
duodenum 6.5 to 7 mm from the pylorus. Each lobe of the liver is supplied with
arterial blood by a definite branch of the liver artery. The portal vein is formed by
the confluence of three vessels (V. gastropancreaticoduodenalis, V. gastrolienalis
and V. mesenterica cranialis). At the porta, the portal vein gives off two venous
trunks and two venous branches which enter the liver lobes and further divide
intahepatically. Blood leaves the liver through four hepatic veins, that enter the
caudal vena cava.",
journal = "24. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske/BIH, međunarodni naučni skup, Bijeljina 12-15. jun 2019",
title = "Jетра у слепог кучета (Spalax leucodon)",
pages = "185-186",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2641"
}

Nešić, I., Blagojević, M., Đorđević, M., Nedić, D., Zdravković, M.,& Tošković, B.. (2019). Jетра у слепог кучета (Spalax leucodon). in 24. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske/BIH, međunarodni naučni skup, Bijeljina 12-15. jun 2019, 185-186.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2641

Nešić I, Blagojević M, Đorđević M, Nedić D, Zdravković M, Tošković B. Jетра у слепог кучета (Spalax leucodon). in 24. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske/BIH, međunarodni naučni skup, Bijeljina 12-15. jun 2019. 2019;:185-186.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2641 .

Nešić, Ivana, Blagojević, Miloš, Đorđević, Milena, Nedić, Drago, Zdravković, Marija, Tošković, Borislav, "Jетра у слепог кучета (Spalax leucodon)" in 24. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske/BIH, međunarodni naučni skup, Bijeljina 12-15. jun 2019 (2019):185-186,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2641 .

TY  - JOUR
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Đorđević, Milena
AU  - Nedić, Drago
AU  - Zdravković, Marija
AU  - Tošković, Borislav
AU  - Nikolić, Zora
PY  - 2019
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2176
AB  - Cilj ovog rada je bio da se ispita distribucija arterije i portalne vene portalnog
sistema jetre tekunice (Spermophilus citellus) i dobijeni podaci uporede sa onima kod pacova,
kunića, zamorčeta i nutrije. Jetra tekunice prima kiseonik i hranljive materije preko krvi iz dva velika
krvna suda: portalne vene (v. portae) i jetrene arterije (a. hepatica propria). Portalna vena nastaje
iz sliva tri glavne vene: v. gastropancreaticoduodenalis, v. gastrolienalis i v. mesenterica cranialis.
Portalna vena skuplja vensku krv iz želuca, pankreasa, slezine, svih creva osim pravog creva
(rectum). Portalna vena ulazi u portalni žleb na jetri zajedno sa jetrenom arterijom. Pet venskih grana
različitih veličina odvajaju se od portalne vene i granaju se u odgovarajuće režnjeve jetre. Krv iz
jetre odvode jetrene vene koje počinju sa centralnim venama u jetri. Tri velike jetrene vene i dva
venska stabla odvode krv iz svih režnjeva jetre u kaudalnu šuplju venu u toku njenog prolaska kroz
jetru. A. hepatica propria snabdeva jetru i žučnu kesu oksigenisanom krvlju. A. hepatica propria
izlazi iz jetrene arterije (a. hepatica), koja je treća grana celijačne arterije. U portalnom žlebu, a.
hepatica propria se deli u dve grane, od kojih leva grana dovodi arterijsku krv u levi režanj jetre, a
desna grana u ostale režnjeve jetre.
AB  - The aim of this paper was to study distribution of the hepatic artery and portal vein of the
portal system of the liver in ground squirrels (Spermophilus citellus) and compare these data with
those concerning the rats, rabbits, guinea pigs and nutrias. The liver of the ground squirrel receives
the oxygen and nutrients through blood from two large blood vessels: portal vein and hepatic artery
(a. hepatica propria). The portal vein is formed by the confluence of three main venous blood
vessels: v. gastropancreaticoduodenalis, v. gastrolienalis and v. mesenterica cranialis. It collects
venous blood from the stomach, pancreas, spleen and all of intestines except the rectum. The portal
vein enters the porta hepatis on the liver together with the hepatic artery. Five venous branches of
different size separate from the portal vein and ramify into the respective liver lobes.
Blood leaves the liver through the hepatic veins that start with the central veins. Three large hepatic
veins and two venous trunks drain lobes of the liver and enter the caudal vena cava as it passes
through the liver.
A. hepatica propria supplies the liver and gallbladder with oxygenated blood. It raises from the
hepatic artery (a. hepatica) wich is the third branch of the celiac artery. A. hepatica propria in the
portal fissure is divided into two branches, of which the left branch brings arterial blood to the left
hepatic lobe, and the right branch brings it into other liver lobes.
PB  - Banja Luka : PI Veterinary Institute Republic of Srpska „Dr. Vaso Butozan“
T2  - Veterinarski žurnal Republike Srpske
T1  - Distribucija krvnih sudova jetre tekunice (Spermophilus citellus)
T1  - Distribution of the hepatic blood vessels of the ground squirrel (Spermophilus citellus)
VL  - 19
IS  - 1
SP  - 145
EP  - 160
DO  - 10.7251/VETJ1901145B
ER  - 

@article{
author = "Blagojević, Miloš and Nešić, Ivana and Đorđević, Milena and Nedić, Drago and Zdravković, Marija and Tošković, Borislav and Nikolić, Zora",
year = "2019",
abstract = "Cilj ovog rada je bio da se ispita distribucija arterije i portalne vene portalnog
sistema jetre tekunice (Spermophilus citellus) i dobijeni podaci uporede sa onima kod pacova,
kunića, zamorčeta i nutrije. Jetra tekunice prima kiseonik i hranljive materije preko krvi iz dva velika
krvna suda: portalne vene (v. portae) i jetrene arterije (a. hepatica propria). Portalna vena nastaje
iz sliva tri glavne vene: v. gastropancreaticoduodenalis, v. gastrolienalis i v. mesenterica cranialis.
Portalna vena skuplja vensku krv iz želuca, pankreasa, slezine, svih creva osim pravog creva
(rectum). Portalna vena ulazi u portalni žleb na jetri zajedno sa jetrenom arterijom. Pet venskih grana
različitih veličina odvajaju se od portalne vene i granaju se u odgovarajuće režnjeve jetre. Krv iz
jetre odvode jetrene vene koje počinju sa centralnim venama u jetri. Tri velike jetrene vene i dva
venska stabla odvode krv iz svih režnjeva jetre u kaudalnu šuplju venu u toku njenog prolaska kroz
jetru. A. hepatica propria snabdeva jetru i žučnu kesu oksigenisanom krvlju. A. hepatica propria
izlazi iz jetrene arterije (a. hepatica), koja je treća grana celijačne arterije. U portalnom žlebu, a.
hepatica propria se deli u dve grane, od kojih leva grana dovodi arterijsku krv u levi režanj jetre, a
desna grana u ostale režnjeve jetre., The aim of this paper was to study distribution of the hepatic artery and portal vein of the
portal system of the liver in ground squirrels (Spermophilus citellus) and compare these data with
those concerning the rats, rabbits, guinea pigs and nutrias. The liver of the ground squirrel receives
the oxygen and nutrients through blood from two large blood vessels: portal vein and hepatic artery
(a. hepatica propria). The portal vein is formed by the confluence of three main venous blood
vessels: v. gastropancreaticoduodenalis, v. gastrolienalis and v. mesenterica cranialis. It collects
venous blood from the stomach, pancreas, spleen and all of intestines except the rectum. The portal
vein enters the porta hepatis on the liver together with the hepatic artery. Five venous branches of
different size separate from the portal vein and ramify into the respective liver lobes.
Blood leaves the liver through the hepatic veins that start with the central veins. Three large hepatic
veins and two venous trunks drain lobes of the liver and enter the caudal vena cava as it passes
through the liver.
A. hepatica propria supplies the liver and gallbladder with oxygenated blood. It raises from the
hepatic artery (a. hepatica) wich is the third branch of the celiac artery. A. hepatica propria in the
portal fissure is divided into two branches, of which the left branch brings arterial blood to the left
hepatic lobe, and the right branch brings it into other liver lobes.",
publisher = "Banja Luka : PI Veterinary Institute Republic of Srpska „Dr. Vaso Butozan“",
journal = "Veterinarski žurnal Republike Srpske",
title = "Distribucija krvnih sudova jetre tekunice (Spermophilus citellus), Distribution of the hepatic blood vessels of the ground squirrel (Spermophilus citellus)",
volume = "19",
number = "1",
pages = "145-160",
doi = "10.7251/VETJ1901145B"
}

Blagojević, M., Nešić, I., Đorđević, M., Nedić, D., Zdravković, M., Tošković, B.,& Nikolić, Z.. (2019). Distribucija krvnih sudova jetre tekunice (Spermophilus citellus). in Veterinarski žurnal Republike Srpske
Banja Luka : PI Veterinary Institute Republic of Srpska „Dr. Vaso Butozan“., 19(1), 145-160.
https://doi.org/10.7251/VETJ1901145B

Blagojević M, Nešić I, Đorđević M, Nedić D, Zdravković M, Tošković B, Nikolić Z. Distribucija krvnih sudova jetre tekunice (Spermophilus citellus). in Veterinarski žurnal Republike Srpske. 2019;19(1):145-160.
doi:10.7251/VETJ1901145B .

Blagojević, Miloš, Nešić, Ivana, Đorđević, Milena, Nedić, Drago, Zdravković, Marija, Tošković, Borislav, Nikolić, Zora, "Distribucija krvnih sudova jetre tekunice (Spermophilus citellus)" in Veterinarski žurnal Republike Srpske, 19, no. 1 (2019):145-160,
https://doi.org/10.7251/VETJ1901145B . .

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Nedić, Drago
AU  - Zdravković, Marija
AU  - Tošković, Borislav
PY  - 2018
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2714
AB  - Европска текуница је заштићена врста малих глодара из фамилије веверица. Највећи број популација на подручју Србије се налази у Војводини, док је неколико малих и изолованих популација присутно у источном и југоисточном делу земље. Циљ рада је био да се обради део кардиоваскуларног система ове животиње. Испитивања су вршена на седам животиња, оба пола, телесне масе између 200 и 300 g. После искрварења у порталну вену је убригано контрастно средсво желатин - минијум. Јетрене вене (Vv. hepaticae или vv. revehentes) представљају еферентни дренажни систем који почиње са централним венама у сваком режњу јетре и празни се у каудалну шупљу вену. Два венска стабла и три велике вене одводе крв из режњева јетре у каудалну шупљу вену, када она пролази кроз јетру. Венска стабла су: заједничко стабло (Truncus communis) од венских грана из левог медијалног режња и квадратног режња јетре (V. revehens lobi sinistri medialis et v. revehens lobi quadrati) и заједничко стабло (Truncus communis) од венских грана из десног медијалног и десног латералног режња јетре (V. revehens lobi dextri medialis et v. revehens lobi dextri lateralis). Vv. revehentes lobi sinistri lateralis, v. revehens processus caudati и vv. revehentes processus papillaris одводе крв из одговарајућих режњева јетре у каудалну шупљу вену. Седам великих јетрених вена се уливају у каудалну шупљу вену пацова и кунића. На основу наших испитивања може се закључити да два венска стабла и три велике вене одводе крв из режњева јетре у каудалну шупљју вену.
AB  - The European ground squirrel is an endangered species of small rodents from the  squirrel  family,  Sciuridae . The majority of Serbian populations is located in Vojvodina, while only a few small and isolated populations are present in the east and southeastern part of
the country. Hepatic veins (vv. hepaticae seu vv. revehentes) represent an efferent drainage system, starting with the central veins in each lobe of the liver and empties into the caudal vena cava. Two venous trunk and three large hepatic veins drain lobes of the liver and enter the caudal
vena cava as it passes through the liver. The venous trunks are: common trunk of the veins branching from the left medial lobe and quadratus lobe of the liver (v. revehens lobi sinistri medialis et v. revehens lobi quadrati) and common trunk of the veins branching from the right medial lobe and right lateral lobe of the liver (v. revehens lobi dextri medialis et v. revehens lobi dextri lateralis). Vv. revehentes lobi sinistri lateralis, v. revehens processus caudati et vv. revehentes processus papillaris take bloods from the corresponding lobes of the liver and enter the caudal vena cava. Seven large hepatic veins enter the caudal vena cava of the rat and rabbit. Based on our research, it can be concluded that two venous trunk and three large hepatic veins take blood from lobes of the liver and empty into the caudal vena cava.
PB  - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
C3  - 23. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina) sa međunarodnim učešćem, Teslić, 6-9. jun 2018.
T1  - Jetrene vene (vv. hepaticae seu vv. revehentes) kod evropske tekunice (Spermophilus citellus)
T1  - Hepatic veins (vv. hepaticae seu vv. revehentes) of the european ground squirrel (Spermophilus citellus)
SP  - 179
EP  - 180
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2714
ER  - 

@conference{
author = "Blagojević, Miloš and Nešić, Ivana and Nedić, Drago and Zdravković, Marija and Tošković, Borislav",
year = "2018",
abstract = "Европска текуница је заштићена врста малих глодара из фамилије веверица. Највећи број популација на подручју Србије се налази у Војводини, док је неколико малих и изолованих популација присутно у источном и југоисточном делу земље. Циљ рада је био да се обради део кардиоваскуларног система ове животиње. Испитивања су вршена на седам животиња, оба пола, телесне масе између 200 и 300 g. После искрварења у порталну вену је убригано контрастно средсво желатин - минијум. Јетрене вене (Vv. hepaticae или vv. revehentes) представљају еферентни дренажни систем који почиње са централним венама у сваком режњу јетре и празни се у каудалну шупљу вену. Два венска стабла и три велике вене одводе крв из режњева јетре у каудалну шупљу вену, када она пролази кроз јетру. Венска стабла су: заједничко стабло (Truncus communis) од венских грана из левог медијалног режња и квадратног режња јетре (V. revehens lobi sinistri medialis et v. revehens lobi quadrati) и заједничко стабло (Truncus communis) од венских грана из десног медијалног и десног латералног режња јетре (V. revehens lobi dextri medialis et v. revehens lobi dextri lateralis). Vv. revehentes lobi sinistri lateralis, v. revehens processus caudati и vv. revehentes processus papillaris одводе крв из одговарајућих режњева јетре у каудалну шупљу вену. Седам великих јетрених вена се уливају у каудалну шупљу вену пацова и кунића. На основу наших испитивања може се закључити да два венска стабла и три велике вене одводе крв из режњева јетре у каудалну шупљју вену., The European ground squirrel is an endangered species of small rodents from the  squirrel  family,  Sciuridae . The majority of Serbian populations is located in Vojvodina, while only a few small and isolated populations are present in the east and southeastern part of
the country. Hepatic veins (vv. hepaticae seu vv. revehentes) represent an efferent drainage system, starting with the central veins in each lobe of the liver and empties into the caudal vena cava. Two venous trunk and three large hepatic veins drain lobes of the liver and enter the caudal
vena cava as it passes through the liver. The venous trunks are: common trunk of the veins branching from the left medial lobe and quadratus lobe of the liver (v. revehens lobi sinistri medialis et v. revehens lobi quadrati) and common trunk of the veins branching from the right medial lobe and right lateral lobe of the liver (v. revehens lobi dextri medialis et v. revehens lobi dextri lateralis). Vv. revehentes lobi sinistri lateralis, v. revehens processus caudati et vv. revehentes processus papillaris take bloods from the corresponding lobes of the liver and enter the caudal vena cava. Seven large hepatic veins enter the caudal vena cava of the rat and rabbit. Based on our research, it can be concluded that two venous trunk and three large hepatic veins take blood from lobes of the liver and empty into the caudal vena cava.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske",
journal = "23. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina) sa međunarodnim učešćem, Teslić, 6-9. jun 2018.",
title = "Jetrene vene (vv. hepaticae seu vv. revehentes) kod evropske tekunice (Spermophilus citellus), Hepatic veins (vv. hepaticae seu vv. revehentes) of the european ground squirrel (Spermophilus citellus)",
pages = "179-180",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2714"
}

Blagojević, M., Nešić, I., Nedić, D., Zdravković, M.,& Tošković, B.. (2018). Jetrene vene (vv. hepaticae seu vv. revehentes) kod evropske tekunice (Spermophilus citellus). in 23. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina) sa međunarodnim učešćem, Teslić, 6-9. jun 2018.
Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske., 179-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2714

Blagojević M, Nešić I, Nedić D, Zdravković M, Tošković B. Jetrene vene (vv. hepaticae seu vv. revehentes) kod evropske tekunice (Spermophilus citellus). in 23. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina) sa međunarodnim učešćem, Teslić, 6-9. jun 2018.. 2018;:179-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2714 .

Blagojević, Miloš, Nešić, Ivana, Nedić, Drago, Zdravković, Marija, Tošković, Borislav, "Jetrene vene (vv. hepaticae seu vv. revehentes) kod evropske tekunice (Spermophilus citellus)" in 23. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina) sa međunarodnim učešćem, Teslić, 6-9. jun 2018. (2018):179-180,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2714 .

TY  - CONF
AU  - Đorđević, Milena
AU  - Zorić, Zoran
AU  - Aksić, Milan
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Lozanče, Olivera
AU  - Blagojević, Miloš
PY  - 2018
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2742
AB  - UVOD 
Želudac predstavlja prostran i šupalj organ gastrointestinalnog sistema. Prema broju komora može biti jednokomoran (čovek, konj, pas) ili višekomoran (preživari). Prema tome da li ima jednu ili dve vrste sluznice, želudac može biti prost (čovek, pas) i složen (konj).
CILJ RADA je uočavanje morfoloških razlika i sličnosti želuca svaštojeda (čovek), mesojeda
(pas) i biljojeda (konj).
MATERIJAL I METODE Za potrebe ovog ispitivanja korišćena su 2 želuca čoveka, 2
želuca konja i 2 želuca psa. Korišćena je tehnika inspekcije.
REZULTATI I DISKUSIJA Tehnikom posmatranja se uočava da je želudac čoveka jednokomoran i prost, želudac psa je jednokomoran i prost dok je želudac konja jednokomoran i složen. Kod čoveka i psa, jedini tip sluznice je žlezdana sluznica. Kod konja, oko kardije je zastupljena kutana sluznica, zauzimajući 1/3 ukupne sluznice želuca, a na nju se nastavlja žlezdana sluznica. Zapremina praznog želuca čoveka iznosi samo 75ml. Prosečan ljudski želudac prima maksimalno oko 41 hrane. Hrana napušta želudac posle 2h. Želudac konja je jako mali u odnosu na veličinu životinje, 8-151, što je svega 7-8% ukupne zapremine GIT-a. Hrana se kratko zadržava u želucu - često iznosi 15 minuta. Kod psa zapremina želuca predstavlja 60-70% ukupne zapremine sistema za varenje. Želudac psa je velikog kapaciteta što mu omoguéava da se prejede. Mesojedi mogu da se najedu hrane i potom gladuju duži vremenski period. Hrana počinje da napušta želudac posle 20 minuta.
ZAKLJUČAK Želudac čoveka je po vrsti sluznice vrlo sličan želucu mesojeda.
C3  - VI kongres Srpskog anatomskog društva Srbije sa međunarodnim učešćem, Zlatibor, 7-9. septembar 2018.
T1  - Poređenje anatomskih  karakteristika želuca svaštojeda, biljojeda i mesojeda
SP  - 49
EP  - 49
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2742
ER  - 

@conference{
author = "Đorđević, Milena and Zorić, Zoran and Aksić, Milan and Nešić, Ivana and Lozanče, Olivera and Blagojević, Miloš",
year = "2018",
abstract = "UVOD 
Želudac predstavlja prostran i šupalj organ gastrointestinalnog sistema. Prema broju komora može biti jednokomoran (čovek, konj, pas) ili višekomoran (preživari). Prema tome da li ima jednu ili dve vrste sluznice, želudac može biti prost (čovek, pas) i složen (konj).
CILJ RADA je uočavanje morfoloških razlika i sličnosti želuca svaštojeda (čovek), mesojeda
(pas) i biljojeda (konj).
MATERIJAL I METODE Za potrebe ovog ispitivanja korišćena su 2 želuca čoveka, 2
želuca konja i 2 želuca psa. Korišćena je tehnika inspekcije.
REZULTATI I DISKUSIJA Tehnikom posmatranja se uočava da je želudac čoveka jednokomoran i prost, želudac psa je jednokomoran i prost dok je želudac konja jednokomoran i složen. Kod čoveka i psa, jedini tip sluznice je žlezdana sluznica. Kod konja, oko kardije je zastupljena kutana sluznica, zauzimajući 1/3 ukupne sluznice želuca, a na nju se nastavlja žlezdana sluznica. Zapremina praznog želuca čoveka iznosi samo 75ml. Prosečan ljudski želudac prima maksimalno oko 41 hrane. Hrana napušta želudac posle 2h. Želudac konja je jako mali u odnosu na veličinu životinje, 8-151, što je svega 7-8% ukupne zapremine GIT-a. Hrana se kratko zadržava u želucu - često iznosi 15 minuta. Kod psa zapremina želuca predstavlja 60-70% ukupne zapremine sistema za varenje. Želudac psa je velikog kapaciteta što mu omoguéava da se prejede. Mesojedi mogu da se najedu hrane i potom gladuju duži vremenski period. Hrana počinje da napušta želudac posle 20 minuta.
ZAKLJUČAK Želudac čoveka je po vrsti sluznice vrlo sličan želucu mesojeda.",
journal = "VI kongres Srpskog anatomskog društva Srbije sa međunarodnim učešćem, Zlatibor, 7-9. septembar 2018.",
title = "Poređenje anatomskih  karakteristika želuca svaštojeda, biljojeda i mesojeda",
pages = "49-49",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2742"
}

Đorđević, M., Zorić, Z., Aksić, M., Nešić, I., Lozanče, O.,& Blagojević, M.. (2018). Poređenje anatomskih  karakteristika želuca svaštojeda, biljojeda i mesojeda. in VI kongres Srpskog anatomskog društva Srbije sa međunarodnim učešćem, Zlatibor, 7-9. septembar 2018., 49-49.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2742

Đorđević M, Zorić Z, Aksić M, Nešić I, Lozanče O, Blagojević M. Poređenje anatomskih  karakteristika želuca svaštojeda, biljojeda i mesojeda. in VI kongres Srpskog anatomskog društva Srbije sa međunarodnim učešćem, Zlatibor, 7-9. septembar 2018.. 2018;:49-49.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2742 .

Đorđević, Milena, Zorić, Zoran, Aksić, Milan, Nešić, Ivana, Lozanče, Olivera, Blagojević, Miloš, "Poređenje anatomskih  karakteristika želuca svaštojeda, biljojeda i mesojeda" in VI kongres Srpskog anatomskog društva Srbije sa međunarodnim učešćem, Zlatibor, 7-9. septembar 2018. (2018):49-49,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2742 .

TY  - JOUR
AU  - Zorić, Zoran
AU  - Lozanče, Olivera
AU  - Marinković, Darko
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Demus, Natalija
AU  - Đorđević, Milena
PY  - 2018
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/1586
AB  - Hippopotamidae family is nowadays represented by two species within two different genera: pygmy hippopotamus (Choeropsis liberiensis) and common hippopotamus (Hippopotamus amphibius). The common hippopotamus has a very unique anatomy, and the shape of the body, especially the head is adapted for a semi-aquatic life style. The morphological examination and description of the gross anatomical features of the hippopotamus skull is described in this paper. The shape of the skull is adapted for the amphibian way of life. Their eyes, ears and nostrils are placed high on the roof of the skull which allows these organs to remain above the surface of the water while the animal is being submerged underwater. The skull is massive, but the brain case (neurocranium) is extremely small compared with the splanchnocranium and complete head. The dental formula of the common hippopotamus is: incisors (I) 2/2, canines
PB  - Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd
T2  - Acta Veterinaria-Beograd
T1  - Skull bone anatomy of the young common hippopotamus (hippopotamus amphibius)
VL  - 68
IS  - 3
SP  - 361
EP  - 372
DO  - 10.2478/acve-2018-0030
ER  - 

@article{
author = "Zorić, Zoran and Lozanče, Olivera and Marinković, Darko and Blagojević, Miloš and Nešić, Ivana and Demus, Natalija and Đorđević, Milena",
year = "2018",
abstract = "Hippopotamidae family is nowadays represented by two species within two different genera: pygmy hippopotamus (Choeropsis liberiensis) and common hippopotamus (Hippopotamus amphibius). The common hippopotamus has a very unique anatomy, and the shape of the body, especially the head is adapted for a semi-aquatic life style. The morphological examination and description of the gross anatomical features of the hippopotamus skull is described in this paper. The shape of the skull is adapted for the amphibian way of life. Their eyes, ears and nostrils are placed high on the roof of the skull which allows these organs to remain above the surface of the water while the animal is being submerged underwater. The skull is massive, but the brain case (neurocranium) is extremely small compared with the splanchnocranium and complete head. The dental formula of the common hippopotamus is: incisors (I) 2/2, canines",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd",
journal = "Acta Veterinaria-Beograd",
title = "Skull bone anatomy of the young common hippopotamus (hippopotamus amphibius)",
volume = "68",
number = "3",
pages = "361-372",
doi = "10.2478/acve-2018-0030"
}

Zorić, Z., Lozanče, O., Marinković, D., Blagojević, M., Nešić, I., Demus, N.,& Đorđević, M.. (2018). Skull bone anatomy of the young common hippopotamus (hippopotamus amphibius). in Acta Veterinaria-Beograd
Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd., 68(3), 361-372.
https://doi.org/10.2478/acve-2018-0030

Zorić Z, Lozanče O, Marinković D, Blagojević M, Nešić I, Demus N, Đorđević M. Skull bone anatomy of the young common hippopotamus (hippopotamus amphibius). in Acta Veterinaria-Beograd. 2018;68(3):361-372.
doi:10.2478/acve-2018-0030 .

Zorić, Zoran, Lozanče, Olivera, Marinković, Darko, Blagojević, Miloš, Nešić, Ivana, Demus, Natalija, Đorđević, Milena, "Skull bone anatomy of the young common hippopotamus (hippopotamus amphibius)" in Acta Veterinaria-Beograd, 68, no. 3 (2018):361-372,
https://doi.org/10.2478/acve-2018-0030 . .

TY  - JOUR
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Božičković, Ivana
AU  - Ušćebrka, Gordana
AU  - Lozanče, Olivera
AU  - Đorđević, Milena
AU  - Zorić, Zoran
AU  - Nešić, Ivana
PY  - 2018
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/1654
AB  - The aim of this work was to study the topography, morphology, vascularisation, histology and innervation of the lungs in the ground squirrel (Spermophilus citellus) and compare these data with those concerning the rat, mole rat, rabbit and mouse. The research was carried out on 15 animals. It was revealed that the right lung has four lobes (cranial, middle, caudal and accessory lobes), while the left lung is not divided into segments. The functional vessels are a. pulmonalis dextra et sinistra and vv. pulmonales (5-6), while the nutritive vessels of the lungs are a. bronchoesophagea dextra and v. bronchoesophagea dextra. Histological tissue sections of the lungs revealed that the wall of terminal bronchioles contains no cartilage and the mucosal epithelium is pseudostratified, cubic and ciliated. Clara cells (club cells, bronchiolar exocrine cells) are present but have no cilia. The lung alveolar diameter is 37 mu m on average, and the thickness of the alveolar wall and the interalveolar septa is 1.38 mu m. Destruction of the alveolar walls, accumulation of erythrocytes in the capillaries of alveolar septa and destruction of the cytolemma of the capillary endothelium were detected. In addition, connective tissue fibres and peripheral nerves were detected by silver impregnation.
PB  - Akademiai Kiado Zrt, Budapest
T2  - Acta Veterinaria Hungarica
T1  - Anatomical and histological characteristics of the lungs in the ground squirrel (spermophilus citellus)
VL  - 66
IS  - 2
SP  - 165
EP  - 176
DO  - 10.1556/004.2018.016
ER  - 

@article{
author = "Blagojević, Miloš and Božičković, Ivana and Ušćebrka, Gordana and Lozanče, Olivera and Đorđević, Milena and Zorić, Zoran and Nešić, Ivana",
year = "2018",
abstract = "The aim of this work was to study the topography, morphology, vascularisation, histology and innervation of the lungs in the ground squirrel (Spermophilus citellus) and compare these data with those concerning the rat, mole rat, rabbit and mouse. The research was carried out on 15 animals. It was revealed that the right lung has four lobes (cranial, middle, caudal and accessory lobes), while the left lung is not divided into segments. The functional vessels are a. pulmonalis dextra et sinistra and vv. pulmonales (5-6), while the nutritive vessels of the lungs are a. bronchoesophagea dextra and v. bronchoesophagea dextra. Histological tissue sections of the lungs revealed that the wall of terminal bronchioles contains no cartilage and the mucosal epithelium is pseudostratified, cubic and ciliated. Clara cells (club cells, bronchiolar exocrine cells) are present but have no cilia. The lung alveolar diameter is 37 mu m on average, and the thickness of the alveolar wall and the interalveolar septa is 1.38 mu m. Destruction of the alveolar walls, accumulation of erythrocytes in the capillaries of alveolar septa and destruction of the cytolemma of the capillary endothelium were detected. In addition, connective tissue fibres and peripheral nerves were detected by silver impregnation.",
publisher = "Akademiai Kiado Zrt, Budapest",
journal = "Acta Veterinaria Hungarica",
title = "Anatomical and histological characteristics of the lungs in the ground squirrel (spermophilus citellus)",
volume = "66",
number = "2",
pages = "165-176",
doi = "10.1556/004.2018.016"
}

Blagojević, M., Božičković, I., Ušćebrka, G., Lozanče, O., Đorđević, M., Zorić, Z.,& Nešić, I.. (2018). Anatomical and histological characteristics of the lungs in the ground squirrel (spermophilus citellus). in Acta Veterinaria Hungarica
Akademiai Kiado Zrt, Budapest., 66(2), 165-176.
https://doi.org/10.1556/004.2018.016

Blagojević M, Božičković I, Ušćebrka G, Lozanče O, Đorđević M, Zorić Z, Nešić I. Anatomical and histological characteristics of the lungs in the ground squirrel (spermophilus citellus). in Acta Veterinaria Hungarica. 2018;66(2):165-176.
doi:10.1556/004.2018.016 .

Blagojević, Miloš, Božičković, Ivana, Ušćebrka, Gordana, Lozanče, Olivera, Đorđević, Milena, Zorić, Zoran, Nešić, Ivana, "Anatomical and histological characteristics of the lungs in the ground squirrel (spermophilus citellus)" in Acta Veterinaria Hungarica, 66, no. 2 (2018):165-176,
https://doi.org/10.1556/004.2018.016 . .

TY  - GEN
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Božičković, Ivana
AU  - Zorić, Zoran
AU  - Prokić, Bogomir Bolka
PY  - 2017
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2735
AB  - Слепо куче (Spalax leucodon) припада реду глодара. Животиња је слепа. Усни отвор је мали, а из њега вире два краћа горња и два веома развијена доња секутића. Врат са јако добро развијеном мускулатуром се наставља без сужења у грудни кош. Трбушни зид је танак. Циљ рада је да се обради део кардиоваскуларног система. Испитивања су вршена на 6 слепих кучића, оба пола, телесне масе 180-240 грама. После искрварења животиња, у трбушну аорту је убризган желатин обојен сликарском темпером.
	A. circumflexa ilium profunda је паран крвни суд. Aа. circumflexaе ilium profundaе се одвајају од завршног дела трбушне аорте (Aorta abdominalis), а понекад и од заједничких илијачних артерија (Aa. iliacae communes). Пробијају се кроз слабинске и трбушне мишиће, дајући огранке за њих, Lnn. subiliaci, кожу и пружају се до коленог набора. Код женских животиња доводе крв у каудални део млечне жлезде. На основу нашег испитивања може се закључити да се код слепог кучета A. circumflexa ilium profunda dextra et sinistra одвајају од завршног дела трбушне аорте или од Aa. iliacae communes, за разлику од текунице, код које излазе из латералног зида трбушне аорте, у истој висини или на различитим растојањима једна од друге у пределу 6. слабинског пршљена.
AB  - Mole rat (Spalax leucodon) belongs to the order of rodents. The animal is blind. The mouth opening is small, and it feeds from two shorter upper and two lower incisors very developed. Neck with a very well developed musculature continues without constriction in the chest. The abdominal wall is thin.
The aim of this study was to examine a part of the cardiovascular system. The investigations were perfomed on six mole rats of both sexes, body weight 180-240 g. After bleeding the animals, the abdominal aorta was injected with gelatin stained tempera painting.
The deep circumflex iliac artery (A. circumflex ilium profunda) represent paired blood 
vessel. This paired vessel arises from the terminal part of the abdominal aorta (Aorta abdominalis), but it may arises from the common iliac arteries (Aa. iliacae communes). On its course to the kneefold the deep circumflex iliac artery perforates the lumbar and abdominal muscles, and sends branches for these muscles, subiliac lymph nodes and skin. In female animals it supplies the caudal part of the mammary gland.
	According to the results of this study it can be concluded that A. circumflex ilium profunda dextra et sinistra in the mole rat arise from the terminal part of Aorta abdominalis or from Aa. iliacae communes but in the ground squirrel they arise from the lateral walls of the abdominal aorta, at the same height or at different distances from one another at the level of sixth lumbar vertebra.
PB  - Banja Luka : Veterinarska Komora Republike Srpske i Društvo Veterinara Republike Srpske
T2  - 22. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna I hercegovina), Teslić, 7-10. jun 2017
T1  - A. circumflexa ilium profunda kod slepog kučeta  (Spalax leucodon)
T1  - A. circumflexa ilium profunda in the mole rat (Spalax leucodon)
SP  - 127
EP  - 128
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2735
ER  - 

@misc{
author = "Nešić, Ivana and Blagojević, Miloš and Božičković, Ivana and Zorić, Zoran and Prokić, Bogomir Bolka",
year = "2017",
abstract = "Слепо куче (Spalax leucodon) припада реду глодара. Животиња је слепа. Усни отвор је мали, а из њега вире два краћа горња и два веома развијена доња секутића. Врат са јако добро развијеном мускулатуром се наставља без сужења у грудни кош. Трбушни зид је танак. Циљ рада је да се обради део кардиоваскуларног система. Испитивања су вршена на 6 слепих кучића, оба пола, телесне масе 180-240 грама. После искрварења животиња, у трбушну аорту је убризган желатин обојен сликарском темпером.
	A. circumflexa ilium profunda је паран крвни суд. Aа. circumflexaе ilium profundaе се одвајају од завршног дела трбушне аорте (Aorta abdominalis), а понекад и од заједничких илијачних артерија (Aa. iliacae communes). Пробијају се кроз слабинске и трбушне мишиће, дајући огранке за њих, Lnn. subiliaci, кожу и пружају се до коленог набора. Код женских животиња доводе крв у каудални део млечне жлезде. На основу нашег испитивања може се закључити да се код слепог кучета A. circumflexa ilium profunda dextra et sinistra одвајају од завршног дела трбушне аорте или од Aa. iliacae communes, за разлику од текунице, код које излазе из латералног зида трбушне аорте, у истој висини или на различитим растојањима једна од друге у пределу 6. слабинског пршљена., Mole rat (Spalax leucodon) belongs to the order of rodents. The animal is blind. The mouth opening is small, and it feeds from two shorter upper and two lower incisors very developed. Neck with a very well developed musculature continues without constriction in the chest. The abdominal wall is thin.
The aim of this study was to examine a part of the cardiovascular system. The investigations were perfomed on six mole rats of both sexes, body weight 180-240 g. After bleeding the animals, the abdominal aorta was injected with gelatin stained tempera painting.
The deep circumflex iliac artery (A. circumflex ilium profunda) represent paired blood 
vessel. This paired vessel arises from the terminal part of the abdominal aorta (Aorta abdominalis), but it may arises from the common iliac arteries (Aa. iliacae communes). On its course to the kneefold the deep circumflex iliac artery perforates the lumbar and abdominal muscles, and sends branches for these muscles, subiliac lymph nodes and skin. In female animals it supplies the caudal part of the mammary gland.
	According to the results of this study it can be concluded that A. circumflex ilium profunda dextra et sinistra in the mole rat arise from the terminal part of Aorta abdominalis or from Aa. iliacae communes but in the ground squirrel they arise from the lateral walls of the abdominal aorta, at the same height or at different distances from one another at the level of sixth lumbar vertebra.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska Komora Republike Srpske i Društvo Veterinara Republike Srpske",
journal = "22. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna I hercegovina), Teslić, 7-10. jun 2017",
title = "A. circumflexa ilium profunda kod slepog kučeta  (Spalax leucodon), A. circumflexa ilium profunda in the mole rat (Spalax leucodon)",
pages = "127-128",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2735"
}

Nešić, I., Blagojević, M., Božičković, I., Zorić, Z.,& Prokić, B. B.. (2017). A. circumflexa ilium profunda kod slepog kučeta  (Spalax leucodon). in 22. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna I hercegovina), Teslić, 7-10. jun 2017
Banja Luka : Veterinarska Komora Republike Srpske i Društvo Veterinara Republike Srpske., 127-128.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2735

Nešić I, Blagojević M, Božičković I, Zorić Z, Prokić BB. A. circumflexa ilium profunda kod slepog kučeta  (Spalax leucodon). in 22. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna I hercegovina), Teslić, 7-10. jun 2017. 2017;:127-128.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2735 .

Nešić, Ivana, Blagojević, Miloš, Božičković, Ivana, Zorić, Zoran, Prokić, Bogomir Bolka, "A. circumflexa ilium profunda kod slepog kučeta  (Spalax leucodon)" in 22. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna I hercegovina), Teslić, 7-10. jun 2017 (2017):127-128,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2735 .

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Zdravković, Marija
AU  - Zorić, Zoran
AU  - Đorđević, Milena
AU  - Tošković, Borislav
AU  - Hos, Norbert
PY  - 2017
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3045
AB  - Tekunica je tipični stanovnik stepskih predela. Ovaj glodar je prezimar, čija hibernacija traje, u zavisnosti od uzrasta i pola, od kraja leta do proleća. Cilj rada je bio da obradimo deo kardiovaskularnog sistema kod tekunice i na taj način doprinesemo boljem poznavanju građe tela ove životinje i damo doprinos komparativnoj anatomiji. 
Ispitivanja su izvršena na 6 tekunica, oba pola, telesne mase 200-300 grama. Posle iskrvarenja životinja u V. azygos dextra ubrizgana je kontrastna masa, želatin-tuš. 
Glavni krvni sudovi koji odvode vensku krv iz zadnjih ekstremiteta i zadnjih delova tela tekunice su završne grane kaudalne šuplje vene (V. cava caudalis), i to V. iliaca communis dextra et sinistra. Svaka od njih se deli na spoljašnju bedrenu venu (V. iliaca externa) i unutrašnju bedrenu venu (V. iliaca interna). Unutrašnja bedrena vena (V. iliaca interna) je druga završna grana od V. iliaca communis dextra et sinistra. Grane od V. iliaca-e interna-e su : V. circumflexa femoris lateralis, V. glutea cranialis i V. glutea caudalis. Pošto se od V. iliaca-e interna-e odvoji V. glutea caudalis, ona se nastavlja u V. pudenda interna. 
Na osnovu našeg ispitivanja zaključili smo da kod muških životinja V. pudenda interna prelazi u V. dorsalis penis caudalis, a kod ženskih životinja u luku povija prema vagini.
PB  - Beograd: Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 28. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 7 - 10. septembar 2017
T1  - Vene organa i zidova karlične duplje kod tekunice (Citellus citellus)
T1  - Veins of the organs and walls of the pelvic cavity in the ground squirrel (Citellus citellus)
SP  - 271
EP  - 274
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3045
ER  - 

@conference{
author = "Blagojević, Miloš and Nešić, Ivana and Zdravković, Marija and Zorić, Zoran and Đorđević, Milena and Tošković, Borislav and Hos, Norbert",
year = "2017",
abstract = "Tekunica je tipični stanovnik stepskih predela. Ovaj glodar je prezimar, čija hibernacija traje, u zavisnosti od uzrasta i pola, od kraja leta do proleća. Cilj rada je bio da obradimo deo kardiovaskularnog sistema kod tekunice i na taj način doprinesemo boljem poznavanju građe tela ove životinje i damo doprinos komparativnoj anatomiji. 
Ispitivanja su izvršena na 6 tekunica, oba pola, telesne mase 200-300 grama. Posle iskrvarenja životinja u V. azygos dextra ubrizgana je kontrastna masa, želatin-tuš. 
Glavni krvni sudovi koji odvode vensku krv iz zadnjih ekstremiteta i zadnjih delova tela tekunice su završne grane kaudalne šuplje vene (V. cava caudalis), i to V. iliaca communis dextra et sinistra. Svaka od njih se deli na spoljašnju bedrenu venu (V. iliaca externa) i unutrašnju bedrenu venu (V. iliaca interna). Unutrašnja bedrena vena (V. iliaca interna) je druga završna grana od V. iliaca communis dextra et sinistra. Grane od V. iliaca-e interna-e su : V. circumflexa femoris lateralis, V. glutea cranialis i V. glutea caudalis. Pošto se od V. iliaca-e interna-e odvoji V. glutea caudalis, ona se nastavlja u V. pudenda interna. 
Na osnovu našeg ispitivanja zaključili smo da kod muških životinja V. pudenda interna prelazi u V. dorsalis penis caudalis, a kod ženskih životinja u luku povija prema vagini.",
publisher = "Beograd: Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "28. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 7 - 10. septembar 2017",
title = "Vene organa i zidova karlične duplje kod tekunice (Citellus citellus), Veins of the organs and walls of the pelvic cavity in the ground squirrel (Citellus citellus)",
pages = "271-274",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3045"
}

Blagojević, M., Nešić, I., Zdravković, M., Zorić, Z., Đorđević, M., Tošković, B.,& Hos, N.. (2017). Vene organa i zidova karlične duplje kod tekunice (Citellus citellus). in 28. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 7 - 10. septembar 2017
Beograd: Srpsko veterinarsko društvo., 271-274.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3045

Blagojević M, Nešić I, Zdravković M, Zorić Z, Đorđević M, Tošković B, Hos N. Vene organa i zidova karlične duplje kod tekunice (Citellus citellus). in 28. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 7 - 10. septembar 2017. 2017;:271-274.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3045 .

Blagojević, Miloš, Nešić, Ivana, Zdravković, Marija, Zorić, Zoran, Đorđević, Milena, Tošković, Borislav, Hos, Norbert, "Vene organa i zidova karlične duplje kod tekunice (Citellus citellus)" in 28. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 7 - 10. septembar 2017 (2017):271-274,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3045 .

TY  - JOUR
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Blagojević, Zdenka
AU  - Božičković, Ivana
AU  - Nedić, Drago
AU  - Đurić, Spomenka
AU  - Đorđević, Milena
AU  - Nikolić, Aleksandra
PY  - 2017
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2154
AB  - Česti su slučajevi krivolova u kojima je potrebno na osnovu morfoloških karakteristika
kostiju utvrditi kojoj životinjskoj vrsti pripadaju. Metodom komparacije obavljena
je forenzička analiza osteoloških karakteristika kostiju srne i ovce.
Za ispitivanje uporednih karakteristika potkolenih kostiju (Ossa cruris) upotrebljeno
je 6 potkolenih kostiju od srne i 8 od ovce. Kada je sa kostiju skinuta koža, mišići,
arterijski, venski i limfni sudovi, nervi, one se termički obrađuju u autoklavu. Posle kuvanja,
kosti su stavljene u 3% rastvor vodonik peroksida (H2O2) radi beljenja i odmašćivanja.
Sušene su prirodnim putem na vazduhu, a zatim su fotografisane.
Golenjača (Tibia) kod srne je duža u odnosu na ovcu. Lisnjača (Fibula) kod mladih
srna je slabo razvijena, kod starijih predstavlja tanku izduženu koščicu, dok je kod
ovce zakržljala.
Na proksimalnom delu golenjače obe zglobne kvrge (Condylus lateralis et condylus
medialis) kod ovce su veće, masivnije i bolje razvijene nego kod srne. Incisura poplitea
kod srne je široka i plitka, a kod ovce široka i duboka. Kod ovce, Eminentia intercondylaris
je više uzdignuta i strma, a Tuberculum intercondylare laterale et mediale
su bolje razvijeni i masivniji. Margo cranialis kod ovce je duži. Tuberositas tibiae kod
srne je duži i uži, dok je kod ovce kraći i širi. Sulcus extensorius kod srne je širi i plići,
a kod ovce je uži i dublji.
Morfološke razlike u distalnom delu golenjače (Cochlea tibiae) kod srne i ovce skoro
i ne postoje.
AB  - Ilegal hunting cases, when it is needed to determine animal species on the basis of
only morphological characteristics of animals are very frequent. Forensic analysis of
roe deer and sheep osteological features was performed by the method of comparison.
For the purpose of investigating comparative characteristics of leg skeleton
(Skeleton cruris), bones of 6 roe deer and bones of 6 sheep were used.
After the skin, muscles, arterial, venous and lymphatic vessels as well as nerves
were removed from the bones, they were boiled. Subsequently, bones were placed in
3% solution of hydrogen peroxide (H2O2) for bleaching and degreasing. At the end,
they were air dried and finally, photographed.
The tibia (Tibia) of roe deer is longer compared to the same bone in sheep. The
fibula (Fibula) in young roe deer is less developed, but in adult animals it is a thin and
elongated bone, while in sheep it is completely reduced.
At the proximal end of tibia both condyles (Condylus lateralis et Condylus medialis)
in sheep are larger, more massive and better developed than in roe deer.
The popliteal notch (Incisura poplitea) in roe deer is wide and shallow, and in sheep
wide and deep.
The intercondylar eminence (Eminentia intercondylaris) in sheep is elevated and
steep, but lateral and medial intercondylar tubercles (Tuberculum intercondylare
laterale et mediale) are more developed and more massive in comparison to roe deer.
The cranial border of the tibia (Margo cranialis) in sheep is longer than in roe deer. 
The tibial tuberosity (Tuberositas tibiae)
of roe deer tibia is longer and narrower,
while in sheep it is shorter and wider.
The extensor groove (Sulcus extensorius)
in roe deer is wider and shallower, and in
sheep is narrower and deeper.
Morphological differences in the distal
end of the tibia (Cochlea tibiae) in roe
deer and sheep almost don’t exist.
PB  - Banja Luka : PI Veterinary Institute Republic of Srpska „Dr. Vaso Butozan“
T2  - Veterinarski žurnal Republike Srpske
T1  - Uporedne karakteristike potkolenih kostiju (Ossa cruris) srne (Capreolus capreolus) i ovce (Ovis aries) u cilju utvrđivanja pripadnosti životinjskoj vrsti
T1  - Comparison of roe deer (Capreolus capreolus) and sheep (Ovis aries) tibia (Tibia) characteristics as a method of determination animal species
VL  - 17
IS  - 1
SP  - 56
EP  - 66
DO  - 10.7251/VETJ1701056N
ER  - 

@article{
author = "Nešić, Ivana and Blagojević, Zdenka and Božičković, Ivana and Nedić, Drago and Đurić, Spomenka and Đorđević, Milena and Nikolić, Aleksandra",
year = "2017",
abstract = "Česti su slučajevi krivolova u kojima je potrebno na osnovu morfoloških karakteristika
kostiju utvrditi kojoj životinjskoj vrsti pripadaju. Metodom komparacije obavljena
je forenzička analiza osteoloških karakteristika kostiju srne i ovce.
Za ispitivanje uporednih karakteristika potkolenih kostiju (Ossa cruris) upotrebljeno
je 6 potkolenih kostiju od srne i 8 od ovce. Kada je sa kostiju skinuta koža, mišići,
arterijski, venski i limfni sudovi, nervi, one se termički obrađuju u autoklavu. Posle kuvanja,
kosti su stavljene u 3% rastvor vodonik peroksida (H2O2) radi beljenja i odmašćivanja.
Sušene su prirodnim putem na vazduhu, a zatim su fotografisane.
Golenjača (Tibia) kod srne je duža u odnosu na ovcu. Lisnjača (Fibula) kod mladih
srna je slabo razvijena, kod starijih predstavlja tanku izduženu koščicu, dok je kod
ovce zakržljala.
Na proksimalnom delu golenjače obe zglobne kvrge (Condylus lateralis et condylus
medialis) kod ovce su veće, masivnije i bolje razvijene nego kod srne. Incisura poplitea
kod srne je široka i plitka, a kod ovce široka i duboka. Kod ovce, Eminentia intercondylaris
je više uzdignuta i strma, a Tuberculum intercondylare laterale et mediale
su bolje razvijeni i masivniji. Margo cranialis kod ovce je duži. Tuberositas tibiae kod
srne je duži i uži, dok je kod ovce kraći i širi. Sulcus extensorius kod srne je širi i plići,
a kod ovce je uži i dublji.
Morfološke razlike u distalnom delu golenjače (Cochlea tibiae) kod srne i ovce skoro
i ne postoje., Ilegal hunting cases, when it is needed to determine animal species on the basis of
only morphological characteristics of animals are very frequent. Forensic analysis of
roe deer and sheep osteological features was performed by the method of comparison.
For the purpose of investigating comparative characteristics of leg skeleton
(Skeleton cruris), bones of 6 roe deer and bones of 6 sheep were used.
After the skin, muscles, arterial, venous and lymphatic vessels as well as nerves
were removed from the bones, they were boiled. Subsequently, bones were placed in
3% solution of hydrogen peroxide (H2O2) for bleaching and degreasing. At the end,
they were air dried and finally, photographed.
The tibia (Tibia) of roe deer is longer compared to the same bone in sheep. The
fibula (Fibula) in young roe deer is less developed, but in adult animals it is a thin and
elongated bone, while in sheep it is completely reduced.
At the proximal end of tibia both condyles (Condylus lateralis et Condylus medialis)
in sheep are larger, more massive and better developed than in roe deer.
The popliteal notch (Incisura poplitea) in roe deer is wide and shallow, and in sheep
wide and deep.
The intercondylar eminence (Eminentia intercondylaris) in sheep is elevated and
steep, but lateral and medial intercondylar tubercles (Tuberculum intercondylare
laterale et mediale) are more developed and more massive in comparison to roe deer.
The cranial border of the tibia (Margo cranialis) in sheep is longer than in roe deer. 
The tibial tuberosity (Tuberositas tibiae)
of roe deer tibia is longer and narrower,
while in sheep it is shorter and wider.
The extensor groove (Sulcus extensorius)
in roe deer is wider and shallower, and in
sheep is narrower and deeper.
Morphological differences in the distal
end of the tibia (Cochlea tibiae) in roe
deer and sheep almost don’t exist.",
publisher = "Banja Luka : PI Veterinary Institute Republic of Srpska „Dr. Vaso Butozan“",
journal = "Veterinarski žurnal Republike Srpske",
title = "Uporedne karakteristike potkolenih kostiju (Ossa cruris) srne (Capreolus capreolus) i ovce (Ovis aries) u cilju utvrđivanja pripadnosti životinjskoj vrsti, Comparison of roe deer (Capreolus capreolus) and sheep (Ovis aries) tibia (Tibia) characteristics as a method of determination animal species",
volume = "17",
number = "1",
pages = "56-66",
doi = "10.7251/VETJ1701056N"
}

Nešić, I., Blagojević, Z., Božičković, I., Nedić, D., Đurić, S., Đorđević, M.,& Nikolić, A.. (2017). Uporedne karakteristike potkolenih kostiju (Ossa cruris) srne (Capreolus capreolus) i ovce (Ovis aries) u cilju utvrđivanja pripadnosti životinjskoj vrsti. in Veterinarski žurnal Republike Srpske
Banja Luka : PI Veterinary Institute Republic of Srpska „Dr. Vaso Butozan“., 17(1), 56-66.
https://doi.org/10.7251/VETJ1701056N

Nešić I, Blagojević Z, Božičković I, Nedić D, Đurić S, Đorđević M, Nikolić A. Uporedne karakteristike potkolenih kostiju (Ossa cruris) srne (Capreolus capreolus) i ovce (Ovis aries) u cilju utvrđivanja pripadnosti životinjskoj vrsti. in Veterinarski žurnal Republike Srpske. 2017;17(1):56-66.
doi:10.7251/VETJ1701056N .

Nešić, Ivana, Blagojević, Zdenka, Božičković, Ivana, Nedić, Drago, Đurić, Spomenka, Đorđević, Milena, Nikolić, Aleksandra, "Uporedne karakteristike potkolenih kostiju (Ossa cruris) srne (Capreolus capreolus) i ovce (Ovis aries) u cilju utvrđivanja pripadnosti životinjskoj vrsti" in Veterinarski žurnal Republike Srpske, 17, no. 1 (2017):56-66,
https://doi.org/10.7251/VETJ1701056N . .

TY  - JOUR
AU  - Božičković, Ivana
AU  - Vitorović, Duško
AU  - Savić, Radomir
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Nešić, Ivana
PY  - 2017
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/1451
AB  - Modern meat production has to meet the requirements of profitability, while meeting the demands of consumers in terms of meat quality at the same time. Huge scientific work has been done in order to find balance between quantity and quality of meet. Most authors agree that piglets of lower birth weight have less muscle fibers within muscle, grow slower, compensating the muscle growth with increase of muscle fiber diameter and accumulating carcass fat. In recent years, selection in pig production has been directed towards increase of piglet number per litter. Since the inverse relation of litter size and birth weight has been well documented, the purpose of this work was to investigate the possible effects of litter size as a factor on pig growth and m. semitendinosus characteristics. Except the statistically significant difference (p=0,05) in number of primary fibers among piglets from small litter (15053) and large litter (11347), litter size did not influence birth weight, or other observed morphological and histological characteristics of the muscle significantly. Similarly, results of this research show that litter size as a factor did not affect final weight, morphological characteristics or fiber type distribution within the muscle in slaughter pigs.
AB  - Savremena proizvodnja mesa usmerena je na profitabilnost sa jedne strane uz istovremeno odgovaranje zahtevima potrošača u pogledu kvaliteta mesa sa druge. Isrcpna naučna istraživanja obavljaju se u cilju pronalaženja balansa između količine i kvaliteta mesa. Najveći broj autora slaže se da prasad manje porođajne mase ima manji broj mišićnih vlakana u skeletnim mišićima, sporije raste, kompenzujući mišićni porast povećanjem prečnika mišićnih vlakana i deponovanjem veće količine masti u trupu. Poslednjih godina selekcija u svinjarstvu bila je usmeravana u pravcu povećanja broja prasadi u leglu. Obzirom da je utvrđena inverzna korelacija između veličine legla i mase prasadi na rođenju, cilj ovog rada bio je da se prouče mogući uticaji veličine legla kao faktora na porast svinja i karakteristike m. semitendinosus-a. Osim utvrđene statistički značajne razlike (p=0,05) u broju primarnih vlakana kod prasadi iz malog legla (15053) u odnosu na prasad iz velikog legla (11347), analiza nije pokazala uticaj veličine legla na masu prasadi pri rođenju i druge posmatrane morfološke i histološke osobine mišića. Slično tome, ni kod tovljenika nije utvrđen uticaj veličine legla kao faktora na klaničnu masu, morfološke karakteristike ispitivanog mišića ili na zastupljenost pojedinih tipova mišićnih vlakana u mišiću.
PB  - Institut za stočarstvo, Beograd
T2  - Biotechnology in Animal Husbandry
T1  - Influence of litter size on growth and structure of m. semitendinosus in newborn piglets and slaughter pigs
T1  - Uticaj veličine legla na porast i strukturu m. semitendinosus-a kod novorođene prasadi i tovljenika
VL  - 33
IS  - 2
SP  - 161
EP  - 169
DO  - 10.2298/BAH1702161B
ER  - 

@article{
author = "Božičković, Ivana and Vitorović, Duško and Savić, Radomir and Blagojević, Miloš and Nešić, Ivana",
year = "2017",
abstract = "Modern meat production has to meet the requirements of profitability, while meeting the demands of consumers in terms of meat quality at the same time. Huge scientific work has been done in order to find balance between quantity and quality of meet. Most authors agree that piglets of lower birth weight have less muscle fibers within muscle, grow slower, compensating the muscle growth with increase of muscle fiber diameter and accumulating carcass fat. In recent years, selection in pig production has been directed towards increase of piglet number per litter. Since the inverse relation of litter size and birth weight has been well documented, the purpose of this work was to investigate the possible effects of litter size as a factor on pig growth and m. semitendinosus characteristics. Except the statistically significant difference (p=0,05) in number of primary fibers among piglets from small litter (15053) and large litter (11347), litter size did not influence birth weight, or other observed morphological and histological characteristics of the muscle significantly. Similarly, results of this research show that litter size as a factor did not affect final weight, morphological characteristics or fiber type distribution within the muscle in slaughter pigs., Savremena proizvodnja mesa usmerena je na profitabilnost sa jedne strane uz istovremeno odgovaranje zahtevima potrošača u pogledu kvaliteta mesa sa druge. Isrcpna naučna istraživanja obavljaju se u cilju pronalaženja balansa između količine i kvaliteta mesa. Najveći broj autora slaže se da prasad manje porođajne mase ima manji broj mišićnih vlakana u skeletnim mišićima, sporije raste, kompenzujući mišićni porast povećanjem prečnika mišićnih vlakana i deponovanjem veće količine masti u trupu. Poslednjih godina selekcija u svinjarstvu bila je usmeravana u pravcu povećanja broja prasadi u leglu. Obzirom da je utvrđena inverzna korelacija između veličine legla i mase prasadi na rođenju, cilj ovog rada bio je da se prouče mogući uticaji veličine legla kao faktora na porast svinja i karakteristike m. semitendinosus-a. Osim utvrđene statistički značajne razlike (p=0,05) u broju primarnih vlakana kod prasadi iz malog legla (15053) u odnosu na prasad iz velikog legla (11347), analiza nije pokazala uticaj veličine legla na masu prasadi pri rođenju i druge posmatrane morfološke i histološke osobine mišića. Slično tome, ni kod tovljenika nije utvrđen uticaj veličine legla kao faktora na klaničnu masu, morfološke karakteristike ispitivanog mišića ili na zastupljenost pojedinih tipova mišićnih vlakana u mišiću.",
publisher = "Institut za stočarstvo, Beograd",
journal = "Biotechnology in Animal Husbandry",
title = "Influence of litter size on growth and structure of m. semitendinosus in newborn piglets and slaughter pigs, Uticaj veličine legla na porast i strukturu m. semitendinosus-a kod novorođene prasadi i tovljenika",
volume = "33",
number = "2",
pages = "161-169",
doi = "10.2298/BAH1702161B"
}

Božičković, I., Vitorović, D., Savić, R., Blagojević, M.,& Nešić, I.. (2017). Influence of litter size on growth and structure of m. semitendinosus in newborn piglets and slaughter pigs. in Biotechnology in Animal Husbandry
Institut za stočarstvo, Beograd., 33(2), 161-169.
https://doi.org/10.2298/BAH1702161B

Božičković I, Vitorović D, Savić R, Blagojević M, Nešić I. Influence of litter size on growth and structure of m. semitendinosus in newborn piglets and slaughter pigs. in Biotechnology in Animal Husbandry. 2017;33(2):161-169.
doi:10.2298/BAH1702161B .

Božičković, Ivana, Vitorović, Duško, Savić, Radomir, Blagojević, Miloš, Nešić, Ivana, "Influence of litter size on growth and structure of m. semitendinosus in newborn piglets and slaughter pigs" in Biotechnology in Animal Husbandry, 33, no. 2 (2017):161-169,
https://doi.org/10.2298/BAH1702161B . .

TY  - CONF
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Vakanjac, Slobodanka
AU  - Pavlović, Miloš
AU  - Magaš, Vladimir
PY  - 2016
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2702
AB  - Слепо куче (Spalax leucodon) припада реду глодара. Животиња је слепа. Усни отвор је мали, а из њега вире два краћа горња и два веома развијена доња секутића. Врат са јако добро развијеном мускулатуром наставља се без сужења у грудни кош. Трбушни зид је танак. 
Циљ рада је да се обрадe морфологија и топографија артеријa којe снабдеваjу крвљу тестисе. Испитивања су вршена на 6 слепих кучића мушког пола, телесне масе 180-240 грама. После искрварења животиња, у трбушну аорту је убризган желатин обојен сликарском темпером. После ињицирања, крвни судови су препарисани и фотографисани.
A.	testicularis је такође позната под називом  A. spermatica interna. Kод животиња мушког пола она је грана од А. umbilicalis. То је паран, танак и дуг артеријски крвни суд. Улази у Canalis vaginalis и у њему постаје саставни део сперматичног свежња (Funiculus spermaticus). Спушта се према семенику, градећи много завоја, испреплићe се са истоименом веном (V. testicularis) и формира Plexus pampiniformis. Овај крвни суд доводи крв у семеник одговарајуће стране, а даје и Rami epididymales за пасеменик (Epididymis). Тако је A. testicularis  једина артерија која доводи артеријску крв у семеник и пасеменик. 
На основу нашег испитивања може се закључити да се A. testicularis код слепог кучета одваја од А. umbilicalis. 
A.	testicularis dextra et sinistra у текунице и малог зеленог мајмуна су гране трбушне аорте. Код текунице излазе симетрично или асиметрично из трбушне аорте, кранијалнo или каудалнo од места избијања А. mesenterica caudalis, док се код малог зеленог мајмуна и човека одваја од трбушне аорте у висини другог слабинског пршљена.
AB  - Mole rat (Spalax leucodon) belongs to the order of rodents. The animal is blind. The mouth opening is small, and out of it peeking out two short upper and very developed two lower incisors. Neck with a very well developed musculature continues without constriction in the chest. The abdominal wall is thin. 
	The aim of this study was to examine the morphology and topography of the arteries which supply testicles. The investigations were performed on six male mole rats, body weight 180-240 g. After bleeding, the abdominal aorta was injected with gelatin stained painting tempera. After injection, the blood vessels were prepared and photographed.
	The testicular artery (a. testicularis) is also called the internal spermatic artery.  In male animals it is the branch of the umbilical artery (a. umbilicalis). The testicular artery in the mole rat is pair artery, thin and long vessel. It enters into the vaginal canal and in its becomes a constituent of the spermatic cord (funiculuс spermaticus). The testicular artery runs to the testis makeing a lot of turns and with its companion vein form plexus pampiniformis. The testicular artery supplies the testis and also sends twigs (rami epididymales) to the epididymis. Thus, the testicular artery is the only artery supplying the testis and epididymis.  
According to the results of this study it can be concluded that the testicular artery in the mole rat reperesent the branch of the umbilical artery. 
The testicular arteries (a. testicularis dextra et sinistra) in the ground squirrel and small green monkey are the branches of the abdominal aorta. In the ground squirrel the testicular arteries arise symmetrically or asymmetrically from the abdominal aorta, cranially or caudally from the origin the caudal mesenteric artery. In the  small green monkey and human they arise from the abdominal aorta at the level of the second lumbar vertebra.
PB  - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
C3  - 21. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 8-11. jun, 2016.
T1  - A. testicularis kod slepog kučeta (Spalax leucodon)
T1  - A. testicularis in the mole rat (Spalax leucodon)
SP  - 72
EP  - 73
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2702
ER  - 

@conference{
author = "Nešić, Ivana and Blagojević, Miloš and Vakanjac, Slobodanka and Pavlović, Miloš and Magaš, Vladimir",
year = "2016",
abstract = "Слепо куче (Spalax leucodon) припада реду глодара. Животиња је слепа. Усни отвор је мали, а из њега вире два краћа горња и два веома развијена доња секутића. Врат са јако добро развијеном мускулатуром наставља се без сужења у грудни кош. Трбушни зид је танак. 
Циљ рада је да се обрадe морфологија и топографија артеријa којe снабдеваjу крвљу тестисе. Испитивања су вршена на 6 слепих кучића мушког пола, телесне масе 180-240 грама. После искрварења животиња, у трбушну аорту је убризган желатин обојен сликарском темпером. После ињицирања, крвни судови су препарисани и фотографисани.
A.	testicularis је такође позната под називом  A. spermatica interna. Kод животиња мушког пола она је грана од А. umbilicalis. То је паран, танак и дуг артеријски крвни суд. Улази у Canalis vaginalis и у њему постаје саставни део сперматичног свежња (Funiculus spermaticus). Спушта се према семенику, градећи много завоја, испреплићe се са истоименом веном (V. testicularis) и формира Plexus pampiniformis. Овај крвни суд доводи крв у семеник одговарајуће стране, а даје и Rami epididymales за пасеменик (Epididymis). Тако је A. testicularis  једина артерија која доводи артеријску крв у семеник и пасеменик. 
На основу нашег испитивања може се закључити да се A. testicularis код слепог кучета одваја од А. umbilicalis. 
A.	testicularis dextra et sinistra у текунице и малог зеленог мајмуна су гране трбушне аорте. Код текунице излазе симетрично или асиметрично из трбушне аорте, кранијалнo или каудалнo од места избијања А. mesenterica caudalis, док се код малог зеленог мајмуна и човека одваја од трбушне аорте у висини другог слабинског пршљена., Mole rat (Spalax leucodon) belongs to the order of rodents. The animal is blind. The mouth opening is small, and out of it peeking out two short upper and very developed two lower incisors. Neck with a very well developed musculature continues without constriction in the chest. The abdominal wall is thin. 
	The aim of this study was to examine the morphology and topography of the arteries which supply testicles. The investigations were performed on six male mole rats, body weight 180-240 g. After bleeding, the abdominal aorta was injected with gelatin stained painting tempera. After injection, the blood vessels were prepared and photographed.
	The testicular artery (a. testicularis) is also called the internal spermatic artery.  In male animals it is the branch of the umbilical artery (a. umbilicalis). The testicular artery in the mole rat is pair artery, thin and long vessel. It enters into the vaginal canal and in its becomes a constituent of the spermatic cord (funiculuс spermaticus). The testicular artery runs to the testis makeing a lot of turns and with its companion vein form plexus pampiniformis. The testicular artery supplies the testis and also sends twigs (rami epididymales) to the epididymis. Thus, the testicular artery is the only artery supplying the testis and epididymis.  
According to the results of this study it can be concluded that the testicular artery in the mole rat reperesent the branch of the umbilical artery. 
The testicular arteries (a. testicularis dextra et sinistra) in the ground squirrel and small green monkey are the branches of the abdominal aorta. In the ground squirrel the testicular arteries arise symmetrically or asymmetrically from the abdominal aorta, cranially or caudally from the origin the caudal mesenteric artery. In the  small green monkey and human they arise from the abdominal aorta at the level of the second lumbar vertebra.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske",
journal = "21. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 8-11. jun, 2016.",
title = "A. testicularis kod slepog kučeta (Spalax leucodon), A. testicularis in the mole rat (Spalax leucodon)",
pages = "72-73",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2702"
}

Nešić, I., Blagojević, M., Vakanjac, S., Pavlović, M.,& Magaš, V.. (2016). A. testicularis kod slepog kučeta (Spalax leucodon). in 21. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 8-11. jun, 2016.
Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske., 72-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2702

Nešić I, Blagojević M, Vakanjac S, Pavlović M, Magaš V. A. testicularis kod slepog kučeta (Spalax leucodon). in 21. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 8-11. jun, 2016.. 2016;:72-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2702 .

Nešić, Ivana, Blagojević, Miloš, Vakanjac, Slobodanka, Pavlović, Miloš, Magaš, Vladimir, "A. testicularis kod slepog kučeta (Spalax leucodon)" in 21. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 8-11. jun, 2016. (2016):72-73,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2702 .

TY  - CONF
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Vitorović, Duško
AU  - Ćupić Miladinović, Dejana
PY  - 2016
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2695
AB  - Пацов припада царству Animalia, типу Chordata, класи Mammalia, реду Rodentia, породици Muridae, роду Rattus. У исхрани није пробирљив, а у случају недостатка хране изражен је канибализам. Циљ рада је да се обради део кардиоваскуларног система. Испитивања су вршена на 6 пацова, оба пола, телесне масе 300-400 грама. После искрварења животиња, у грудну аорту (Aorta thoracica) убризган је желатин обојен сликарском темпером. После ињицирања, крвни судови су препарисани и фотографисани.
	Aorta ascendens напушта леву комору и још унутар Pericardium-a од ње се одвајају две коронарне артерије, које се пружају у вентролатералном правцу према срцу. Аорта пробија Pericardium на бази срца и у висини 4. леђног пршљена формира лук, који се пружа лево и дорзалнопрема леђним пршљеновима. Аорта се даље пружа каудално као Aorta descendens. Из лука аорте излази Truncus brachiocephalicus, A. carotis communis sinistra и A. subclavia sinistra. Truncus brachiocephalicus је непаран крвни суд који излази из лука аорте, oko 10 мм од њеног почетка. После 4 мм грана се на A. carotis communis dextra и A. subclavia dextra. 
На основу нашег испитивања из лука аорте код пацова излази Truncus brachiocephalicus, A. carotis communis sinistra и A. subclavia sinistra. Код малог зеленог мајмуна, текунице, кунића, свиње и пса из лука аорте излази Truncus brachiocephalicus и A. subclavia sinistra.
AB  - The rats belong to the kingdom Animalia , Chordata type, class Mammalia, order Rodentia, family Muridae, genus Rattus. The diet is not very picky, and in case of lack of food is expressed cannibalism. The aim of this study was to examine a part of the cardiovascular system. The investigations were perfomed on six rats of both sexes, body wight 300-400 g. After bleeding, the thoracic aorta (aorta thoracica) was injected with gelatin stained with painting tempera. After injection, the blood vessels were prepared and photographed .
	The aorta (aorta ascendens) leaves the left ventricle and initially takes a cranial course. Still within pericardium it gives off two coronary arteries, which run in a ventrolateral direction towards the heart. The aorta penetrates pericardium on base of the heart, at the level of fourth thoracic vertebra and form the aortic arch which runs left and dorsally toward the thoracic vertebra. The aorta continues caudally as the descending aorta. 
From the aortic arch, arise the brachiocephalic trunk (truncus brachiocephalicus), left  carotis communis artery (a. carotis communis sinistra) and left subclavian artery (a. subclavia sinistra). Unpair truncus brachiocephalicus arises from the aortic arch, about 10 mm from the origin of the aorta. After four mm it branches into the right carotis communis artery (a. carotis communis dextra) and right subclavian artery (a. subclavia dextra).  
According to the results of this study we can conclude that in the rat from the aortic arch arise three vessels: truncus brachiocephalicus, a. carotis communis sinistra and a. subclavia sinistra. From the aortic arch of the small green monkey, ground squirrel, rabbit, pig and dog arise two vessels: truncus brachiocephalicus and a. subclavia sinistra.
PB  - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
C3  - 21. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 8-11. jun, 2016.
T1  - Luk aorte kod pacova (Rattus norvegicus)
T1  - Aortic arch of the rat (Rattus norvegicus )
SP  - 74
EP  - 75
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2695
ER  - 

@conference{
author = "Nešić, Ivana and Blagojević, Miloš and Vitorović, Duško and Ćupić Miladinović, Dejana",
year = "2016",
abstract = "Пацов припада царству Animalia, типу Chordata, класи Mammalia, реду Rodentia, породици Muridae, роду Rattus. У исхрани није пробирљив, а у случају недостатка хране изражен је канибализам. Циљ рада је да се обради део кардиоваскуларног система. Испитивања су вршена на 6 пацова, оба пола, телесне масе 300-400 грама. После искрварења животиња, у грудну аорту (Aorta thoracica) убризган је желатин обојен сликарском темпером. После ињицирања, крвни судови су препарисани и фотографисани.
	Aorta ascendens напушта леву комору и још унутар Pericardium-a од ње се одвајају две коронарне артерије, које се пружају у вентролатералном правцу према срцу. Аорта пробија Pericardium на бази срца и у висини 4. леђног пршљена формира лук, који се пружа лево и дорзалнопрема леђним пршљеновима. Аорта се даље пружа каудално као Aorta descendens. Из лука аорте излази Truncus brachiocephalicus, A. carotis communis sinistra и A. subclavia sinistra. Truncus brachiocephalicus је непаран крвни суд који излази из лука аорте, oko 10 мм од њеног почетка. После 4 мм грана се на A. carotis communis dextra и A. subclavia dextra. 
На основу нашег испитивања из лука аорте код пацова излази Truncus brachiocephalicus, A. carotis communis sinistra и A. subclavia sinistra. Код малог зеленог мајмуна, текунице, кунића, свиње и пса из лука аорте излази Truncus brachiocephalicus и A. subclavia sinistra., The rats belong to the kingdom Animalia , Chordata type, class Mammalia, order Rodentia, family Muridae, genus Rattus. The diet is not very picky, and in case of lack of food is expressed cannibalism. The aim of this study was to examine a part of the cardiovascular system. The investigations were perfomed on six rats of both sexes, body wight 300-400 g. After bleeding, the thoracic aorta (aorta thoracica) was injected with gelatin stained with painting tempera. After injection, the blood vessels were prepared and photographed .
	The aorta (aorta ascendens) leaves the left ventricle and initially takes a cranial course. Still within pericardium it gives off two coronary arteries, which run in a ventrolateral direction towards the heart. The aorta penetrates pericardium on base of the heart, at the level of fourth thoracic vertebra and form the aortic arch which runs left and dorsally toward the thoracic vertebra. The aorta continues caudally as the descending aorta. 
From the aortic arch, arise the brachiocephalic trunk (truncus brachiocephalicus), left  carotis communis artery (a. carotis communis sinistra) and left subclavian artery (a. subclavia sinistra). Unpair truncus brachiocephalicus arises from the aortic arch, about 10 mm from the origin of the aorta. After four mm it branches into the right carotis communis artery (a. carotis communis dextra) and right subclavian artery (a. subclavia dextra).  
According to the results of this study we can conclude that in the rat from the aortic arch arise three vessels: truncus brachiocephalicus, a. carotis communis sinistra and a. subclavia sinistra. From the aortic arch of the small green monkey, ground squirrel, rabbit, pig and dog arise two vessels: truncus brachiocephalicus and a. subclavia sinistra.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske",
journal = "21. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 8-11. jun, 2016.",
title = "Luk aorte kod pacova (Rattus norvegicus), Aortic arch of the rat (Rattus norvegicus )",
pages = "74-75",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2695"
}

Nešić, I., Blagojević, M., Vitorović, D.,& Ćupić Miladinović, D.. (2016). Luk aorte kod pacova (Rattus norvegicus). in 21. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 8-11. jun, 2016.
Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske., 74-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2695

Nešić I, Blagojević M, Vitorović D, Ćupić Miladinović D. Luk aorte kod pacova (Rattus norvegicus). in 21. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 8-11. jun, 2016.. 2016;:74-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2695 .

Nešić, Ivana, Blagojević, Miloš, Vitorović, Duško, Ćupić Miladinović, Dejana, "Luk aorte kod pacova (Rattus norvegicus)" in 21. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 8-11. jun, 2016. (2016):74-75,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2695 .

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Vitorović, Duško
AU  - Zorić, Zoran
AU  - Božičković, Ivana
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Đorđević, Milena
AU  - Blagojević, Zdenka
PY  - 2016
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3267
AB  - Tekunica je jedini predstavnik svoga roda kod nas. Kao ekperimentalna životinja koristi se u mikrobiologiji, parazitologiji, farmakologiji i imunologiji. Cilj rada je bio da obradimo deo kardiovaskularnog sistema kod tekunice i na taj način doprinesemo boljem poznavanju građe tela ove životinje i damo doprinos komparativnoj anatomiji.
	Ispitivanja su izvršena na 6 tekunica, oba pola, telesne mase 200-300 grama. Posle iskrvarenja životinja u V. azygos dextra ubrizgana je kontrastna masa, želatin-tuš. Injicirani krvni sudovi zadnjih ekstremiteta su prosvetljavani metodom po Spalteholz-u za vizuelizaciju krvnih sudova u ekstremitetima eksperimentalnih životinja. Analiza preparata je vršena pod stereo mikroskopom.
	Završne grane kaudalne šuplje vene (V. cava caudalis) su V. iliaca communis dextra et sinistra. Svaka od njih se deli na dve grane: V. iliaca externa i V. iliaca interna. V. iliaca interna je druga završna grana od V. iliaca communis dextra et sinistra. U toku pružanja od V. iliaca interna se odvajaju: V. circumflexa femoris lateralis, V. glutea cranialis i V. glutea caudalis. Pošto se od V. iliaca interna odvoji V. glutea caudalis, ona se nastavlja u V. pudenda interna. 
	Na osnovu našeg ispitivanja došli smo do zaključka da kod muških životinja V. pudenda interna prelazi u V. dorsalis penis caudalis a kod ženskih životinja u luku povija prema vagini.
PB  - Beograd: Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 27. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8 - 11. septembar, 2016
T1  - V. iliaca interna kod tekunice (Citellus citellus)
SP  - 231
EP  - 231
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3267
ER  - 

@conference{
author = "Blagojević, Miloš and Vitorović, Duško and Zorić, Zoran and Božičković, Ivana and Nešić, Ivana and Đorđević, Milena and Blagojević, Zdenka",
year = "2016",
abstract = "Tekunica je jedini predstavnik svoga roda kod nas. Kao ekperimentalna životinja koristi se u mikrobiologiji, parazitologiji, farmakologiji i imunologiji. Cilj rada je bio da obradimo deo kardiovaskularnog sistema kod tekunice i na taj način doprinesemo boljem poznavanju građe tela ove životinje i damo doprinos komparativnoj anatomiji.
	Ispitivanja su izvršena na 6 tekunica, oba pola, telesne mase 200-300 grama. Posle iskrvarenja životinja u V. azygos dextra ubrizgana je kontrastna masa, želatin-tuš. Injicirani krvni sudovi zadnjih ekstremiteta su prosvetljavani metodom po Spalteholz-u za vizuelizaciju krvnih sudova u ekstremitetima eksperimentalnih životinja. Analiza preparata je vršena pod stereo mikroskopom.
	Završne grane kaudalne šuplje vene (V. cava caudalis) su V. iliaca communis dextra et sinistra. Svaka od njih se deli na dve grane: V. iliaca externa i V. iliaca interna. V. iliaca interna je druga završna grana od V. iliaca communis dextra et sinistra. U toku pružanja od V. iliaca interna se odvajaju: V. circumflexa femoris lateralis, V. glutea cranialis i V. glutea caudalis. Pošto se od V. iliaca interna odvoji V. glutea caudalis, ona se nastavlja u V. pudenda interna. 
	Na osnovu našeg ispitivanja došli smo do zaključka da kod muških životinja V. pudenda interna prelazi u V. dorsalis penis caudalis a kod ženskih životinja u luku povija prema vagini.",
publisher = "Beograd: Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "27. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8 - 11. septembar, 2016",
title = "V. iliaca interna kod tekunice (Citellus citellus)",
pages = "231-231",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3267"
}

Blagojević, M., Vitorović, D., Zorić, Z., Božičković, I., Nešić, I., Đorđević, M.,& Blagojević, Z.. (2016). V. iliaca interna kod tekunice (Citellus citellus). in 27. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8 - 11. septembar, 2016
Beograd: Srpsko veterinarsko društvo., 231-231.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3267

Blagojević M, Vitorović D, Zorić Z, Božičković I, Nešić I, Đorđević M, Blagojević Z. V. iliaca interna kod tekunice (Citellus citellus). in 27. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8 - 11. septembar, 2016. 2016;:231-231.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3267 .

Blagojević, Miloš, Vitorović, Duško, Zorić, Zoran, Božičković, Ivana, Nešić, Ivana, Đorđević, Milena, Blagojević, Zdenka, "V. iliaca interna kod tekunice (Citellus citellus)" in 27. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8 - 11. septembar, 2016 (2016):231-231,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3267 .

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Prokić, Bogomir Bolka
AU  - Zorić, Zoran
AU  - Đorđević, Milena
PY  - 2016
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2700
AB  - Наше животиње су допремљене из Источне Африке, односно Кеније, Уганде и Танзаније. Често се виђају у зоолошким вртовима. Рад представља наставак проучавања морфологије и топографије грана које се одвајају од спољашње каротидне артерије. 
Циљ овог рада је да се испита морфологија и топографија A. temporalis superficialis  код малог зеленог мајмуна и добијени резултати упореде са истим код слепог кучета и текунице. 
Испитивања су вршена на 6 малих зелених мајмуна, оба пола, старости 3-4 године, телесне масе 2000-3000 грама, добијених из Института за вирусологију, вакцине и серуме у Београду. После искрварења животиња, у грудну аорту (Aorta thoracica) убризган je желатин обојен минијумом или сликарском темпером. После ињицирања, крвни судови су препарисани и фотографисани.
	A. temporalis superficialis је мала завршна грана од A. carotis externa. Она се oдваја од завршног дела A. carotis externa, на прелазу спољашње каротидне у горњовиличну артерију. Њен почетни део покрива заушна пљувачна жлезда. Пролази рострално од спољашњег слушног канала, између доњовиличног зглоба и базе ушне шкољке. Пружа се дорзално и прелази преко јагодичног лука према слепоочном пределу где се грана. Од њеног почетног дела одваја се попречна артерија лица (A. transversa faciei). На основу нашег испитивања може се закључити да је код малог зеленог мајмуна A. temporalis superficialis грана од A. carotis externa. Код слепог кучета и текунице може бити грана од A. carotis externa или излази из заједничког стабла са A. transversa faciei.
AB  - The small green monkeys are transported from Eastern Africa, respectively Kenya, Uganda and Tanzania. They are often seen in zoos. The paper is a continuation of the study of the morphology and topography of the branches of the external carotid artery.  
	The aim of this study was to examine morphology and topography the superficial temporal artery (a. temporalis superficialis), and the results compared to the same in the mole rat and qround squirrel. 
	The investigations were performed on six small green monkeys, both sexes, aged 3-4 years, body weight 2000-3000 g, obtained from the Institute of Virology, Vaccines and Sera in Belgrade. After bleeding, the thoracic aorta (aorta thoracica) was injected with gelatin stained with minium or painting tempera. After injection, the blood vessels were prepared and photographed.
	The superficial temporal artery (a. temporalis superficialis) is the small of terminal branch of the external carotid artery. It arises from the terminal part of the external carotid artery at the turn of the external carotid artery in the facial artery. Its initial portion is covered by the parotid salivary gland. The superficial temporal artery passes rostrally to the external auditory meatus, between the temporomandibular joint and the base of the auricular cartilagine. It first runs dorsally, than cross the zygomatic arch to the temporal area and branches in its. The transverse facial artery (a. transversa faciei) arises from the initial part of the superficial temporal artery.
	According to the results of this study it can be concluded that the superficial temporal artery in the small green monkey is the branch of the external carotid artery. In the mole rat and ground squirrel the superficial temporal artery can be the branch of the external carotid artery or it arises from the common trunk of the external carotid and transverse facial arteries.
PB  - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
C3  - 21. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 8-11. jun, 2016.
T1  - A.	temporalis superficialis kod malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus)
T1  - A. Temporalis superficialis in the small green monkey (cercopithecus aethiops sabeus)
SP  - 68
EP  - 69
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2700
ER  - 

@conference{
author = "Blagojević, Miloš and Nešić, Ivana and Prokić, Bogomir Bolka and Zorić, Zoran and Đorđević, Milena",
year = "2016",
abstract = "Наше животиње су допремљене из Источне Африке, односно Кеније, Уганде и Танзаније. Често се виђају у зоолошким вртовима. Рад представља наставак проучавања морфологије и топографије грана које се одвајају од спољашње каротидне артерије. 
Циљ овог рада је да се испита морфологија и топографија A. temporalis superficialis  код малог зеленог мајмуна и добијени резултати упореде са истим код слепог кучета и текунице. 
Испитивања су вршена на 6 малих зелених мајмуна, оба пола, старости 3-4 године, телесне масе 2000-3000 грама, добијених из Института за вирусологију, вакцине и серуме у Београду. После искрварења животиња, у грудну аорту (Aorta thoracica) убризган je желатин обојен минијумом или сликарском темпером. После ињицирања, крвни судови су препарисани и фотографисани.
	A. temporalis superficialis је мала завршна грана од A. carotis externa. Она се oдваја од завршног дела A. carotis externa, на прелазу спољашње каротидне у горњовиличну артерију. Њен почетни део покрива заушна пљувачна жлезда. Пролази рострално од спољашњег слушног канала, између доњовиличног зглоба и базе ушне шкољке. Пружа се дорзално и прелази преко јагодичног лука према слепоочном пределу где се грана. Од њеног почетног дела одваја се попречна артерија лица (A. transversa faciei). На основу нашег испитивања може се закључити да је код малог зеленог мајмуна A. temporalis superficialis грана од A. carotis externa. Код слепог кучета и текунице може бити грана од A. carotis externa или излази из заједничког стабла са A. transversa faciei., The small green monkeys are transported from Eastern Africa, respectively Kenya, Uganda and Tanzania. They are often seen in zoos. The paper is a continuation of the study of the morphology and topography of the branches of the external carotid artery.  
	The aim of this study was to examine morphology and topography the superficial temporal artery (a. temporalis superficialis), and the results compared to the same in the mole rat and qround squirrel. 
	The investigations were performed on six small green monkeys, both sexes, aged 3-4 years, body weight 2000-3000 g, obtained from the Institute of Virology, Vaccines and Sera in Belgrade. After bleeding, the thoracic aorta (aorta thoracica) was injected with gelatin stained with minium or painting tempera. After injection, the blood vessels were prepared and photographed.
	The superficial temporal artery (a. temporalis superficialis) is the small of terminal branch of the external carotid artery. It arises from the terminal part of the external carotid artery at the turn of the external carotid artery in the facial artery. Its initial portion is covered by the parotid salivary gland. The superficial temporal artery passes rostrally to the external auditory meatus, between the temporomandibular joint and the base of the auricular cartilagine. It first runs dorsally, than cross the zygomatic arch to the temporal area and branches in its. The transverse facial artery (a. transversa faciei) arises from the initial part of the superficial temporal artery.
	According to the results of this study it can be concluded that the superficial temporal artery in the small green monkey is the branch of the external carotid artery. In the mole rat and ground squirrel the superficial temporal artery can be the branch of the external carotid artery or it arises from the common trunk of the external carotid and transverse facial arteries.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske",
journal = "21. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 8-11. jun, 2016.",
title = "A.	temporalis superficialis kod malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus), A. Temporalis superficialis in the small green monkey (cercopithecus aethiops sabeus)",
pages = "68-69",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2700"
}

Blagojević, M., Nešić, I., Prokić, B. B., Zorić, Z.,& Đorđević, M.. (2016). A.	temporalis superficialis kod malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus). in 21. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 8-11. jun, 2016.
Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske., 68-69.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2700

Blagojević M, Nešić I, Prokić BB, Zorić Z, Đorđević M. A.	temporalis superficialis kod malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus). in 21. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 8-11. jun, 2016.. 2016;:68-69.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2700 .

Blagojević, Miloš, Nešić, Ivana, Prokić, Bogomir Bolka, Zorić, Zoran, Đorđević, Milena, "A.	temporalis superficialis kod malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus)" in 21. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 8-11. jun, 2016. (2016):68-69,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2700 .