TY  - CONF
AU  - Šefer, Dragan
AU  - Radulović, Stamen
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Perić, Dejan
AU  - Marković, Radmila
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3635
AB  - Eggs have an important role in human nutrition and are an important source of protein, fat and trace
elements. The production and consumption of eggs in the world has been increasing in recent decades. The
consumption of eggs has long been associated with negative effects on human health, mainly due to their
cholesterol content. However, it is now known that the level of cholesterol in the serum is influenced by
several other factors such as genetic predisposition, hormonal status and eating habits, and not only cholesterol
from eggs. In recent years, the foods that are used daily in people’s diet are not only intended to satisfy the
needs in basic nutrients, but food is expected to prevent food-related diseases and acquire a better immune
status. By using specific nutritional strategies, it is possible to produce functional food that, in addition to basic
nutrients, also contains components that participate in preserving health and reducing the risk of disease. A
low concentration of selenium in the soil, and consequently in the nutrients used in feed, can cause a deficiency
of this microelement in animals. Deficiency symptoms also occur in humans through foods of animal origin,
which significantly weakens the system of antioxidant protection in the body. The utilization of selenium in
animals depends on the chemical form in which it is found in the meal. Selenium, which is used as an additive
in vitamin-mineral premixes in feed for laying hens, is present in one of two basic forms: organically bound
to amino acids (selenocysteine and selenomethionine) or in the form of an inorganic salt (most often sodium
selenite). After entering the body through a meal, selenium is incorporated into tissue proteins, which creates
its reserve. Deposited selenium in the body is in an inactive state and in cases of oxidative stress or selenium
deficiency in feed, it changes to an active form. The source of selenium in feed mixtures for laying hens has an
effect on the selenium content of eggs. By adding organic selenium to laying eggs, amounts of 20-25 μg per
egg can be achieved, which is about 30% of the recommended daily intake for humans. For the production of
such eggs, it is necessary to add organic selenium in the amount of 0.3-0.5 mg/kg to the laying feed. Organic
sources of selenium have better biological availability and the content of selenium in table eggs is more stable.
C3  - 20th Biennial International Conference of Animal Nutrition Society of India on Sustainable animal nutrition for global health and production: innovations and directions, Tamil Nadu, 23rd to 25th January, 2024
T1  - Superior way of human health promotion – selenium enriched table egg
SP  - 68
EP  - 72
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3635
ER  - 

@conference{
author = "Šefer, Dragan and Radulović, Stamen and Grdović, Svetlana and Perić, Dejan and Marković, Radmila",
year = "2024",
abstract = "Eggs have an important role in human nutrition and are an important source of protein, fat and trace
elements. The production and consumption of eggs in the world has been increasing in recent decades. The
consumption of eggs has long been associated with negative effects on human health, mainly due to their
cholesterol content. However, it is now known that the level of cholesterol in the serum is influenced by
several other factors such as genetic predisposition, hormonal status and eating habits, and not only cholesterol
from eggs. In recent years, the foods that are used daily in people’s diet are not only intended to satisfy the
needs in basic nutrients, but food is expected to prevent food-related diseases and acquire a better immune
status. By using specific nutritional strategies, it is possible to produce functional food that, in addition to basic
nutrients, also contains components that participate in preserving health and reducing the risk of disease. A
low concentration of selenium in the soil, and consequently in the nutrients used in feed, can cause a deficiency
of this microelement in animals. Deficiency symptoms also occur in humans through foods of animal origin,
which significantly weakens the system of antioxidant protection in the body. The utilization of selenium in
animals depends on the chemical form in which it is found in the meal. Selenium, which is used as an additive
in vitamin-mineral premixes in feed for laying hens, is present in one of two basic forms: organically bound
to amino acids (selenocysteine and selenomethionine) or in the form of an inorganic salt (most often sodium
selenite). After entering the body through a meal, selenium is incorporated into tissue proteins, which creates
its reserve. Deposited selenium in the body is in an inactive state and in cases of oxidative stress or selenium
deficiency in feed, it changes to an active form. The source of selenium in feed mixtures for laying hens has an
effect on the selenium content of eggs. By adding organic selenium to laying eggs, amounts of 20-25 μg per
egg can be achieved, which is about 30% of the recommended daily intake for humans. For the production of
such eggs, it is necessary to add organic selenium in the amount of 0.3-0.5 mg/kg to the laying feed. Organic
sources of selenium have better biological availability and the content of selenium in table eggs is more stable.",
journal = "20th Biennial International Conference of Animal Nutrition Society of India on Sustainable animal nutrition for global health and production: innovations and directions, Tamil Nadu, 23rd to 25th January, 2024",
title = "Superior way of human health promotion – selenium enriched table egg",
pages = "68-72",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3635"
}

Šefer, D., Radulović, S., Grdović, S., Perić, D.,& Marković, R.. (2024). Superior way of human health promotion – selenium enriched table egg. in 20th Biennial International Conference of Animal Nutrition Society of India on Sustainable animal nutrition for global health and production: innovations and directions, Tamil Nadu, 23rd to 25th January, 2024, 68-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3635

Šefer D, Radulović S, Grdović S, Perić D, Marković R. Superior way of human health promotion – selenium enriched table egg. in 20th Biennial International Conference of Animal Nutrition Society of India on Sustainable animal nutrition for global health and production: innovations and directions, Tamil Nadu, 23rd to 25th January, 2024. 2024;:68-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3635 .

Šefer, Dragan, Radulović, Stamen, Grdović, Svetlana, Perić, Dejan, Marković, Radmila, "Superior way of human health promotion – selenium enriched table egg" in 20th Biennial International Conference of Animal Nutrition Society of India on Sustainable animal nutrition for global health and production: innovations and directions, Tamil Nadu, 23rd to 25th January, 2024 (2024):68-72,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3635 .

TY  - CONF
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Perić, Dejan
AU  - Marković, Radmila
AU  - Šefer, Dragan
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3710
AB  - Ukrasne kućne biljke su potencijalna opasnost za zdravlje kućnih ljubimaca. Značajan broj ukrasnih vrsta biljaka je otrovan i njihova
konzumacija može dovesti do trovanja kućnih ljubimaca. Kućne biljke
sintetišu sekundarne metabolite kojima se štite od insekata i različitih parazita. Ti metaboliti, po hemijskom sastavu, najčešće pripadaju
alkaloidima, glikozidima, saponinima, fenolima ili terpenima. Većina
ovih metabolita je otrovna za ljude i životinje. Toksični efekti zavise
od vrste biljke, njene faze razvića, dela biljke unesenog u organizam i
unete količine. Neke ukrasne biljke deluju na kućne ljubimce samo iritirajuće i prouzrokuju pojačano lučenje pljuvačke, povraćanje i dijareju, dok druge imaju jako toksično dejstvo. Najčešći simptomi trovanja
ukrasnim biljkama su salivacija, povraćanje, otok jezika i grla, dijareja
i slabost. Poznavanje sobnih biljaka i načina na koji njihove supstance
mogu izazvati trovanje ljubimaca je veoma korisno jer omogućava lakše uspostavljanje dijagnoze i proces lečenja. Rad ima za cilj da upozori vlasnike kućnih ljubimaca i upozna veterinare sa najčešćim ukrasnim kućnim biljkama koje mogu izazvati epizode trovanje ljubimaca,
sa ciljem da se smanji njihova učestalost.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024
T1  - Ukrasne kućne biljke, moguća opasnost za kućne ljubimce
SP  - 21
EP  - 35
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3710
ER  - 

@conference{
author = "Grdović, Svetlana and Perić, Dejan and Marković, Radmila and Šefer, Dragan",
year = "2024",
abstract = "Ukrasne kućne biljke su potencijalna opasnost za zdravlje kućnih ljubimaca. Značajan broj ukrasnih vrsta biljaka je otrovan i njihova
konzumacija može dovesti do trovanja kućnih ljubimaca. Kućne biljke
sintetišu sekundarne metabolite kojima se štite od insekata i različitih parazita. Ti metaboliti, po hemijskom sastavu, najčešće pripadaju
alkaloidima, glikozidima, saponinima, fenolima ili terpenima. Većina
ovih metabolita je otrovna za ljude i životinje. Toksični efekti zavise
od vrste biljke, njene faze razvića, dela biljke unesenog u organizam i
unete količine. Neke ukrasne biljke deluju na kućne ljubimce samo iritirajuće i prouzrokuju pojačano lučenje pljuvačke, povraćanje i dijareju, dok druge imaju jako toksično dejstvo. Najčešći simptomi trovanja
ukrasnim biljkama su salivacija, povraćanje, otok jezika i grla, dijareja
i slabost. Poznavanje sobnih biljaka i načina na koji njihove supstance
mogu izazvati trovanje ljubimaca je veoma korisno jer omogućava lakše uspostavljanje dijagnoze i proces lečenja. Rad ima za cilj da upozori vlasnike kućnih ljubimaca i upozna veterinare sa najčešćim ukrasnim kućnim biljkama koje mogu izazvati epizode trovanje ljubimaca,
sa ciljem da se smanji njihova učestalost.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024",
title = "Ukrasne kućne biljke, moguća opasnost za kućne ljubimce",
pages = "21-35",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3710"
}

Grdović, S., Perić, D., Marković, R.,& Šefer, D.. (2024). Ukrasne kućne biljke, moguća opasnost za kućne ljubimce. in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024
Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 21-35.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3710

Grdović S, Perić D, Marković R, Šefer D. Ukrasne kućne biljke, moguća opasnost za kućne ljubimce. in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024. 2024;:21-35.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3710 .

Grdović, Svetlana, Perić, Dejan, Marković, Radmila, Šefer, Dragan, "Ukrasne kućne biljke, moguća opasnost za kućne ljubimce" in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024 (2024):21-35,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3710 .

TY  - CONF
AU  - Marković, Radmila
AU  - Baltić, Milan Ž.
AU  - Šefer, Dragan
AU  - Perić, Dejan
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Todorović-Laudanović, Milica
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3217
AB  - Veliki broj istraživanja potvrđuje povezanost učestalosti hroničnih masovnih
nezaraznih bolesti sa ishranom ljudi. Pri tom se u poseban značaj pridaje upotrebi
masti u ishrani ljudi, naročito n-3 i n-6 masnih kiselina i njihovom međusobnom
odnosu. Na sadržaj i odnos masnih kiselina mesa svinja može da se utiče izborom
hraniva za ishranu svinja. Cilj naših istraživanja bio je ispitivanje uticaja komercijalnog
preparata lana, dodatog u hranu za svinje na masnokiselinski sastav mesa svinja.
Masnokiselinski sastav hrane za svinje i mesa svinja određen je gasnom
hromatografijom. Upotreba lana, u ishrani svinja značajno utiče na sadržaj zasićenih,
mononezasićenih i polinezasićenih masnih kiselina u mesu svinja. Meso svinja
hranjenih sa ovim dodatkom imalo je značajno povoljniji odnos n-6/ n-3 masnih
kiselina, u odnosu na meso svinja hranjenih bez dodatka preparat lana. Dodavanjem
preparata lana, u hranu za svinje poboljšava se nutritivna vrednost mesa svinja.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Značaj izbora hraniva na masnokiselinski sastav mesa svinja
SP  - 106
EP  - 113
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3217
ER  - 

@conference{
author = "Marković, Radmila and Baltić, Milan Ž. and Šefer, Dragan and Perić, Dejan and Grdović, Svetlana and Todorović-Laudanović, Milica",
year = "2023",
abstract = "Veliki broj istraživanja potvrđuje povezanost učestalosti hroničnih masovnih
nezaraznih bolesti sa ishranom ljudi. Pri tom se u poseban značaj pridaje upotrebi
masti u ishrani ljudi, naročito n-3 i n-6 masnih kiselina i njihovom međusobnom
odnosu. Na sadržaj i odnos masnih kiselina mesa svinja može da se utiče izborom
hraniva za ishranu svinja. Cilj naših istraživanja bio je ispitivanje uticaja komercijalnog
preparata lana, dodatog u hranu za svinje na masnokiselinski sastav mesa svinja.
Masnokiselinski sastav hrane za svinje i mesa svinja određen je gasnom
hromatografijom. Upotreba lana, u ishrani svinja značajno utiče na sadržaj zasićenih,
mononezasićenih i polinezasićenih masnih kiselina u mesu svinja. Meso svinja
hranjenih sa ovim dodatkom imalo je značajno povoljniji odnos n-6/ n-3 masnih
kiselina, u odnosu na meso svinja hranjenih bez dodatka preparat lana. Dodavanjem
preparata lana, u hranu za svinje poboljšava se nutritivna vrednost mesa svinja.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Značaj izbora hraniva na masnokiselinski sastav mesa svinja",
pages = "106-113",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3217"
}

Marković, R., Baltić, M. Ž., Šefer, D., Perić, D., Grdović, S.,& Todorović-Laudanović, M.. (2023). Značaj izbora hraniva na masnokiselinski sastav mesa svinja. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 106-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3217

Marković R, Baltić MŽ, Šefer D, Perić D, Grdović S, Todorović-Laudanović M. Značaj izbora hraniva na masnokiselinski sastav mesa svinja. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:106-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3217 .

Marković, Radmila, Baltić, Milan Ž., Šefer, Dragan, Perić, Dejan, Grdović, Svetlana, Todorović-Laudanović, Milica, "Značaj izbora hraniva na masnokiselinski sastav mesa svinja" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):106-113,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3217 .

TY  - JOUR
AU  - Marković, Radmila
AU  - Perić, Dejan
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Jovanović, Dragoljub
AU  - Šefer, Dragan
AU  - Janjić, Jelena
AU  - Maksimović, Željko
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3314
AB  - Yeast and yeast derivatives are used as nutrients and as feed additives. Live yeast cells (LYC) (Saccharomyces cerevisiae) belong to a group of potent microorganisms that are used as an additive in animal feed and represent an alternative to antibiotics that until recently were used in animal nutrition as growth stimulators. The role of yeast as a growth promoter is due mainly to mannanoligosaccharide and β‑glucans, isolated from the outer cell wall of yeast, whose role is known in stimulating the body’s immune response. Dietary supplementation with whole yeast or yeast cell wall at 1.0–1.5 g/kg can improve growth performance, improve
digestion and absorption of nutrients by modulating gut structure, inhibiting pathogenic
bacteria and lowering gut pH.
PB  - Institute of Meat Hygiene and Technology
T2  - Meat Technology — Special Issue
T1  - Live yeast cells in nutrition of monogastric animals
VL  - 64
IS  - 2
SP  - 222
EP  - 226
DO  - 10.18485/meattech.2023.64.2.40
ER  - 

@article{
author = "Marković, Radmila and Perić, Dejan and Grdović, Svetlana and Jovanović, Dragoljub and Šefer, Dragan and Janjić, Jelena and Maksimović, Željko",
year = "2023",
abstract = "Yeast and yeast derivatives are used as nutrients and as feed additives. Live yeast cells (LYC) (Saccharomyces cerevisiae) belong to a group of potent microorganisms that are used as an additive in animal feed and represent an alternative to antibiotics that until recently were used in animal nutrition as growth stimulators. The role of yeast as a growth promoter is due mainly to mannanoligosaccharide and β‑glucans, isolated from the outer cell wall of yeast, whose role is known in stimulating the body’s immune response. Dietary supplementation with whole yeast or yeast cell wall at 1.0–1.5 g/kg can improve growth performance, improve
digestion and absorption of nutrients by modulating gut structure, inhibiting pathogenic
bacteria and lowering gut pH.",
publisher = "Institute of Meat Hygiene and Technology",
journal = "Meat Technology — Special Issue",
title = "Live yeast cells in nutrition of monogastric animals",
volume = "64",
number = "2",
pages = "222-226",
doi = "10.18485/meattech.2023.64.2.40"
}

Marković, R., Perić, D., Grdović, S., Jovanović, D., Šefer, D., Janjić, J.,& Maksimović, Ž.. (2023). Live yeast cells in nutrition of monogastric animals. in Meat Technology — Special Issue
Institute of Meat Hygiene and Technology., 64(2), 222-226.
https://doi.org/10.18485/meattech.2023.64.2.40

Marković R, Perić D, Grdović S, Jovanović D, Šefer D, Janjić J, Maksimović Ž. Live yeast cells in nutrition of monogastric animals. in Meat Technology — Special Issue. 2023;64(2):222-226.
doi:10.18485/meattech.2023.64.2.40 .

Marković, Radmila, Perić, Dejan, Grdović, Svetlana, Jovanović, Dragoljub, Šefer, Dragan, Janjić, Jelena, Maksimović, Željko, "Live yeast cells in nutrition of monogastric animals" in Meat Technology — Special Issue, 64, no. 2 (2023):222-226,
https://doi.org/10.18485/meattech.2023.64.2.40 . .

TY  - CONF
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Perić, Dejan
AU  - Marković, Radmila
AU  - Jovanović, Dragoljub
AU  - Šefer, Dragan
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3219
AB  - Mnoge mikroalge su važni izvori polinezasićenih masnih kiselina, uglavnom
eikozapentaenske kiseline (EPA) i dokozaheksaenske kiseline (DHA). Ove masne
kiseline životinje slabo sintetišu, pa ih treba dodavati u ishranu, Takođe, većina
mikroalgi sadrži i esencijalne aminokiseline koje ljudi i životinje ne mogu sintetisati.
Sadržaj aminokiselina kao što su lizin, metionin, triptofan, treonin, valin, histidin i
izoleucin u nekim mikroalgama je uporediv sa onima iz jaja ili soje. Mikroalge su izvor
svih važnih vitamina kao što su tokoferoli, askorbinska kiselina, vitamini B1, B2, B6, B12,
folna kiselina, nikotinska kiselina, biotin i dr. Pored toga, one su bogat izvor svih
važnih minerala, kako makroelemenata (Na, K, Ca i Mg) tako i mikroelemenata (Fe, Zn,
Mn i Cu). Isto tako, mikroalge sadrže širok spektar pigmenata (hlorofili, karotenoidi,
fikobiliproteini i ksantofili). Upotreba malih količina biomase mikroalgi u hrani za
životinje može biti od koristi za fiziologiju životinja, poboljšanje imunog odgovora,
otpornosti na bolesti i poboljšane funkcije creva. Dodavanje mikroalgi u ishranu
životinja poboljšava njihovo ukupno zdravlje, produktivnost, kvalitet i stabilnost
dobijenih animalnih proizvoda. Od ukupne svetske proizvodnje algi, 30% je
namenjeno za primenu u hrani za životinje. Preovlađujuće vrste su: Schizochytrium sp.,
Chlorella sp., Arthrospira sp., Isochrysis sp. i Porphyridium sp. Prema literaturnim
podacima sprovedena su istraživanja na različitim vrstama životinja: živina, svinje,
krave, ovce, koze, psi, mačke i ribe, Upotreba mikroalgi u ishrani životinja je
interesantan predmet istraživanja i u budućnosti je potrebno mnogo više studija koje
bi se bavile ovom problematikom.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Mikroalge kao izvor omega-3 masnih kiselina u ishrani životinja
SP  - 124
EP  - 132
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3219
ER  - 

@conference{
author = "Grdović, Svetlana and Perić, Dejan and Marković, Radmila and Jovanović, Dragoljub and Šefer, Dragan",
year = "2023",
abstract = "Mnoge mikroalge su važni izvori polinezasićenih masnih kiselina, uglavnom
eikozapentaenske kiseline (EPA) i dokozaheksaenske kiseline (DHA). Ove masne
kiseline životinje slabo sintetišu, pa ih treba dodavati u ishranu, Takođe, većina
mikroalgi sadrži i esencijalne aminokiseline koje ljudi i životinje ne mogu sintetisati.
Sadržaj aminokiselina kao što su lizin, metionin, triptofan, treonin, valin, histidin i
izoleucin u nekim mikroalgama je uporediv sa onima iz jaja ili soje. Mikroalge su izvor
svih važnih vitamina kao što su tokoferoli, askorbinska kiselina, vitamini B1, B2, B6, B12,
folna kiselina, nikotinska kiselina, biotin i dr. Pored toga, one su bogat izvor svih
važnih minerala, kako makroelemenata (Na, K, Ca i Mg) tako i mikroelemenata (Fe, Zn,
Mn i Cu). Isto tako, mikroalge sadrže širok spektar pigmenata (hlorofili, karotenoidi,
fikobiliproteini i ksantofili). Upotreba malih količina biomase mikroalgi u hrani za
životinje može biti od koristi za fiziologiju životinja, poboljšanje imunog odgovora,
otpornosti na bolesti i poboljšane funkcije creva. Dodavanje mikroalgi u ishranu
životinja poboljšava njihovo ukupno zdravlje, produktivnost, kvalitet i stabilnost
dobijenih animalnih proizvoda. Od ukupne svetske proizvodnje algi, 30% je
namenjeno za primenu u hrani za životinje. Preovlađujuće vrste su: Schizochytrium sp.,
Chlorella sp., Arthrospira sp., Isochrysis sp. i Porphyridium sp. Prema literaturnim
podacima sprovedena su istraživanja na različitim vrstama životinja: živina, svinje,
krave, ovce, koze, psi, mačke i ribe, Upotreba mikroalgi u ishrani životinja je
interesantan predmet istraživanja i u budućnosti je potrebno mnogo više studija koje
bi se bavile ovom problematikom.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Mikroalge kao izvor omega-3 masnih kiselina u ishrani životinja",
pages = "124-132",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3219"
}

Grdović, S., Perić, D., Marković, R., Jovanović, D.,& Šefer, D.. (2023). Mikroalge kao izvor omega-3 masnih kiselina u ishrani životinja. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 124-132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3219

Grdović S, Perić D, Marković R, Jovanović D, Šefer D. Mikroalge kao izvor omega-3 masnih kiselina u ishrani životinja. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:124-132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3219 .

Grdović, Svetlana, Perić, Dejan, Marković, Radmila, Jovanović, Dragoljub, Šefer, Dragan, "Mikroalge kao izvor omega-3 masnih kiselina u ishrani životinja" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):124-132,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3219 .

TY  - CONF
AU  - Šefer, Dragan
AU  - Perić, Dejan
AU  - Radulović, Stamen
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Marković, Radmila
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3285
AB  - Pojava metaboličkih bolesti visoko-mlečnih krava u peripartalnom periodu
(hipokalcemija, dislokacija sirišta, acidoza buraga, kompleks ketoza/masna jetra)
etiološki je tesno povezana sa ishranom životinja. Ključni faktori u nastanku metaboličkih
bolesti su deficit ili suficit energije u određenim periodima proizvodno-
reproduktivnog ciklusa, kao i poremećaji bilansa mineralnih materija ili vitamina.
Veoma često nastanak jedne metaboličke bolesti značajno povećava rizik za
nastanak drugih metaboličkih bolesti. Veća učestalost određenih infekcija u peripartalnom
periodu takođe se može povezati sa metaboličkim bolestima preživara.
Nova znanja iz oblasti fiziologije varenja i iskorišćavanja hrane, proizvodnje i
pripremanja hrane i tehnologija ishrane, uz znatno bolje poznavanje specifičnih
osobina i hranljive vrednosti svakog hraniva ponaosob, kao i interakcija koje nastaju
među hranivima u obroku neophodan su preduslov za uspešnu prevenciju
metaboličkih bolesti.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - 14. Naučni simpozijum Reprodukcija životinja, Divčibare, 12 - 15. oktobar 2023
T1  - Prevencija metaboličkih bolesti visokoproizvodnih krava pravilnom strategijom ishrane u peripartalnom periodu
SP  - 115
EP  - 125
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3285
ER  - 

@conference{
author = "Šefer, Dragan and Perić, Dejan and Radulović, Stamen and Grdović, Svetlana and Marković, Radmila",
year = "2023",
abstract = "Pojava metaboličkih bolesti visoko-mlečnih krava u peripartalnom periodu
(hipokalcemija, dislokacija sirišta, acidoza buraga, kompleks ketoza/masna jetra)
etiološki je tesno povezana sa ishranom životinja. Ključni faktori u nastanku metaboličkih
bolesti su deficit ili suficit energije u određenim periodima proizvodno-
reproduktivnog ciklusa, kao i poremećaji bilansa mineralnih materija ili vitamina.
Veoma često nastanak jedne metaboličke bolesti značajno povećava rizik za
nastanak drugih metaboličkih bolesti. Veća učestalost određenih infekcija u peripartalnom
periodu takođe se može povezati sa metaboličkim bolestima preživara.
Nova znanja iz oblasti fiziologije varenja i iskorišćavanja hrane, proizvodnje i
pripremanja hrane i tehnologija ishrane, uz znatno bolje poznavanje specifičnih
osobina i hranljive vrednosti svakog hraniva ponaosob, kao i interakcija koje nastaju
među hranivima u obroku neophodan su preduslov za uspešnu prevenciju
metaboličkih bolesti.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "14. Naučni simpozijum Reprodukcija životinja, Divčibare, 12 - 15. oktobar 2023",
title = "Prevencija metaboličkih bolesti visokoproizvodnih krava pravilnom strategijom ishrane u peripartalnom periodu",
pages = "115-125",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3285"
}

Šefer, D., Perić, D., Radulović, S., Grdović, S.,& Marković, R.. (2023). Prevencija metaboličkih bolesti visokoproizvodnih krava pravilnom strategijom ishrane u peripartalnom periodu. in 14. Naučni simpozijum Reprodukcija životinja, Divčibare, 12 - 15. oktobar 2023
Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 115-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3285

Šefer D, Perić D, Radulović S, Grdović S, Marković R. Prevencija metaboličkih bolesti visokoproizvodnih krava pravilnom strategijom ishrane u peripartalnom periodu. in 14. Naučni simpozijum Reprodukcija životinja, Divčibare, 12 - 15. oktobar 2023. 2023;:115-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3285 .

Šefer, Dragan, Perić, Dejan, Radulović, Stamen, Grdović, Svetlana, Marković, Radmila, "Prevencija metaboličkih bolesti visokoproizvodnih krava pravilnom strategijom ishrane u peripartalnom periodu" in 14. Naučni simpozijum Reprodukcija životinja, Divčibare, 12 - 15. oktobar 2023 (2023):115-125,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3285 .

TY  - JOUR
AU  - Perić, Dejan
AU  - Marković, Radmila
AU  - Radulović, Stamen
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Jovanović, Dragoljub
AU  - Šefer, Dragan
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3315
AB  - It is assumed that mycotoxins have been present in feed and food since the beginning of eukaryotic fungi’s life on Earth. With the recognition of the symptoms of the first intoxications,
the so‑called mycotoxicosis, there was a desire to find strategies in the fight against secondary metabolites of different types of fungi. The mycotoxins that most commonly contaminate feed are aflatoxin B1 (AFB1), deoxynivalenol (DON), zearalenone (ZEN) and fumonisin B1 (FB1). These mycotoxins can primarily cause hepatotoxicity, immunotoxicity, neurotoxicity and nephrotoxicity, and consequently cause adverse effects on animal health and performance. Today, in the 21st century, the need to find a multidisciplinary and integrated
plan in the fight against mycotoxins has grown with the realization that mycotoxins cause large‑scale damage in livestock. Physical, chemical, biological and nutritional strategies
have been developed to combat mycotoxins in the feed industry. Meanwhile, the use of each of these strategies achieves benefits, but also has drawbacks, including being expensive or impractical to apply on a large scale.
PB  - Institute of Meat Hygiene and Technology
T2  - Meat Technology — Special Issue
T1  - Prevention of mycotoxins’ effects — from field to table
VL  - 64
IS  - 2
SP  - 470
EP  - 474
DO  - 10.18485/meattech.2023.64.2.90470
ER  - 

@article{
author = "Perić, Dejan and Marković, Radmila and Radulović, Stamen and Grdović, Svetlana and Jovanović, Dragoljub and Šefer, Dragan",
year = "2023",
abstract = "It is assumed that mycotoxins have been present in feed and food since the beginning of eukaryotic fungi’s life on Earth. With the recognition of the symptoms of the first intoxications,
the so‑called mycotoxicosis, there was a desire to find strategies in the fight against secondary metabolites of different types of fungi. The mycotoxins that most commonly contaminate feed are aflatoxin B1 (AFB1), deoxynivalenol (DON), zearalenone (ZEN) and fumonisin B1 (FB1). These mycotoxins can primarily cause hepatotoxicity, immunotoxicity, neurotoxicity and nephrotoxicity, and consequently cause adverse effects on animal health and performance. Today, in the 21st century, the need to find a multidisciplinary and integrated
plan in the fight against mycotoxins has grown with the realization that mycotoxins cause large‑scale damage in livestock. Physical, chemical, biological and nutritional strategies
have been developed to combat mycotoxins in the feed industry. Meanwhile, the use of each of these strategies achieves benefits, but also has drawbacks, including being expensive or impractical to apply on a large scale.",
publisher = "Institute of Meat Hygiene and Technology",
journal = "Meat Technology — Special Issue",
title = "Prevention of mycotoxins’ effects — from field to table",
volume = "64",
number = "2",
pages = "470-474",
doi = "10.18485/meattech.2023.64.2.90470"
}

Perić, D., Marković, R., Radulović, S., Grdović, S., Jovanović, D.,& Šefer, D.. (2023). Prevention of mycotoxins’ effects — from field to table. in Meat Technology — Special Issue
Institute of Meat Hygiene and Technology., 64(2), 470-474.
https://doi.org/10.18485/meattech.2023.64.2.90470

Perić D, Marković R, Radulović S, Grdović S, Jovanović D, Šefer D. Prevention of mycotoxins’ effects — from field to table. in Meat Technology — Special Issue. 2023;64(2):470-474.
doi:10.18485/meattech.2023.64.2.90470 .

Perić, Dejan, Marković, Radmila, Radulović, Stamen, Grdović, Svetlana, Jovanović, Dragoljub, Šefer, Dragan, "Prevention of mycotoxins’ effects — from field to table" in Meat Technology — Special Issue, 64, no. 2 (2023):470-474,
https://doi.org/10.18485/meattech.2023.64.2.90470 . .

TY  - JOUR
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Marković, Radmila
AU  - Perić, Dejan
AU  - Šefer, Dragan
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3350
AB  - After the production of mushrooms for human consumption, the used substrate remains 
(SMS — spent mushroom substrate). As much as five kilograms of spent substrate result 
from the production of one kilogram of mushrooms. Considering that the global production 
of mushrooms in the world has increased in recent decades, the amount of spent substrate has 
also increased sharply, which can lead to an unfavourable impact on the environment. The 
assumptions are that the amount of consumed substrate will exceed the value of 6 tonnes of 
SMS per km2
 of global land surface. This data points to the need for thinking and scientific 
research on how to reuse SMS. Various studies have established that SMS can first be used 
as a material from which to extract enzymes that remain after the production of mushrooms. 
Then, SMS can be used to grow one or two more production batches of mushrooms. Finally, 
SMS can be used as raw material for feed, as compost for plant growth and as biofuel. 
Research into the use of SMS as feed is particularly interesting, where its effect in the diet of 
various ruminant and non‑ruminant species was examined.
PB  - Institute of Meat Hygiene and Technology
T2  - Meat Technology
T1  - Effects of spent mushroom substrate on growth performance and meat characteristics of animals
VL  - 64
IS  - 2
SP  - 227
EP  - 230
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3350
ER  - 

@article{
author = "Grdović, Svetlana and Marković, Radmila and Perić, Dejan and Šefer, Dragan",
year = "2023",
abstract = "After the production of mushrooms for human consumption, the used substrate remains 
(SMS — spent mushroom substrate). As much as five kilograms of spent substrate result 
from the production of one kilogram of mushrooms. Considering that the global production 
of mushrooms in the world has increased in recent decades, the amount of spent substrate has 
also increased sharply, which can lead to an unfavourable impact on the environment. The 
assumptions are that the amount of consumed substrate will exceed the value of 6 tonnes of 
SMS per km2
 of global land surface. This data points to the need for thinking and scientific 
research on how to reuse SMS. Various studies have established that SMS can first be used 
as a material from which to extract enzymes that remain after the production of mushrooms. 
Then, SMS can be used to grow one or two more production batches of mushrooms. Finally, 
SMS can be used as raw material for feed, as compost for plant growth and as biofuel. 
Research into the use of SMS as feed is particularly interesting, where its effect in the diet of 
various ruminant and non‑ruminant species was examined.",
publisher = "Institute of Meat Hygiene and Technology",
journal = "Meat Technology",
title = "Effects of spent mushroom substrate on growth performance and meat characteristics of animals",
volume = "64",
number = "2",
pages = "227-230",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3350"
}

Grdović, S., Marković, R., Perić, D.,& Šefer, D.. (2023). Effects of spent mushroom substrate on growth performance and meat characteristics of animals. in Meat Technology
Institute of Meat Hygiene and Technology., 64(2), 227-230.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3350

Grdović S, Marković R, Perić D, Šefer D. Effects of spent mushroom substrate on growth performance and meat characteristics of animals. in Meat Technology. 2023;64(2):227-230.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3350 .

Grdović, Svetlana, Marković, Radmila, Perić, Dejan, Šefer, Dragan, "Effects of spent mushroom substrate on growth performance and meat characteristics of animals" in Meat Technology, 64, no. 2 (2023):227-230,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3350 .

TY  - CONF
AU  - Šefer, Dragan
AU  - Perić, Dejan
AU  - Radulović, Stamen
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Jovanović, Dragoljub
AU  - Marković, Radmila
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3216
AB  - Jaja imaju značajnu ulogu u ishrani ljudi i predstavljaju važan izvor proteina,
masti i mikroelemenata. Proizvodnja i potrošnja jaja u svetu poslednjih decenija je u
porastu. Konzumacija jaja dugo vremena bila je vezana za negativne efekte na zdravlje
ljudi, uglavnom zbog sadržaja holesterola. Međutim, danas je poznato da na nivo
holesterola u serumu utiče više drugih faktora kao što su genetska predispozicija,
hormonski status i hranidbene navike, a ne isključivo holesterol iz jaja. Poslednjih
godina, namirnice koje se svakodnevno koriste u ishrani ljudi nisu namenjene samo
zadovoljenju potreba u osnovnim hranljivim materijama nego se od hrane očekuje
prevencija bolesti povezanih sa hranom i sticanje boljeg imunološkog statusa.
Upotrebom specifičnih nutritivnih strategija moguće je proizvesti funkcionalnu hranu
koja pored osnovnih hranljivih materija sadrži i komponente koje učestvuju u
očuvanju zdravlja i smanjenju rizika u nastanku bolesti. Niska koncentracija selena u
zemljištu, a posledično i u hranivima koja se koriste u hrani za životinje, može
prouzrokovati deficit ovog mikroelementa kod životinja. Putem namirnica animalnog
porekla simptomi deficita javljaju se i kod ljudi, čime se značajno slabi sistem
antioksidativne zaštite u organizmu. Iskorišćavanje selena kod životinja zavisi od
hemijskog oblika u kome se nalazi u obroku. Selen koji se koristi kao dodatak u
vitaminsko mineralnim predsmešama u hrani za koke nosilje prisutan je u jednom od
dva osnovna oblika: organski vezan za aminokiseline (selenocistein i selenometionin)
ili u formi neorganske soli (najčešće natrijum selenit). Nakon unošenja u organizam
putem obroka, selen se ugrađuje u tkivne proteine čime se stvara njegova rezerva.
Deponovani selen u organizmu nalazi se u neaktivnom stanju i u slučajevima
oksidativnog stresa ili deficita selena u hrani, prelazi u aktivan oblik. Izvor selena u
smešama za ishranu koka nosilja ostvaruje uticaj na sadržaj selena u jajima. Dodatkom organskog selena nosiljama konzumnih jaja mogu se postići količine od 20-25 μg po
jajetu, što je oko 30% od preporučenog dnevnog unosa za ljude. Za proizvodnju takvih
jaja potrebno je u hranu za nosilje dodati organskog selena u količini 0,3-0,5 mg/kg.
Organski izvori selena imaju bolju biološku raspoloživost, a sadržaj selena u
konzumnim jajima je stabilniji.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Jaje obogaćeno selenom – superioran vid promocije zdravlja ljudi
SP  - 99
EP  - 105
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3216
ER  - 

@conference{
author = "Šefer, Dragan and Perić, Dejan and Radulović, Stamen and Grdović, Svetlana and Jovanović, Dragoljub and Marković, Radmila",
year = "2023",
abstract = "Jaja imaju značajnu ulogu u ishrani ljudi i predstavljaju važan izvor proteina,
masti i mikroelemenata. Proizvodnja i potrošnja jaja u svetu poslednjih decenija je u
porastu. Konzumacija jaja dugo vremena bila je vezana za negativne efekte na zdravlje
ljudi, uglavnom zbog sadržaja holesterola. Međutim, danas je poznato da na nivo
holesterola u serumu utiče više drugih faktora kao što su genetska predispozicija,
hormonski status i hranidbene navike, a ne isključivo holesterol iz jaja. Poslednjih
godina, namirnice koje se svakodnevno koriste u ishrani ljudi nisu namenjene samo
zadovoljenju potreba u osnovnim hranljivim materijama nego se od hrane očekuje
prevencija bolesti povezanih sa hranom i sticanje boljeg imunološkog statusa.
Upotrebom specifičnih nutritivnih strategija moguće je proizvesti funkcionalnu hranu
koja pored osnovnih hranljivih materija sadrži i komponente koje učestvuju u
očuvanju zdravlja i smanjenju rizika u nastanku bolesti. Niska koncentracija selena u
zemljištu, a posledično i u hranivima koja se koriste u hrani za životinje, može
prouzrokovati deficit ovog mikroelementa kod životinja. Putem namirnica animalnog
porekla simptomi deficita javljaju se i kod ljudi, čime se značajno slabi sistem
antioksidativne zaštite u organizmu. Iskorišćavanje selena kod životinja zavisi od
hemijskog oblika u kome se nalazi u obroku. Selen koji se koristi kao dodatak u
vitaminsko mineralnim predsmešama u hrani za koke nosilje prisutan je u jednom od
dva osnovna oblika: organski vezan za aminokiseline (selenocistein i selenometionin)
ili u formi neorganske soli (najčešće natrijum selenit). Nakon unošenja u organizam
putem obroka, selen se ugrađuje u tkivne proteine čime se stvara njegova rezerva.
Deponovani selen u organizmu nalazi se u neaktivnom stanju i u slučajevima
oksidativnog stresa ili deficita selena u hrani, prelazi u aktivan oblik. Izvor selena u
smešama za ishranu koka nosilja ostvaruje uticaj na sadržaj selena u jajima. Dodatkom organskog selena nosiljama konzumnih jaja mogu se postići količine od 20-25 μg po
jajetu, što je oko 30% od preporučenog dnevnog unosa za ljude. Za proizvodnju takvih
jaja potrebno je u hranu za nosilje dodati organskog selena u količini 0,3-0,5 mg/kg.
Organski izvori selena imaju bolju biološku raspoloživost, a sadržaj selena u
konzumnim jajima je stabilniji.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Jaje obogaćeno selenom – superioran vid promocije zdravlja ljudi",
pages = "99-105",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3216"
}

Šefer, D., Perić, D., Radulović, S., Grdović, S., Jovanović, D.,& Marković, R.. (2023). Jaje obogaćeno selenom – superioran vid promocije zdravlja ljudi. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 99-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3216

Šefer D, Perić D, Radulović S, Grdović S, Jovanović D, Marković R. Jaje obogaćeno selenom – superioran vid promocije zdravlja ljudi. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:99-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3216 .

Šefer, Dragan, Perić, Dejan, Radulović, Stamen, Grdović, Svetlana, Jovanović, Dragoljub, Marković, Radmila, "Jaje obogaćeno selenom – superioran vid promocije zdravlja ljudi" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):99-105,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3216 .

TY  - CONF
AU  - Trailović, Ružica
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Ivanov, Sergej
AU  - Savić, Mila
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3015
AB  - Konzervacija prirodnih resursa iz poljoprivrede, uključujući i autohtone rase
domaćih životinja, predstavlja ključni uslov ne samo za obezbeđivanje kontinuiranog rasta proizvodnje hrane za ljude, pri čemu se podsticanje “samodovoljnog” seoskog domaćinstva kroz holistički – nespecijalizovani uzgoj u
skladu sa ruralnom tradicijom smatra osnovom održanja sela, kao osnovne
karike u razvoju poljoprivrede, što ne isključuje intenzifikaciju proizvodnje
tamo gde postoje uslovi za održivu intenzivnu poljoprivredu. Petnaesto zasedanje Konferencije učesnika Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, 2020. godine, usvojilo je okvirne korake koji vode čovečanstvo ka cilju da se 2050.
postigne vizionarski život u harmoniji sa prirodom.
Obnovom tradicionalnog stočarstva koje se zasniva na uzgoju autohtonih rasa
i održivo korišćenje resursa iz prirodnog staništa (livade, pašnjaci), obezbeđuje uslove za promociju biološke raznovrsnosti divlje flore i faune, uz
očuvanje pejzaža. Povratak stoke u planinski region i marginalne zone otvara
mogućnost i za razvoj regiona koji su pod pritiskom industrijalizacije, postal
manje privlačni za život ljudi.
Evropski okvir post-2020 koji se odnosi na razvoj programa u cilju postizanja
ciljeva Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, podrazumeva plan razvoja stočarstva u pravcu smanjenja zagađenja iz pre svega intenzivnog uzgoja domaćih životinja, uz očuvanje svih živih komponenti u staništu, što uključuje i
populacije domaćih životinja.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine
C3  - Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023
T1  - Holistički uzgoj autohtonih rasa domaćih životinja - In situ konzervacija staništa
SP  - 154
EP  - 163
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3015
ER  - 

@conference{
author = "Trailović, Ružica and Grdović, Svetlana and Ivanov, Sergej and Savić, Mila",
year = "2023",
abstract = "Konzervacija prirodnih resursa iz poljoprivrede, uključujući i autohtone rase
domaćih životinja, predstavlja ključni uslov ne samo za obezbeđivanje kontinuiranog rasta proizvodnje hrane za ljude, pri čemu se podsticanje “samodovoljnog” seoskog domaćinstva kroz holistički – nespecijalizovani uzgoj u
skladu sa ruralnom tradicijom smatra osnovom održanja sela, kao osnovne
karike u razvoju poljoprivrede, što ne isključuje intenzifikaciju proizvodnje
tamo gde postoje uslovi za održivu intenzivnu poljoprivredu. Petnaesto zasedanje Konferencije učesnika Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, 2020. godine, usvojilo je okvirne korake koji vode čovečanstvo ka cilju da se 2050.
postigne vizionarski život u harmoniji sa prirodom.
Obnovom tradicionalnog stočarstva koje se zasniva na uzgoju autohtonih rasa
i održivo korišćenje resursa iz prirodnog staništa (livade, pašnjaci), obezbeđuje uslove za promociju biološke raznovrsnosti divlje flore i faune, uz
očuvanje pejzaža. Povratak stoke u planinski region i marginalne zone otvara
mogućnost i za razvoj regiona koji su pod pritiskom industrijalizacije, postal
manje privlačni za život ljudi.
Evropski okvir post-2020 koji se odnosi na razvoj programa u cilju postizanja
ciljeva Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, podrazumeva plan razvoja stočarstva u pravcu smanjenja zagađenja iz pre svega intenzivnog uzgoja domaćih životinja, uz očuvanje svih živih komponenti u staništu, što uključuje i
populacije domaćih životinja.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine",
journal = "Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023",
title = "Holistički uzgoj autohtonih rasa domaćih životinja - In situ konzervacija staništa",
pages = "154-163",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3015"
}

Trailović, R., Grdović, S., Ivanov, S.,& Savić, M.. (2023). Holistički uzgoj autohtonih rasa domaćih životinja - In situ konzervacija staništa. in Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023
Beograd : Fakultet veterinarske medicine., 154-163.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3015

Trailović R, Grdović S, Ivanov S, Savić M. Holistički uzgoj autohtonih rasa domaćih životinja - In situ konzervacija staništa. in Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023. 2023;:154-163.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3015 .

Trailović, Ružica, Grdović, Svetlana, Ivanov, Sergej, Savić, Mila, "Holistički uzgoj autohtonih rasa domaćih životinja - In situ konzervacija staništa" in Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023 (2023):154-163,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3015 .

TY  - CONF
AU  - Perić, Dejan
AU  - Marković, Radmila
AU  - Radulović, Stamen
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Kureljušić, Branislav
AU  - Jovanović, Dragoljub
AU  - Šefer, Dragan
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3014
AB  - U ishrani svinja, vlakna oduvek predstavljaju energetski razređivač potpunih smeša. U novije
vreme, dijetalna vlakna se definišu kao deo ugljenih hidrata koji je nesvarljiv za enzime koji se
luče u gastrointestinalnom traktu sisara. Savremeni način koncipiranja smeša za suprasne i dojne
krmače podrazumeva korišćenje jedne od kategorija nesvarljivih dijetalnih vlakana - celuloze iz
različitih hraniva sa ciljem ublažavanja osećaja gladi i sprečavanja konstipacije tokom graviditeta
sa ograničenom energetskom vrednošću obroka u svrhu povećanja broja živorođenih prasadi po
leglu. Međutim, dijetalna vlakna su grupa ugljenih hidrata sa svojstvima koja variraju u zavisnosti
od botaničkog porekla vlakana, tehnike obrade i drugih faktora koji zavise od krmače kao što su
starost, fiziološko stanje, količina unesene hrane i sastav gastrointestinalne mikrobiote. Ipak,
upotrebom savremene analitike i preciznim formulacijama, moguće je upotrebom dijetalnih
vlakana ostvariti pozitivne efekte sa aspekta reproduktivnih performansi, ali i dobrobiti krmača.
Pored već utvrđenih efekata korišćenja vlakana, potrebno je utvrditi koja svojstva dijetalna vlakna
su najefikasnija kod izazivanja promena u endokrinom sistemu i folikularne tečnosti jajnika, kako
bi se ostvario krajnji cilj preživljavanja embriona i otpornosti potomstva. Naučna istraživanja su
usmerena na temu korišćenja naprednih tehnika za karakterizaciju komponenti dijetalnih vlakana,
a rezultate ovakvih istraživanja treba implementirati u savremene nutritivne strategije.
PB  - Požarevac : Sitograf RM
C3  - 20. Simpozijum Zdravstvena zaštita, selekcija i reprodukcija svinja, Srebrno jezero, 8 - 9. jun 2023
T1  - Značaj adekvatnog nivoa celuloze u ishrani krmača
SP  - 165
EP  - 173
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3014
ER  - 

@conference{
author = "Perić, Dejan and Marković, Radmila and Radulović, Stamen and Grdović, Svetlana and Kureljušić, Branislav and Jovanović, Dragoljub and Šefer, Dragan",
year = "2023",
abstract = "U ishrani svinja, vlakna oduvek predstavljaju energetski razređivač potpunih smeša. U novije
vreme, dijetalna vlakna se definišu kao deo ugljenih hidrata koji je nesvarljiv za enzime koji se
luče u gastrointestinalnom traktu sisara. Savremeni način koncipiranja smeša za suprasne i dojne
krmače podrazumeva korišćenje jedne od kategorija nesvarljivih dijetalnih vlakana - celuloze iz
različitih hraniva sa ciljem ublažavanja osećaja gladi i sprečavanja konstipacije tokom graviditeta
sa ograničenom energetskom vrednošću obroka u svrhu povećanja broja živorođenih prasadi po
leglu. Međutim, dijetalna vlakna su grupa ugljenih hidrata sa svojstvima koja variraju u zavisnosti
od botaničkog porekla vlakana, tehnike obrade i drugih faktora koji zavise od krmače kao što su
starost, fiziološko stanje, količina unesene hrane i sastav gastrointestinalne mikrobiote. Ipak,
upotrebom savremene analitike i preciznim formulacijama, moguće je upotrebom dijetalnih
vlakana ostvariti pozitivne efekte sa aspekta reproduktivnih performansi, ali i dobrobiti krmača.
Pored već utvrđenih efekata korišćenja vlakana, potrebno je utvrditi koja svojstva dijetalna vlakna
su najefikasnija kod izazivanja promena u endokrinom sistemu i folikularne tečnosti jajnika, kako
bi se ostvario krajnji cilj preživljavanja embriona i otpornosti potomstva. Naučna istraživanja su
usmerena na temu korišćenja naprednih tehnika za karakterizaciju komponenti dijetalnih vlakana,
a rezultate ovakvih istraživanja treba implementirati u savremene nutritivne strategije.",
publisher = "Požarevac : Sitograf RM",
journal = "20. Simpozijum Zdravstvena zaštita, selekcija i reprodukcija svinja, Srebrno jezero, 8 - 9. jun 2023",
title = "Značaj adekvatnog nivoa celuloze u ishrani krmača",
pages = "165-173",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3014"
}

Perić, D., Marković, R., Radulović, S., Grdović, S., Kureljušić, B., Jovanović, D.,& Šefer, D.. (2023). Značaj adekvatnog nivoa celuloze u ishrani krmača. in 20. Simpozijum Zdravstvena zaštita, selekcija i reprodukcija svinja, Srebrno jezero, 8 - 9. jun 2023
Požarevac : Sitograf RM., 165-173.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3014

Perić D, Marković R, Radulović S, Grdović S, Kureljušić B, Jovanović D, Šefer D. Značaj adekvatnog nivoa celuloze u ishrani krmača. in 20. Simpozijum Zdravstvena zaštita, selekcija i reprodukcija svinja, Srebrno jezero, 8 - 9. jun 2023. 2023;:165-173.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3014 .

Perić, Dejan, Marković, Radmila, Radulović, Stamen, Grdović, Svetlana, Kureljušić, Branislav, Jovanović, Dragoljub, Šefer, Dragan, "Značaj adekvatnog nivoa celuloze u ishrani krmača" in 20. Simpozijum Zdravstvena zaštita, selekcija i reprodukcija svinja, Srebrno jezero, 8 - 9. jun 2023 (2023):165-173,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3014 .

TY  - CONF
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Perić, Dejan
AU  - Marković, Radmila
AU  - Šefer, Dragan
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3012
AB  - Преживари доприносе повећаној емисији гасова у атмосфери што доводи до
увећаног ефекта стаклене баште. Метан, кога емитују преживари, утиче на
глобално загревање чак 28 пута више од угљен-диоксида. Због тога у свету
влада велико интересовање за фитоадитивима који би могли да својим
хемијским саставом делују на бактерије у бурагу преживара и успешно смање
продукцију метана. Танини, сапонини, флавоноиди и етарска уља су
секундарни метаболити биљака за које је доказано да имају потенцијал за
ублажавање емисије ентеричног метана. Они делују на липидну мембрану
бактерија у бурагу, повећавајући њену пермеабилност, стварајући тиме
дисбаланс и лизу ћелије. Смањена концентрација метаногених бактерија
омогућила би смањену метаногенезу и мању продукцију метана.
Етарска уља имају повољан ефекат на организам преживара као добри
антиоксиданти, антиинфламаторна једињења и антибактеријска једињења са
широким спектром дејства на микроорганизме. До данас је испитан ефекат
етарских уља неколико стотина ароматичних биљака на смањење продукције
ентеричног метана код различитих преживара: краве, говеда, овце и козе.
Најбоље ефекте показала су етарска уља ароматичних биљака које се и иначе
користе у народној медицини за лечење различитих здравствених проблема
код људи и животиња: бели лук (Allium sativum), тимијан (Thymus vulgaris),
еукалиптус (Eucaliptus spp.), оригано (Origanum vulgare), цимет (Cinnamomum
zeylanicum), нана (Mentha piperita), босиљак (Ocimum basilicum), мирта (Mirtus
communis), пелин (Artemisia annua), рузмарин (Salvia rosmarinus), анис (Illicium
verum), ловор (Laurus nobilis) и многе друге. Испитивања су показала да
етарска уља имају важан потенцијал као регулатори ин витро ферментације
бурага, минимизирајући метаногенезу и емисију метана у атмосферу.
Одговарајућа доза и врста етарског уља смањили су продукцију метана и
укупну производњу гасова и до 50%. Потребна су даља in vitro, али и in vivo
истраживања примене етарских уља у исхрани преживара.
AB  - Ruminants contribute to the increased emission of gases in the atmosphere, which
leads to an increased greenhouse effect. Methane, which is emitted by ruminants,
affects global warming as much as 28 times more than carbon dioxide. That is why
there is great interest in the world for phytoadditives that could, with their
chemical composition, act on the bacteria in the rumen's rumen and successfully
reduce methane production. Tannins, saponins, flavonoids, and essential oils are
secondary plant metabolites that have been shown to have the potential to
mitigate enteric methane emissions. They act on the lipid membrane of bacteria
in the rumen, increasing its permeability, thus creating imbalance and cell lysis.
A reduced concentration of methanogenic bacteria would enable reduced
methanogenesis and lower methane production.
Essential oils have a beneficial effect on the ruminant organism as good
antioxidants, anti-inflammatory compounds and antibacterial compounds with a
wide range of effects on microorganisms. To date, the effect of essential oils of
several hundred aromatic plants on the reduction of enteric methane production
in various ruminants has been examined: cows, cattle, sheep and goats. The best
effects were shown by the essential oils of aromatic plants that are also used in
folk medicine for the treatment of various health problems in humans and
animals: garlic (Allium sativum), thyme (Thymus vulgaris), eucalyptus (Eucaliptus
spp.), oregano (Origanum vulgare), cinnamon (Cinnamomum zeylanicum), mint
(Mentha piperita), basil (Ocimum basilicum), myrtle (Mirtus communis), wormwood
(Artemisia annua), rosemary (Salvia rosmarinus), anise (Illicium verum), laurel
(Laurus nobilis) and many others. Tests have shown that essential oils have
important potential as regulators of in vitro rumen fermentation, minimizing
methanogenesis and methane emission into the atmosphere. The appropriate dose
and type of essential oil reduced methane production and total gas production by
up to 50%. Further in vitro and in vivo studies of the use of essential oils in
ruminant nutrition are needed
PB  - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
C3  - 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023
T1  - Etarska ulja lekovitih biljaka u ishrani preživara
T1  - Essential oils of medicinal herbs in ruminant nutrition
SP  - 177
EP  - 178
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3012
ER  - 

@conference{
author = "Grdović, Svetlana and Perić, Dejan and Marković, Radmila and Šefer, Dragan",
year = "2023",
abstract = "Преживари доприносе повећаној емисији гасова у атмосфери што доводи до
увећаног ефекта стаклене баште. Метан, кога емитују преживари, утиче на
глобално загревање чак 28 пута више од угљен-диоксида. Због тога у свету
влада велико интересовање за фитоадитивима који би могли да својим
хемијским саставом делују на бактерије у бурагу преживара и успешно смање
продукцију метана. Танини, сапонини, флавоноиди и етарска уља су
секундарни метаболити биљака за које је доказано да имају потенцијал за
ублажавање емисије ентеричног метана. Они делују на липидну мембрану
бактерија у бурагу, повећавајући њену пермеабилност, стварајући тиме
дисбаланс и лизу ћелије. Смањена концентрација метаногених бактерија
омогућила би смањену метаногенезу и мању продукцију метана.
Етарска уља имају повољан ефекат на организам преживара као добри
антиоксиданти, антиинфламаторна једињења и антибактеријска једињења са
широким спектром дејства на микроорганизме. До данас је испитан ефекат
етарских уља неколико стотина ароматичних биљака на смањење продукције
ентеричног метана код различитих преживара: краве, говеда, овце и козе.
Најбоље ефекте показала су етарска уља ароматичних биљака које се и иначе
користе у народној медицини за лечење различитих здравствених проблема
код људи и животиња: бели лук (Allium sativum), тимијан (Thymus vulgaris),
еукалиптус (Eucaliptus spp.), оригано (Origanum vulgare), цимет (Cinnamomum
zeylanicum), нана (Mentha piperita), босиљак (Ocimum basilicum), мирта (Mirtus
communis), пелин (Artemisia annua), рузмарин (Salvia rosmarinus), анис (Illicium
verum), ловор (Laurus nobilis) и многе друге. Испитивања су показала да
етарска уља имају важан потенцијал као регулатори ин витро ферментације
бурага, минимизирајући метаногенезу и емисију метана у атмосферу.
Одговарајућа доза и врста етарског уља смањили су продукцију метана и
укупну производњу гасова и до 50%. Потребна су даља in vitro, али и in vivo
истраживања примене етарских уља у исхрани преживара., Ruminants contribute to the increased emission of gases in the atmosphere, which
leads to an increased greenhouse effect. Methane, which is emitted by ruminants,
affects global warming as much as 28 times more than carbon dioxide. That is why
there is great interest in the world for phytoadditives that could, with their
chemical composition, act on the bacteria in the rumen's rumen and successfully
reduce methane production. Tannins, saponins, flavonoids, and essential oils are
secondary plant metabolites that have been shown to have the potential to
mitigate enteric methane emissions. They act on the lipid membrane of bacteria
in the rumen, increasing its permeability, thus creating imbalance and cell lysis.
A reduced concentration of methanogenic bacteria would enable reduced
methanogenesis and lower methane production.
Essential oils have a beneficial effect on the ruminant organism as good
antioxidants, anti-inflammatory compounds and antibacterial compounds with a
wide range of effects on microorganisms. To date, the effect of essential oils of
several hundred aromatic plants on the reduction of enteric methane production
in various ruminants has been examined: cows, cattle, sheep and goats. The best
effects were shown by the essential oils of aromatic plants that are also used in
folk medicine for the treatment of various health problems in humans and
animals: garlic (Allium sativum), thyme (Thymus vulgaris), eucalyptus (Eucaliptus
spp.), oregano (Origanum vulgare), cinnamon (Cinnamomum zeylanicum), mint
(Mentha piperita), basil (Ocimum basilicum), myrtle (Mirtus communis), wormwood
(Artemisia annua), rosemary (Salvia rosmarinus), anise (Illicium verum), laurel
(Laurus nobilis) and many others. Tests have shown that essential oils have
important potential as regulators of in vitro rumen fermentation, minimizing
methanogenesis and methane emission into the atmosphere. The appropriate dose
and type of essential oil reduced methane production and total gas production by
up to 50%. Further in vitro and in vivo studies of the use of essential oils in
ruminant nutrition are needed",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske",
journal = "28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023",
title = "Etarska ulja lekovitih biljaka u ishrani preživara, Essential oils of medicinal herbs in ruminant nutrition",
pages = "177-178",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3012"
}

Grdović, S., Perić, D., Marković, R.,& Šefer, D.. (2023). Etarska ulja lekovitih biljaka u ishrani preživara. in 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023
Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske., 177-178.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3012

Grdović S, Perić D, Marković R, Šefer D. Etarska ulja lekovitih biljaka u ishrani preživara. in 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023. 2023;:177-178.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3012 .

Grdović, Svetlana, Perić, Dejan, Marković, Radmila, Šefer, Dragan, "Etarska ulja lekovitih biljaka u ishrani preživara" in 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023 (2023):177-178,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3012 .

TY  - CONF
AU  - Marković, Radmila
AU  - Perić, Dejan
AU  - Maksimović, Željko
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Šefer, Dragan
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3011
AB  - Kvasac predstavlja nutritivno vredno hranivo koje je bogat izvor proteina visoke
biološke vrednosti, kompleksa vitamina B, minerala u tragovima i mnogih drugih
korisnih materija. Uglavnom je u upotrebi stočni i pivski kvasac.
Suvi stočni kvasac dobija se gajenjem gljivica kvasca (Torula utilisili Saccharomyces
species) na različitim podlogama (melasa, celuloza). Ovakav kvasac sadrži 40-60%
sirovih proteina visoke biološke vrednosti i svarljivosti. Od esencijalnih
aminokiselina bogat je lizinom (3,47%), a sumpornih aminokiselina ima samo
1,14%, što ga razlikuje od animalnih i nekih biljnih proteinskih hraniva.
Najbogatiji je izvor vitamina B kompleksa od svih hraniva. Energetska vrednost
suvog stočnog kvasca je 10,1 MJ/kg hrane. Obično se koristi u ishrani svinja i
živine u količini od 1-7% u smeši.
Suvi pivski kvasac se dobija sušenjem svežeg pivskog kvasca nakon filtracije pivske
čorbe fermentisane kvaščevim gljivicama (Saccharomyces species). Ovakav kvasac
sadrži 40-50% proteina visoke biološke vrednosti i svarljivosti. Energetska
vrednost suvog pivskog kvasca je 7,7 MJ/kg hrane.
Pored ovoga, u hranu za životinje mogu se dodati i žive ćelije kvasca
(Saccharomices cerevisiae) (Live Yeast Cells-LYC) i njihov značaj je višestruk. Žive
ćelije kvasca spadaju u grupu potentnih mikroorganizama koji se koriste kao
dodatak u hrani za životinje i predstavljaju alternativu za antibiotike koji su se
donedavno učestalo koristili u ishrani životinja kao stimulatori rasta. Za ulogu
kvasca kao promotera rasta najzaslužniji je mananoligosaharid, izolovan iz
spoljašnjeg ćelijskog zida kvasca (S. cerevisiae). Dokazano je da se
suplementacijom obroka celim kvascem ili ćelijskim zidom kvasca u količini 1,0-
1,5 g/kg mogu poboljšati performanse rasta i prirasta mesa kod brojlera. Žive ćelije
kvasca poseduju velike količine polisaharida, zajedno sa manozom i glukanima, a
poznata je njihova uloga i u modulaciji imunološkog odgovora organizma u
interakciji sa različitim imunokompetentnim ćelijama. Pored toga, dodavanje
živog kvasca u hranu životinja, može uticati na poboljšanje varenja i apsorpciju
hranljivih materija iz intestinalnog trakta i to: modulacijom strukture creva,
inhibicijom patogenih bakterija i smanjenjem pH vrednosti u crevima (što dovodi
do stvaranja organskih kiselina koje deluju kao zakišeljivači).
AB  - Yeast is a nutritionally valuable feed that is a rich source of proteins of high
biological value, vitamin B complex, trace minerals and many other useful
substances. Livestock and brewer's yeast are mainly used.
Dry yeast as feed is obtained by growing yeast fungi (Torula utilis or Saccharomyces
species) on different substrates (molasses, cellulose). This type of yeast contains
40-60% raw proteins of high biological value and digestibility. It is rich in lysine
(3.47%) of essential amino acids, and only 1.14% of sulfur amino acids, which
distinguishes it from animal and some vegetable protein nutrients. It is the richest
source of vitamin B complex of all nutrients. The energy value of dry animal yeast
is 10.1 MJ/kg of feed. It is usually used in the nutrition of pigs and poultry in the
amount of 1-7% in the mixture.
Dry brewer's yeast is obtained by drying fresh brewer's yeast after filtering beer
broth fermented with yeast fungi (Saccharomyces species). This type of yeast
contains 40-50% protein of high biological value and digestibility. The energy
value of dry brewer's yeast is 7.7 MJ/kg.
In addition to this, live yeast cells (Saccharomyces cerevisiae) (Live Yeast Cells-LYC)
can be added to animal feed and their importance is multiple. Live yeast cells
belong to a group of potent microorganisms that are used as an additive in animal
feed and represent an alternative to antibiotics, which until recently were often
used in animal nutrition as growth stimulators. The most important role of yeast
as a growth promoter is mannanoligosaccharide, isolated from the outer cell wall
of yeast (S. cerevisiae). It has been proven that supplementing the meal with whole
yeast or yeast cell wall in the amount of 1.0-1.5 g/kg can improve growth and meat
gain performance in broilers. Living yeast cells possess large amounts of
polysaccharides, together with mannose and glucans, and their role in modulating
the immune response of the organism in interaction with various
immunocompetent cells is known. In addition, the addition of live yeast in feed
can improve digestion and absorption of nutrients from the intestinal tract by:
modulating the structure of the intestine, inhibiting pathogenic bacteria and
reducing the pH value in the intestine (which leads to the creation of organic acids
that act as acidifiers).
PB  - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
C3  - 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023
T1  - Kvasac u ishrani monogastričnih životinja
T1  - Yeast in the nutrition of monogastric animals
SP  - 172
EP  - 173
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3011
ER  - 

@conference{
author = "Marković, Radmila and Perić, Dejan and Maksimović, Željko and Grdović, Svetlana and Šefer, Dragan",
year = "2023",
abstract = "Kvasac predstavlja nutritivno vredno hranivo koje je bogat izvor proteina visoke
biološke vrednosti, kompleksa vitamina B, minerala u tragovima i mnogih drugih
korisnih materija. Uglavnom je u upotrebi stočni i pivski kvasac.
Suvi stočni kvasac dobija se gajenjem gljivica kvasca (Torula utilisili Saccharomyces
species) na različitim podlogama (melasa, celuloza). Ovakav kvasac sadrži 40-60%
sirovih proteina visoke biološke vrednosti i svarljivosti. Od esencijalnih
aminokiselina bogat je lizinom (3,47%), a sumpornih aminokiselina ima samo
1,14%, što ga razlikuje od animalnih i nekih biljnih proteinskih hraniva.
Najbogatiji je izvor vitamina B kompleksa od svih hraniva. Energetska vrednost
suvog stočnog kvasca je 10,1 MJ/kg hrane. Obično se koristi u ishrani svinja i
živine u količini od 1-7% u smeši.
Suvi pivski kvasac se dobija sušenjem svežeg pivskog kvasca nakon filtracije pivske
čorbe fermentisane kvaščevim gljivicama (Saccharomyces species). Ovakav kvasac
sadrži 40-50% proteina visoke biološke vrednosti i svarljivosti. Energetska
vrednost suvog pivskog kvasca je 7,7 MJ/kg hrane.
Pored ovoga, u hranu za životinje mogu se dodati i žive ćelije kvasca
(Saccharomices cerevisiae) (Live Yeast Cells-LYC) i njihov značaj je višestruk. Žive
ćelije kvasca spadaju u grupu potentnih mikroorganizama koji se koriste kao
dodatak u hrani za životinje i predstavljaju alternativu za antibiotike koji su se
donedavno učestalo koristili u ishrani životinja kao stimulatori rasta. Za ulogu
kvasca kao promotera rasta najzaslužniji je mananoligosaharid, izolovan iz
spoljašnjeg ćelijskog zida kvasca (S. cerevisiae). Dokazano je da se
suplementacijom obroka celim kvascem ili ćelijskim zidom kvasca u količini 1,0-
1,5 g/kg mogu poboljšati performanse rasta i prirasta mesa kod brojlera. Žive ćelije
kvasca poseduju velike količine polisaharida, zajedno sa manozom i glukanima, a
poznata je njihova uloga i u modulaciji imunološkog odgovora organizma u
interakciji sa različitim imunokompetentnim ćelijama. Pored toga, dodavanje
živog kvasca u hranu životinja, može uticati na poboljšanje varenja i apsorpciju
hranljivih materija iz intestinalnog trakta i to: modulacijom strukture creva,
inhibicijom patogenih bakterija i smanjenjem pH vrednosti u crevima (što dovodi
do stvaranja organskih kiselina koje deluju kao zakišeljivači)., Yeast is a nutritionally valuable feed that is a rich source of proteins of high
biological value, vitamin B complex, trace minerals and many other useful
substances. Livestock and brewer's yeast are mainly used.
Dry yeast as feed is obtained by growing yeast fungi (Torula utilis or Saccharomyces
species) on different substrates (molasses, cellulose). This type of yeast contains
40-60% raw proteins of high biological value and digestibility. It is rich in lysine
(3.47%) of essential amino acids, and only 1.14% of sulfur amino acids, which
distinguishes it from animal and some vegetable protein nutrients. It is the richest
source of vitamin B complex of all nutrients. The energy value of dry animal yeast
is 10.1 MJ/kg of feed. It is usually used in the nutrition of pigs and poultry in the
amount of 1-7% in the mixture.
Dry brewer's yeast is obtained by drying fresh brewer's yeast after filtering beer
broth fermented with yeast fungi (Saccharomyces species). This type of yeast
contains 40-50% protein of high biological value and digestibility. The energy
value of dry brewer's yeast is 7.7 MJ/kg.
In addition to this, live yeast cells (Saccharomyces cerevisiae) (Live Yeast Cells-LYC)
can be added to animal feed and their importance is multiple. Live yeast cells
belong to a group of potent microorganisms that are used as an additive in animal
feed and represent an alternative to antibiotics, which until recently were often
used in animal nutrition as growth stimulators. The most important role of yeast
as a growth promoter is mannanoligosaccharide, isolated from the outer cell wall
of yeast (S. cerevisiae). It has been proven that supplementing the meal with whole
yeast or yeast cell wall in the amount of 1.0-1.5 g/kg can improve growth and meat
gain performance in broilers. Living yeast cells possess large amounts of
polysaccharides, together with mannose and glucans, and their role in modulating
the immune response of the organism in interaction with various
immunocompetent cells is known. In addition, the addition of live yeast in feed
can improve digestion and absorption of nutrients from the intestinal tract by:
modulating the structure of the intestine, inhibiting pathogenic bacteria and
reducing the pH value in the intestine (which leads to the creation of organic acids
that act as acidifiers).",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske",
journal = "28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023",
title = "Kvasac u ishrani monogastričnih životinja, Yeast in the nutrition of monogastric animals",
pages = "172-173",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3011"
}

Marković, R., Perić, D., Maksimović, Ž., Grdović, S.,& Šefer, D.. (2023). Kvasac u ishrani monogastričnih životinja. in 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023
Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske., 172-173.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3011

Marković R, Perić D, Maksimović Ž, Grdović S, Šefer D. Kvasac u ishrani monogastričnih životinja. in 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023. 2023;:172-173.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3011 .

Marković, Radmila, Perić, Dejan, Maksimović, Željko, Grdović, Svetlana, Šefer, Dragan, "Kvasac u ishrani monogastričnih životinja" in 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023 (2023):172-173,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3011 .

TY  - CONF
AU  - Perić, Dejan
AU  - Jovanović, Dragoljub
AU  - Marković, Radmila
AU  - Šefer, Dragan
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Nešić, Ksenija
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2769
AB  - Sastojci životinjskog porekla u hrani za zivotinje predstavtjaju
idealan izvor esencijalnih aminokisetina. Medutim, sa izbijanjem bovine spongiformne encefatopatije, njihova upotreba se u ishrani farmskih životinja zabranjuje ili stavtja pod strogu kontrolu. IJ srbiji 2006. godine počinje redovan monitoring hrane za životinje metodom ktasične svetlosne mikroskopije propisan Pravilnikom o utvrdivanju Programa mera zdravstvene zaštite zivotinja. Prema trenutno vazećem Pravilniku o utvrđivanju mera ranog otkrivanja i dijagnostike zarazne bolesti transmisivnih spongioformnih encefalopatija (Sl. glasnik 96/10, 33/16, 54/19), kod farmskih životinja je dozvoljena upotreba ribtjeg brasna u ishrani svinja i živine, kao i u zamenama mleka za telad. U akvakulturi se korlsfe i hraniva poreklom od kopnenih vrsta životinja,
izuzev od prezivara, a za određivanje vrste životinja primenjuje se realtime PCR metoda.
Jedno od najracionalnijih rešenja za korišćenje sporednih proizvoda animalnog porekla ie njihovo ponovno uključivanje u lanac ishrane. Zato je u Evropskoj uniji od 2021. godine dozvoljena upotreba sastojaka poreklom od svinja u obrocima za zivinu i poreklom od živine u obrocima za svinje. lnsekti kao izvor proteina postaju takođe sve aktuelnija tema. Sve protokole i metode kontrole propisuje EU Referentna laboratorija za animalne proteine u hrani za životinje, sa ciljem           zadovoljenja zahteva bezbednosti, ali i ispitivanja autentičnosti i deklaracija i otkrivanja prevarnih radnji.
AB  - Ingredients of animal origin in feed represent an ideal source of essential amino acids.
However, with the outbreak of bovine spongiform encephalopathy, their use is prohibited,
or placed under strict control. In Serbia, regular monitoring of animal feed began in 2006,
using the method of classical light microscopy. lt is prescribed by the regulation on the
"Program of Animal Health Protection Measures."
According to the current regulation on the "Measures for Early Detection and Diagnosis
of the Infectious Disease of Transmissible Spongiform Encephalopathies" (Official Gazette
96/10,33/16, 54119), the use of fish meal for farm animals is allowed in the diet of pigs
and poultry, as well as in milk substitutes, for calves. In aquaculture, feeds originating from
terrestrial animal species are also used, except from ruminants, and the real time PCR
method is used to detect the animal species.
One of the most rational solutions for using by-products of animal origin is their
re-inclusion in the food chain. That's why in the European Union, from 2021, the use of
ingredients of pig origin in poultry rations and of poultry origin in pig rations is allowed.
Insects as a source of protein are also becoming an increasing topic. All protocols and control methods are prescribed by the EU Reference Laboratory for Animal Proteins in
Feeding stuffs, with the aim of meeting safety requirements, but also testing the authenticity
and declarations and detecting fraudulent actions.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023.
T1  - Utvrđivanje sastojaka animalnog porekla u hrani za životinje - zašto i kako?
SP  - 167
EP  - 176
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2769
ER  - 

@conference{
author = "Perić, Dejan and Jovanović, Dragoljub and Marković, Radmila and Šefer, Dragan and Grdović, Svetlana and Nešić, Ksenija",
year = "2023",
abstract = "Sastojci životinjskog porekla u hrani za zivotinje predstavtjaju
idealan izvor esencijalnih aminokisetina. Medutim, sa izbijanjem bovine spongiformne encefatopatije, njihova upotreba se u ishrani farmskih životinja zabranjuje ili stavtja pod strogu kontrolu. IJ srbiji 2006. godine počinje redovan monitoring hrane za životinje metodom ktasične svetlosne mikroskopije propisan Pravilnikom o utvrdivanju Programa mera zdravstvene zaštite zivotinja. Prema trenutno vazećem Pravilniku o utvrđivanju mera ranog otkrivanja i dijagnostike zarazne bolesti transmisivnih spongioformnih encefalopatija (Sl. glasnik 96/10, 33/16, 54/19), kod farmskih životinja je dozvoljena upotreba ribtjeg brasna u ishrani svinja i živine, kao i u zamenama mleka za telad. U akvakulturi se korlsfe i hraniva poreklom od kopnenih vrsta životinja,
izuzev od prezivara, a za određivanje vrste životinja primenjuje se realtime PCR metoda.
Jedno od najracionalnijih rešenja za korišćenje sporednih proizvoda animalnog porekla ie njihovo ponovno uključivanje u lanac ishrane. Zato je u Evropskoj uniji od 2021. godine dozvoljena upotreba sastojaka poreklom od svinja u obrocima za zivinu i poreklom od živine u obrocima za svinje. lnsekti kao izvor proteina postaju takođe sve aktuelnija tema. Sve protokole i metode kontrole propisuje EU Referentna laboratorija za animalne proteine u hrani za životinje, sa ciljem           zadovoljenja zahteva bezbednosti, ali i ispitivanja autentičnosti i deklaracija i otkrivanja prevarnih radnji., Ingredients of animal origin in feed represent an ideal source of essential amino acids.
However, with the outbreak of bovine spongiform encephalopathy, their use is prohibited,
or placed under strict control. In Serbia, regular monitoring of animal feed began in 2006,
using the method of classical light microscopy. lt is prescribed by the regulation on the
"Program of Animal Health Protection Measures."
According to the current regulation on the "Measures for Early Detection and Diagnosis
of the Infectious Disease of Transmissible Spongiform Encephalopathies" (Official Gazette
96/10,33/16, 54119), the use of fish meal for farm animals is allowed in the diet of pigs
and poultry, as well as in milk substitutes, for calves. In aquaculture, feeds originating from
terrestrial animal species are also used, except from ruminants, and the real time PCR
method is used to detect the animal species.
One of the most rational solutions for using by-products of animal origin is their
re-inclusion in the food chain. That's why in the European Union, from 2021, the use of
ingredients of pig origin in poultry rations and of poultry origin in pig rations is allowed.
Insects as a source of protein are also becoming an increasing topic. All protocols and control methods are prescribed by the EU Reference Laboratory for Animal Proteins in
Feeding stuffs, with the aim of meeting safety requirements, but also testing the authenticity
and declarations and detecting fraudulent actions.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023.",
title = "Utvrđivanje sastojaka animalnog porekla u hrani za životinje - zašto i kako?",
pages = "167-176",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2769"
}

Perić, D., Jovanović, D., Marković, R., Šefer, D., Grdović, S.,& Nešić, K.. (2023). Utvrđivanje sastojaka animalnog porekla u hrani za životinje - zašto i kako?. in XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023.
Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 167-176.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2769

Perić D, Jovanović D, Marković R, Šefer D, Grdović S, Nešić K. Utvrđivanje sastojaka animalnog porekla u hrani za životinje - zašto i kako?. in XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023.. 2023;:167-176.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2769 .

Perić, Dejan, Jovanović, Dragoljub, Marković, Radmila, Šefer, Dragan, Grdović, Svetlana, Nešić, Ksenija, "Utvrđivanje sastojaka animalnog porekla u hrani za životinje - zašto i kako?" in XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023. (2023):167-176,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2769 .

TY  - CONF
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Perić, Dejan
AU  - Marković, Radmila
AU  - Šefer, Dragan
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3009
PB  - Zagreb : Krmiva d.o.o.
C3  - XXVIII Međunarodno savjetovanje Krmiva 2023, Opatija, 31. maj – 2. jun 2023
T1  - Eterična ulja u hranidbi preživača- manja proizvodnja metana
SP  - 112
EP  - 113
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3009
ER  - 

@conference{
author = "Grdović, Svetlana and Perić, Dejan and Marković, Radmila and Šefer, Dragan",
year = "2023",
publisher = "Zagreb : Krmiva d.o.o.",
journal = "XXVIII Međunarodno savjetovanje Krmiva 2023, Opatija, 31. maj – 2. jun 2023",
title = "Eterična ulja u hranidbi preživača- manja proizvodnja metana",
pages = "112-113",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3009"
}

Grdović, S., Perić, D., Marković, R.,& Šefer, D.. (2023). Eterična ulja u hranidbi preživača- manja proizvodnja metana. in XXVIII Međunarodno savjetovanje Krmiva 2023, Opatija, 31. maj – 2. jun 2023
Zagreb : Krmiva d.o.o.., 112-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3009

Grdović S, Perić D, Marković R, Šefer D. Eterična ulja u hranidbi preživača- manja proizvodnja metana. in XXVIII Međunarodno savjetovanje Krmiva 2023, Opatija, 31. maj – 2. jun 2023. 2023;:112-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3009 .

Grdović, Svetlana, Perić, Dejan, Marković, Radmila, Šefer, Dragan, "Eterična ulja u hranidbi preživača- manja proizvodnja metana" in XXVIII Međunarodno savjetovanje Krmiva 2023, Opatija, 31. maj – 2. jun 2023 (2023):112-113,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3009 .

TY  - CONF
AU  - Marković, Radmila
AU  - Šefer, Dragan
AU  - Perić, Dejan
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Savić, Kristina
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3010
PB  - Banja Luka : Udruženje peradara "Pile", Udruženje živinara "Zajednica živinara R - S"
C3  - 1. Međunarodni kongres peradarstva / živinarstva, Banja Luka, maj 2023
T1  - Fitogeni aditivi u hrani za brojlere
T1  - Phytogenic additives in feed for broilers
VL  - 1
IS  - 1
SP  - 123
EP  - 124
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3010
ER  - 

@conference{
author = "Marković, Radmila and Šefer, Dragan and Perić, Dejan and Grdović, Svetlana and Savić, Kristina",
year = "2023",
publisher = "Banja Luka : Udruženje peradara "Pile", Udruženje živinara "Zajednica živinara R - S"",
journal = "1. Međunarodni kongres peradarstva / živinarstva, Banja Luka, maj 2023",
title = "Fitogeni aditivi u hrani za brojlere, Phytogenic additives in feed for broilers",
volume = "1",
number = "1",
pages = "123-124",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3010"
}

Marković, R., Šefer, D., Perić, D., Grdović, S.,& Savić, K.. (2023). Fitogeni aditivi u hrani za brojlere. in 1. Međunarodni kongres peradarstva / živinarstva, Banja Luka, maj 2023
Banja Luka : Udruženje peradara "Pile", Udruženje živinara "Zajednica živinara R - S"., 1(1), 123-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3010

Marković R, Šefer D, Perić D, Grdović S, Savić K. Fitogeni aditivi u hrani za brojlere. in 1. Međunarodni kongres peradarstva / živinarstva, Banja Luka, maj 2023. 2023;1(1):123-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3010 .

Marković, Radmila, Šefer, Dragan, Perić, Dejan, Grdović, Svetlana, Savić, Kristina, "Fitogeni aditivi u hrani za brojlere" in 1. Međunarodni kongres peradarstva / živinarstva, Banja Luka, maj 2023, 1, no. 1 (2023):123-124,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3010 .

TY  - JOUR
AU  - Pantović, Jovana P.
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Sabovljević, Marko S.
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2945
AB  - Bosnia and Herzegovina has a long history of bryophyte flora research. However, it is still considered in-sufficiently investigated, and until recently bryophyte investigations were completely neglected. Hence new records for the country are expected with novel explorations. Here, we report one liverwort (Porella obtusata) and four moss species (Bryum klinggraeffii, Cinclidotus danubicus, Habrodon perpusillus and Imbribryum subapiculatum) new for the country’s bryophyte flora. With these new records, the bryoflora of Bosnia and Herzegovina numbers 673 taxa (no hornworts, 134 liverworts and 539 mosses).
PB  - University of Zagreb
T2  - Acta Botanica Croatica
T1  - New bryophyte taxa for Bosnia and Herzegovina
VL  - 82
IS  - 1
SP  - 80
EP  - 82
DO  - 10.37427/botcro-2022-026
ER  - 

@article{
author = "Pantović, Jovana P. and Grdović, Svetlana and Sabovljević, Marko S.",
year = "2023",
abstract = "Bosnia and Herzegovina has a long history of bryophyte flora research. However, it is still considered in-sufficiently investigated, and until recently bryophyte investigations were completely neglected. Hence new records for the country are expected with novel explorations. Here, we report one liverwort (Porella obtusata) and four moss species (Bryum klinggraeffii, Cinclidotus danubicus, Habrodon perpusillus and Imbribryum subapiculatum) new for the country’s bryophyte flora. With these new records, the bryoflora of Bosnia and Herzegovina numbers 673 taxa (no hornworts, 134 liverworts and 539 mosses).",
publisher = "University of Zagreb",
journal = "Acta Botanica Croatica",
title = "New bryophyte taxa for Bosnia and Herzegovina",
volume = "82",
number = "1",
pages = "80-82",
doi = "10.37427/botcro-2022-026"
}

Pantović, J. P., Grdović, S.,& Sabovljević, M. S.. (2023). New bryophyte taxa for Bosnia and Herzegovina. in Acta Botanica Croatica
University of Zagreb., 82(1), 80-82.
https://doi.org/10.37427/botcro-2022-026

Pantović JP, Grdović S, Sabovljević MS. New bryophyte taxa for Bosnia and Herzegovina. in Acta Botanica Croatica. 2023;82(1):80-82.
doi:10.37427/botcro-2022-026 .

Pantović, Jovana P., Grdović, Svetlana, Sabovljević, Marko S., "New bryophyte taxa for Bosnia and Herzegovina" in Acta Botanica Croatica, 82, no. 1 (2023):80-82,
https://doi.org/10.37427/botcro-2022-026 . .

TY  - CONF
AU  - Marković, Radmila
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Perić, Dejan
AU  - Jovanović, Dragoljub
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2425
AB  - Ishrana predstavlja važan činilac u očuvanju zdravlja životinja i
postizanju maksimalnih proizvodnih performansi, kao i u proizvodnji
bezbednih namirnica animalnog porekla, što je u suštini i krajnji cilj
držanja i ishrane životinja. Pod kvalitetom hrane za životinje podrazumevaju se poželjna senzorska svojstva, optimalan hemijski sastav i
zadovoljavajuće higijensko stanje. Bezbednost hrane za životinje, kao
sastavni deo koncepta „Jedno zdravlje“, uključuje aspekt neškodljivosti i za životinje i za ljude. Termin prvenstveno označava kontaminaciju hrane bakterijama, plesnima i parazitima hrane, zatim metabolitima živih agenasa prisutnih u hrani, kao i prisustvo različitih organskih
i neorganskih štetnih sastojaka (semena otrovnih biljaka, teški metali,
metaloidi, hormoni, antibiotici, pesticidi i drugi). Prijem sirovina u fabrikama hrane za životinje, kao prva karika u lancu proizvodnje bezbedne hrane, sastoji se iz ustaljenih procedura čiji je cilj prepoznavanje potencijalnog rizika i prisustva štetnih materija u hrani. Senzorska
svojstva (organoleptička) predstavljaju čulnu percepciju i ocenu kvaliteta hrane za životinje, pomoću koje stičemo prvi utisak o bezbednosti. U slučaju sumnje na narušen kvalitet hrane za životinje, moguće
je upotrebiti određene fizičko-hemijske metode čija je svrha determinacija potencijalnih hazarda u hrani. Neophodno je vršiti kontinuirani i
višestepeni monitoring hrane za životinje, kao i edukaciju svih subjekata uključenih u lanac proizvodnje hrane za životinje.
AB  - Nutrition is an important factor in maintaining animal health and achieving maximum
production performance, as well as in the production of safe foods of animal origin, which is
essentially the ultimate purpose of keeping and feeding animals. The feed quality includes
desirable sensory properties, optimal chemical composition and satisfactory hygienic
condition. Feed safety, as an integral part of the “One Health” concept, includes the aspect
of safety for both animals and humans. The term primarily means contamination of feed
with bacteria, molds and parasites, then metabolites of living agents present in feed,
as well as the presence of various organic and inorganic harmful ingredients (seeds of poisonous plants, heavy metals, metalloids, hormones, antibiotics, pesticides and others).
Receiving of raw materials in feed factories, as the first link in the chain of safe food
production, consists of established procedures aimed to recognize the potential risk and
the presence of harmful substances in feed. Sensory properties (organoleptic) represent
sensory perception and assessment of feed quality, and thus we get a first impression of
safety. In case of suspicious feed quality, it is possible to use certain physico-chemical
methods whose purpose is to determine potential hazards in feed. It is necessary to
perform continuous and multi-level monitoring of feed, as well as education of all subjects
involved in the chain of animal feed production.
PB  - Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara
T1  - Senzorska ocena – prva impresija o kvalitetu hrane za životinje
T1  - Sensory assessment – first impression of feed quality
SP  - 145
EP  - 159
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2425
ER  - 

@conference{
author = "Marković, Radmila and Grdović, Svetlana and Perić, Dejan and Jovanović, Dragoljub",
year = "2022",
abstract = "Ishrana predstavlja važan činilac u očuvanju zdravlja životinja i
postizanju maksimalnih proizvodnih performansi, kao i u proizvodnji
bezbednih namirnica animalnog porekla, što je u suštini i krajnji cilj
držanja i ishrane životinja. Pod kvalitetom hrane za životinje podrazumevaju se poželjna senzorska svojstva, optimalan hemijski sastav i
zadovoljavajuće higijensko stanje. Bezbednost hrane za životinje, kao
sastavni deo koncepta „Jedno zdravlje“, uključuje aspekt neškodljivosti i za životinje i za ljude. Termin prvenstveno označava kontaminaciju hrane bakterijama, plesnima i parazitima hrane, zatim metabolitima živih agenasa prisutnih u hrani, kao i prisustvo različitih organskih
i neorganskih štetnih sastojaka (semena otrovnih biljaka, teški metali,
metaloidi, hormoni, antibiotici, pesticidi i drugi). Prijem sirovina u fabrikama hrane za životinje, kao prva karika u lancu proizvodnje bezbedne hrane, sastoji se iz ustaljenih procedura čiji je cilj prepoznavanje potencijalnog rizika i prisustva štetnih materija u hrani. Senzorska
svojstva (organoleptička) predstavljaju čulnu percepciju i ocenu kvaliteta hrane za životinje, pomoću koje stičemo prvi utisak o bezbednosti. U slučaju sumnje na narušen kvalitet hrane za životinje, moguće
je upotrebiti određene fizičko-hemijske metode čija je svrha determinacija potencijalnih hazarda u hrani. Neophodno je vršiti kontinuirani i
višestepeni monitoring hrane za životinje, kao i edukaciju svih subjekata uključenih u lanac proizvodnje hrane za životinje., Nutrition is an important factor in maintaining animal health and achieving maximum
production performance, as well as in the production of safe foods of animal origin, which is
essentially the ultimate purpose of keeping and feeding animals. The feed quality includes
desirable sensory properties, optimal chemical composition and satisfactory hygienic
condition. Feed safety, as an integral part of the “One Health” concept, includes the aspect
of safety for both animals and humans. The term primarily means contamination of feed
with bacteria, molds and parasites, then metabolites of living agents present in feed,
as well as the presence of various organic and inorganic harmful ingredients (seeds of poisonous plants, heavy metals, metalloids, hormones, antibiotics, pesticides and others).
Receiving of raw materials in feed factories, as the first link in the chain of safe food
production, consists of established procedures aimed to recognize the potential risk and
the presence of harmful substances in feed. Sensory properties (organoleptic) represent
sensory perception and assessment of feed quality, and thus we get a first impression of
safety. In case of suspicious feed quality, it is possible to use certain physico-chemical
methods whose purpose is to determine potential hazards in feed. It is necessary to
perform continuous and multi-level monitoring of feed, as well as education of all subjects
involved in the chain of animal feed production.",
publisher = "Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara",
title = "Senzorska ocena – prva impresija o kvalitetu hrane za životinje, Sensory assessment – first impression of feed quality",
pages = "145-159",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2425"
}

Marković, R., Grdović, S., Perić, D.,& Jovanović, D.. (2022). Senzorska ocena – prva impresija o kvalitetu hrane za životinje. in Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara
Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 145-159.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2425

Marković R, Grdović S, Perić D, Jovanović D. Senzorska ocena – prva impresija o kvalitetu hrane za životinje. in Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara. 2022;:145-159.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2425 .

Marković, Radmila, Grdović, Svetlana, Perić, Dejan, Jovanović, Dragoljub, "Senzorska ocena – prva impresija o kvalitetu hrane za životinje" in Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara (2022):145-159,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2425 .

TY  - CONF
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Marković, Radmila
AU  - Radulović, Stamen
AU  - Perić, Dejan
AU  - Šefer, Dragan
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2974
AB  - Биљке које садрже етарска уља називају се ароматичне биљке. Распрострањене су широм света, међутим за нас значајне врсте потичу
са подручја Средоземља као што су рузмарин, оригано, жалфија,
тимијан, нана, босиљак, анис и бели лук. Ароматичне биљке садрже
мирисна, испарљива, хидрофобна и високо концентрисана једињења,
етарска уља. То су сложене мешавине секундарних метаболита, односно хемијских супстанци као што су полифеноли, кинини, флавоноли/
флавоноиди, алкалоиди, полипептиди или њихови деривати супституисани кисеоником. Најзначајније фамилије са становишта продукције етарских уља су: Asteraceae (Compositae), Lamiaceae (Labiateae) i
Apiaceae (Umbelliferae). Биолошки активна једињења ароматичних
биљака имају антимикробна, антиоксидативна, антипаразитска, антипротозоална, антифунгална и антиинфламаторна својства.
Број објављених радова о употреби ароматичних биљака и етарских
уља као фитоадитива у исхрани животиња се повећао последњих
година. Истраживања потврђују њихову ефикасност као природних промотера раста и доказују да они представљају алтернативу забрањеним антибиотицима. Испитивано је дејство многих биљака
као фитоадитива у исхрани непреживара, а најзаступљеније су: оригано, мајкина душица, тимијан, бели лук, жалфија, нана, коприва,
камилица, рузмарин, кантарион и анис. Биоактивне супстанце ароматичних биљака на специфичан начин утичу на животиње: имају
антибактеријска својства, побољшавају функционисање имуног система, регулишу унос хране и апетит животиња побољшавајући укус,
регулишу функционисање пробавног система, појачавају синтезу
жучних киселина у јетри и њихово излучивање у жучи, стимулишу
функцију ензима панкреаса (липазе, амилазе и протеазе) и обликују
сензорна својства анималних производа. Претпоставља се да је општи
начин деловања фитогених адитива модулисање микрофлоре црева и
смањење патогена, као и способност да побољшају активност ензима
и капацитет апсорпције хранљивих материја.
Додатак ароматичних биљака и етарских уља богатих антимикробним
и антиоксидативним једињењима у исхрану животиња може побољшати искористљивост хране и перформансе и донети економске
користи у сточараству.
AB  - Plants that contain essential oils are called aromatic plants. They
are distributed all over the world. Species that are but important
for us originate from the Mediterranean, such as rosemary, oregano,
sage, thyme, mint, basil, anise and garlic. Aromatic plants contain
fragrant, volatile, hydrophobic and highly concentrated compounds,
essential oils. These are complex mixtures of secondary metabolites or
chemical substances such as polyphenols, quinines, flavonols/flavonoids,
alkaloids, polypeptides or their oxygen-substituted derivatives. The most
important families from the point of view of essential oils production
are: Asteraceae (Compositae), Lamiaceae (Labiateae) and Apiaceae
(Umbelliferae). Biologically active compounds of aromatic plants have
antimicrobial, antioxidant, antiparasitic, antiprotozoal, antifungal and
anti-inflammatory properties.
The number of published papers on the use of aromatic plants and
essential oils as phytoadditives in animal nutrition has increased in
recent years. Research confirms their effectiveness as natural growth promoters and proves that they are an alternative to banned antibiotics.
The effect of many plants as phytoadditives in the diet of non-ruminants
has been studied, and the most common are: oregano, thyme, thyme,
garlic, sage, mint, nettle, chamomile, rosemary, St. John’s wort and
anise. Bioactive substances of aromatic plants affect animals in a specific
way: they have antibacterial properties, improve the functioning of
the immune system, regulate feed intake and appetite by improving
palatability, regulate the functioning of the digestive system, increase
the synthesis of bile acids in the liver and bile secretion, stimulate
enzyme function. (lipases, amylases and proteases) and shape the sensory
properties of animal products. It is assumed that the general mode of
action of phytogenic additives is to modulate the intestinal microflora
and reduce pathogens, as well as the ability to improve enzyme activity
and absorption capacity of nutrients.
The addition of aromatic plants and essential oils rich in antimicrobial
and antioxidant compounds to animal nutrition can improve feed
efficiency and performance and bring economic benefits to livestock.
PB  - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
C3  - 27. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15-18. jun 2022
T1  - Značaj aromatičnih biljaka i etarskih ulja u ishrani nepreživara
T1  - The importance of aromatic plants and essential oils in the diet of non-ruminants
SP  - 310
EP  - 313
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2974
ER  - 

@conference{
author = "Grdović, Svetlana and Marković, Radmila and Radulović, Stamen and Perić, Dejan and Šefer, Dragan",
year = "2022",
abstract = "Биљке које садрже етарска уља називају се ароматичне биљке. Распрострањене су широм света, међутим за нас значајне врсте потичу
са подручја Средоземља као што су рузмарин, оригано, жалфија,
тимијан, нана, босиљак, анис и бели лук. Ароматичне биљке садрже
мирисна, испарљива, хидрофобна и високо концентрисана једињења,
етарска уља. То су сложене мешавине секундарних метаболита, односно хемијских супстанци као што су полифеноли, кинини, флавоноли/
флавоноиди, алкалоиди, полипептиди или њихови деривати супституисани кисеоником. Најзначајније фамилије са становишта продукције етарских уља су: Asteraceae (Compositae), Lamiaceae (Labiateae) i
Apiaceae (Umbelliferae). Биолошки активна једињења ароматичних
биљака имају антимикробна, антиоксидативна, антипаразитска, антипротозоална, антифунгална и антиинфламаторна својства.
Број објављених радова о употреби ароматичних биљака и етарских
уља као фитоадитива у исхрани животиња се повећао последњих
година. Истраживања потврђују њихову ефикасност као природних промотера раста и доказују да они представљају алтернативу забрањеним антибиотицима. Испитивано је дејство многих биљака
као фитоадитива у исхрани непреживара, а најзаступљеније су: оригано, мајкина душица, тимијан, бели лук, жалфија, нана, коприва,
камилица, рузмарин, кантарион и анис. Биоактивне супстанце ароматичних биљака на специфичан начин утичу на животиње: имају
антибактеријска својства, побољшавају функционисање имуног система, регулишу унос хране и апетит животиња побољшавајући укус,
регулишу функционисање пробавног система, појачавају синтезу
жучних киселина у јетри и њихово излучивање у жучи, стимулишу
функцију ензима панкреаса (липазе, амилазе и протеазе) и обликују
сензорна својства анималних производа. Претпоставља се да је општи
начин деловања фитогених адитива модулисање микрофлоре црева и
смањење патогена, као и способност да побољшају активност ензима
и капацитет апсорпције хранљивих материја.
Додатак ароматичних биљака и етарских уља богатих антимикробним
и антиоксидативним једињењима у исхрану животиња може побољшати искористљивост хране и перформансе и донети економске
користи у сточараству., Plants that contain essential oils are called aromatic plants. They
are distributed all over the world. Species that are but important
for us originate from the Mediterranean, such as rosemary, oregano,
sage, thyme, mint, basil, anise and garlic. Aromatic plants contain
fragrant, volatile, hydrophobic and highly concentrated compounds,
essential oils. These are complex mixtures of secondary metabolites or
chemical substances such as polyphenols, quinines, flavonols/flavonoids,
alkaloids, polypeptides or their oxygen-substituted derivatives. The most
important families from the point of view of essential oils production
are: Asteraceae (Compositae), Lamiaceae (Labiateae) and Apiaceae
(Umbelliferae). Biologically active compounds of aromatic plants have
antimicrobial, antioxidant, antiparasitic, antiprotozoal, antifungal and
anti-inflammatory properties.
The number of published papers on the use of aromatic plants and
essential oils as phytoadditives in animal nutrition has increased in
recent years. Research confirms their effectiveness as natural growth promoters and proves that they are an alternative to banned antibiotics.
The effect of many plants as phytoadditives in the diet of non-ruminants
has been studied, and the most common are: oregano, thyme, thyme,
garlic, sage, mint, nettle, chamomile, rosemary, St. John’s wort and
anise. Bioactive substances of aromatic plants affect animals in a specific
way: they have antibacterial properties, improve the functioning of
the immune system, regulate feed intake and appetite by improving
palatability, regulate the functioning of the digestive system, increase
the synthesis of bile acids in the liver and bile secretion, stimulate
enzyme function. (lipases, amylases and proteases) and shape the sensory
properties of animal products. It is assumed that the general mode of
action of phytogenic additives is to modulate the intestinal microflora
and reduce pathogens, as well as the ability to improve enzyme activity
and absorption capacity of nutrients.
The addition of aromatic plants and essential oils rich in antimicrobial
and antioxidant compounds to animal nutrition can improve feed
efficiency and performance and bring economic benefits to livestock.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske",
journal = "27. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15-18. jun 2022",
title = "Značaj aromatičnih biljaka i etarskih ulja u ishrani nepreživara, The importance of aromatic plants and essential oils in the diet of non-ruminants",
pages = "310-313",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2974"
}

Grdović, S., Marković, R., Radulović, S., Perić, D.,& Šefer, D.. (2022). Značaj aromatičnih biljaka i etarskih ulja u ishrani nepreživara. in 27. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15-18. jun 2022
Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske., 310-313.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2974

Grdović S, Marković R, Radulović S, Perić D, Šefer D. Značaj aromatičnih biljaka i etarskih ulja u ishrani nepreživara. in 27. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15-18. jun 2022. 2022;:310-313.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2974 .

Grdović, Svetlana, Marković, Radmila, Radulović, Stamen, Perić, Dejan, Šefer, Dragan, "Značaj aromatičnih biljaka i etarskih ulja u ishrani nepreživara" in 27. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15-18. jun 2022 (2022):310-313,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2974 .

TY  - CONF
AU  - Marković, Radmila
AU  - Šefer, Dragan
AU  - Perić, Dejan
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Radulović, Stamen
AU  - Šević Savić, Kristina
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2973
AB  - Фитогени додаци храни за животиње (фитобиотици) се дефинишу
као једињења биљног порекла која се користе у исхрани животиња
са циљем унапређења њихове продуктивности путем побољшања
производних резултата животиња, својстава хране, као и квалитета
намирница анималног порекла.
Позитиван ефекат фитогених адитива (есенцијалних уља) у храни за
животиње и њихових компоненти на производне резултате и здравље
животиња је последица бројних својстава, од којих су најзначајнија
њихова антиинфламаторна и антиоксидативна дејства, побољшање
конзумације, стимулисање лучења ензима, повећање мотилитета
желуца и црева, стимулација ендокриног и имуног система, антимикробно, антивирусно и кокцидиостатско деловање.
Да би се испитао утицај исхране бројлера оброцима са додатим различитим фитогеним адитивима на здравствено стање, производне
резултате, сензорне особине меса, као и оправданост кориштења
фитогених адитива у исхрани бројлера организован је оглед на укупно 240 бројлера провенијенције Cobb 500, подељених у 4 групе. Храњени
су стандардним смешама по препоруци произвођача, с тим што су се
групе једино разликовале у томе што су огледне групе (О-I – О-IV)
у смеши за исхрану имале додате различите комерцијалне фитогене
адитиве а контролна група (К) без фитогеног адитива.
Производни резултати (већи прирас, мања конзумација, боља конверзија) бројлера огледних група су били значајно бољи у односу
на контролну групу бројлера у свим фазама това.
У односу на бројлере посматраних огледних група код бројлера
контролне групе утврђен је већи просечан број бактерија E. coli и
Enteroccocus spp., а мањи број бактерија млечне киселине у испитиваним деловима дигестивног тракта. Посматране огледне групе су
у свим испитиваним сегментима црева имале већу висину и ширину цревних ресица, а мању дубину крипти у односу на бројлере
контролне групе, чиме је остварен већи ресорптивнии капацитет
цревне слузнице.
При сензорној анализи просечна оцена укупне прихватљивости меса
груди О-I групе бројлера била је статистички значајно већа у односу
на друге групе, а месо батака са карабатаком О-III групе бројлера
у односу на О-I групу.
AB  - Phytogenic feed additives (phytobiotics) are defined as compounds of
plant origin used in animal nutrition with the aim of improving their
productivity by improving the production results of animals, feed properties, as well as the quality of food of animal origin.
The positive effect of phytogenic additives (essential oils) in animal
feed and their components on production results and animal health
is due to numerous properties, the most important of which are their
anti-inflammatory and antioxidant effects, improving consumption,
stimulating enzyme secretion, increasing gastric and intestinal motility,
stimulation endocrine and immune systems, antimicrobial, antiviral
and coccidiostatic action.
In order to examine the impact of broiler diet with various phytogenic
additives on health, production results, sensory properties of meat, as
well as the justification of using phytogenic additives in broiler diet, a
total of 240 broilers of Cobb 500 provenance were organized, divided into 4 groups. They were fed standard mixtures recommended by the
manufacturer, with the only difference being that the experimental
groups (O-I - O-IV) had different commercial phytogenic additives
added to the feed mixture and the control group (K) without phytogenic additives.
The production results (higher increment, lower consumption, better
conversion) of broilers of the experimental groups were significantly
better compared to the control group of broilers in all phases of fattening.
Compared to the broilers of the observed experimental groups, the
broilers of the control group had a higher average number of E.coli
and Enteroccocus spp., and a lower number of lactic acid bacteria in
the examined parts of the digestive tract. The observed experimental
groups had a higher height and width of intestinal villi in all examined
segments of the intestine, and a smaller depth of crypts in relation to
the broilers of the control group, which achieved a higher resorptive
capacity of the intestinal mucosa.
In the sensory analysis, the average assessment of the total acceptability of breast meat O-I group was statistically significantly higher
compared to other groups, and drumstick with thigh of O-III broiler
group compared to O-I group.
PB  - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
C3  - 27. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 18. jun 2022
T1  - Fitobiotici- prirodni stimulatori rasta u hrani za brojlere
T1  - Phytobiotics - natural growth stimulators in broiler feed
SP  - 263
EP  - 266
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2973
ER  - 

@conference{
author = "Marković, Radmila and Šefer, Dragan and Perić, Dejan and Grdović, Svetlana and Radulović, Stamen and Šević Savić, Kristina",
year = "2022",
abstract = "Фитогени додаци храни за животиње (фитобиотици) се дефинишу
као једињења биљног порекла која се користе у исхрани животиња
са циљем унапређења њихове продуктивности путем побољшања
производних резултата животиња, својстава хране, као и квалитета
намирница анималног порекла.
Позитиван ефекат фитогених адитива (есенцијалних уља) у храни за
животиње и њихових компоненти на производне резултате и здравље
животиња је последица бројних својстава, од којих су најзначајнија
њихова антиинфламаторна и антиоксидативна дејства, побољшање
конзумације, стимулисање лучења ензима, повећање мотилитета
желуца и црева, стимулација ендокриног и имуног система, антимикробно, антивирусно и кокцидиостатско деловање.
Да би се испитао утицај исхране бројлера оброцима са додатим различитим фитогеним адитивима на здравствено стање, производне
резултате, сензорне особине меса, као и оправданост кориштења
фитогених адитива у исхрани бројлера организован је оглед на укупно 240 бројлера провенијенције Cobb 500, подељених у 4 групе. Храњени
су стандардним смешама по препоруци произвођача, с тим што су се
групе једино разликовале у томе што су огледне групе (О-I – О-IV)
у смеши за исхрану имале додате различите комерцијалне фитогене
адитиве а контролна група (К) без фитогеног адитива.
Производни резултати (већи прирас, мања конзумација, боља конверзија) бројлера огледних група су били значајно бољи у односу
на контролну групу бројлера у свим фазама това.
У односу на бројлере посматраних огледних група код бројлера
контролне групе утврђен је већи просечан број бактерија E. coli и
Enteroccocus spp., а мањи број бактерија млечне киселине у испитиваним деловима дигестивног тракта. Посматране огледне групе су
у свим испитиваним сегментима црева имале већу висину и ширину цревних ресица, а мању дубину крипти у односу на бројлере
контролне групе, чиме је остварен већи ресорптивнии капацитет
цревне слузнице.
При сензорној анализи просечна оцена укупне прихватљивости меса
груди О-I групе бројлера била је статистички значајно већа у односу
на друге групе, а месо батака са карабатаком О-III групе бројлера
у односу на О-I групу., Phytogenic feed additives (phytobiotics) are defined as compounds of
plant origin used in animal nutrition with the aim of improving their
productivity by improving the production results of animals, feed properties, as well as the quality of food of animal origin.
The positive effect of phytogenic additives (essential oils) in animal
feed and their components on production results and animal health
is due to numerous properties, the most important of which are their
anti-inflammatory and antioxidant effects, improving consumption,
stimulating enzyme secretion, increasing gastric and intestinal motility,
stimulation endocrine and immune systems, antimicrobial, antiviral
and coccidiostatic action.
In order to examine the impact of broiler diet with various phytogenic
additives on health, production results, sensory properties of meat, as
well as the justification of using phytogenic additives in broiler diet, a
total of 240 broilers of Cobb 500 provenance were organized, divided into 4 groups. They were fed standard mixtures recommended by the
manufacturer, with the only difference being that the experimental
groups (O-I - O-IV) had different commercial phytogenic additives
added to the feed mixture and the control group (K) without phytogenic additives.
The production results (higher increment, lower consumption, better
conversion) of broilers of the experimental groups were significantly
better compared to the control group of broilers in all phases of fattening.
Compared to the broilers of the observed experimental groups, the
broilers of the control group had a higher average number of E.coli
and Enteroccocus spp., and a lower number of lactic acid bacteria in
the examined parts of the digestive tract. The observed experimental
groups had a higher height and width of intestinal villi in all examined
segments of the intestine, and a smaller depth of crypts in relation to
the broilers of the control group, which achieved a higher resorptive
capacity of the intestinal mucosa.
In the sensory analysis, the average assessment of the total acceptability of breast meat O-I group was statistically significantly higher
compared to other groups, and drumstick with thigh of O-III broiler
group compared to O-I group.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske",
journal = "27. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 18. jun 2022",
title = "Fitobiotici- prirodni stimulatori rasta u hrani za brojlere, Phytobiotics - natural growth stimulators in broiler feed",
pages = "263-266",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2973"
}

Marković, R., Šefer, D., Perić, D., Grdović, S., Radulović, S.,& Šević Savić, K.. (2022). Fitobiotici- prirodni stimulatori rasta u hrani za brojlere. in 27. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 18. jun 2022
Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske., 263-266.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2973

Marković R, Šefer D, Perić D, Grdović S, Radulović S, Šević Savić K. Fitobiotici- prirodni stimulatori rasta u hrani za brojlere. in 27. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 18. jun 2022. 2022;:263-266.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2973 .

Marković, Radmila, Šefer, Dragan, Perić, Dejan, Grdović, Svetlana, Radulović, Stamen, Šević Savić, Kristina, "Fitobiotici- prirodni stimulatori rasta u hrani za brojlere" in 27. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 18. jun 2022 (2022):263-266,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2973 .

TY  - CONF
AU  - Perić, Dejan
AU  - Marković, Radmila
AU  - Radulović, Stamen
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Jovanović, Dragoljub
AU  - Šefer, Dragan
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2664
AB  - Vlakna se u ishrani svinja tradicionalno posmatraju kao energetski razređivač potpunih smeša. U novije vreme, vlakna iz različitih hraniva koriste se u ishrani za suprasne i dojne krmače sa ciljem ublažavanja osećaja gladi i sprečavanja
konstipacije tokom graviditeta sa ograničenom energetskom vrednošću obroka u
svrhu povećanja broja živorođenih prasadi po leglu. Međutim, dijetalna vlakna su
grupa ugljenih hidrata sa svojstvima koja variraju u zavisnosti od botaničkog porekla vlakana, tehnike obrade i drugih faktora koji zavise od krmače kao što su starost, fiziološko stanje, količina unesene hrane i sastav gastrointestinalne mikrobiote. Ipak, upotrebom savremene analitike i preciznim formulacijama, moguće je
upotrebom dijetalnih vlakana ostvariti pozitivne efekte sa aspekta reproduktivnim
performansi, ali i dobrobiti krmača. Pored već utvrđenih efekata korišćenja vlakana, potrebno je utvrditi koja svojstva dijetalna vlakna su najefikasnija kod izazivanja promena u endokrinom sistemu i folikularne tečnosti jajnika, kako bi se ostvario krajnji cilj preživljavanja embriona i otpornosti potomstva. Naučna istraživanja
su usmerena na temu korišćenja naprednih tehnika za karakterizaciju komponenti
dijetalnih vlakana.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - 13. Naučni simpozijum Reprodukcija domaćih životinja, Divčibare, 6 - 9. oktobar 2022
T1  - Efekti korišćenja dijetalnih vlakana u ishrani visokoproduktivnih krmača
SP  - 145
EP  - 154
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2664
ER  - 

@conference{
author = "Perić, Dejan and Marković, Radmila and Radulović, Stamen and Grdović, Svetlana and Jovanović, Dragoljub and Šefer, Dragan",
year = "2022",
abstract = "Vlakna se u ishrani svinja tradicionalno posmatraju kao energetski razređivač potpunih smeša. U novije vreme, vlakna iz različitih hraniva koriste se u ishrani za suprasne i dojne krmače sa ciljem ublažavanja osećaja gladi i sprečavanja
konstipacije tokom graviditeta sa ograničenom energetskom vrednošću obroka u
svrhu povećanja broja živorođenih prasadi po leglu. Međutim, dijetalna vlakna su
grupa ugljenih hidrata sa svojstvima koja variraju u zavisnosti od botaničkog porekla vlakana, tehnike obrade i drugih faktora koji zavise od krmače kao što su starost, fiziološko stanje, količina unesene hrane i sastav gastrointestinalne mikrobiote. Ipak, upotrebom savremene analitike i preciznim formulacijama, moguće je
upotrebom dijetalnih vlakana ostvariti pozitivne efekte sa aspekta reproduktivnim
performansi, ali i dobrobiti krmača. Pored već utvrđenih efekata korišćenja vlakana, potrebno je utvrditi koja svojstva dijetalna vlakna su najefikasnija kod izazivanja promena u endokrinom sistemu i folikularne tečnosti jajnika, kako bi se ostvario krajnji cilj preživljavanja embriona i otpornosti potomstva. Naučna istraživanja
su usmerena na temu korišćenja naprednih tehnika za karakterizaciju komponenti
dijetalnih vlakana.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "13. Naučni simpozijum Reprodukcija domaćih životinja, Divčibare, 6 - 9. oktobar 2022",
title = "Efekti korišćenja dijetalnih vlakana u ishrani visokoproduktivnih krmača",
pages = "145-154",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2664"
}

Perić, D., Marković, R., Radulović, S., Grdović, S., Jovanović, D.,& Šefer, D.. (2022). Efekti korišćenja dijetalnih vlakana u ishrani visokoproduktivnih krmača. in 13. Naučni simpozijum Reprodukcija domaćih životinja, Divčibare, 6 - 9. oktobar 2022
Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 145-154.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2664

Perić D, Marković R, Radulović S, Grdović S, Jovanović D, Šefer D. Efekti korišćenja dijetalnih vlakana u ishrani visokoproduktivnih krmača. in 13. Naučni simpozijum Reprodukcija domaćih životinja, Divčibare, 6 - 9. oktobar 2022. 2022;:145-154.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2664 .

Perić, Dejan, Marković, Radmila, Radulović, Stamen, Grdović, Svetlana, Jovanović, Dragoljub, Šefer, Dragan, "Efekti korišćenja dijetalnih vlakana u ishrani visokoproduktivnih krmača" in 13. Naučni simpozijum Reprodukcija domaćih životinja, Divčibare, 6 - 9. oktobar 2022 (2022):145-154,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2664 .

TY  - CONF
AU  - Perić, Dejan
AU  - Marković, Radmila
AU  - Radulović, Stamen
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Jovanović, Dragoljub
AU  - Šefer, Dragan
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2665
AB  - Potražnja za proteinima animalnog porekla nastavlja da raste sa povećanjem
broja ljudi na planeti. Zbog toga je pred naučnu i stručnu javnost postavljen jasan zadatak, a to je kontinuirana dostupnost mesa, mleka, jaja i ribe. Rast sektora intenzivnog stočarstva postavlja ogromne zahteve za svetske prirodne resurse i kao što se na-
široko izveštava, dovešće do povećanja emisije gasova i efekta staklene bašte, kao i do
većeg uticaja na životnu sredinu, odvodeći naše sisteme ishrane daleko izvan granica
planete. Primarni kritični ekološki faktori su: zapremina stajnjaka, sadržaj azota i fosfora u stajnjaku, proizvodnja metana i miris. Održivost proizvodnje animalnih proteina
je sada glavni i centralni zadatak nametnut čovečanstvu, a pozivi na promene su široko
rasprostranjeni. Postoje raličiti načini ublažavanja štetnih efekata stočarstva na životnu sredinu, a jedan od najsavremenijih je industrijska primena enzima u hrani za životinje. Enzimi, koji se svrstavaju u biološke katalizatore su proteini sposobni da ubrzaju
brzinu hemijskih reakcija neophodnih za pravilno funkcionisanje svih ćelija. Zbog svoje
raznolikosti, specifičnosti i katalitičkog kapaciteta, oni su široko prihvaćeni od strane
naučne i industrijske zajednice. Mada su odavno poznati u nauci, enzimi se. kao funkcionalni dodaci, u industriji hrane za životinje koriste tek poslednjih nekoliko decenija.
Razlikujemo endogene enzime, koji se stvaraju u digestivnom sistemu, biljne enzime iz
različitih biljnih hraniva i egzogene enzime koje proizvode različite bakterije i plesni.
Cilj dodavanja enzima je dopuna aktivnosti endogenih enzima životinja, otklanjanje
antinutritivnih materija (glukani, fitati) iz pojedinih hraniva, povećanje energetske i
hranljive vrednost hraniva na osnovu veće dostupnosti pojedinih hranljivih materija za
resorpciju, kao i smanjivanje izlučivanja neiskorišćenih hranljivih materija u spoljašnju
sredinu što se uklapa u koncept očuvanja životne sredine. Potraga za novim izvorima
dobijanja enzima za upotrebu u hrani za životinje je trenutni fokus naučnika. Važan aspekt za istraživanje, koji u industriji hrane za životinje i u stočarstvu može biti primenjen kao faktor zaštite životne sredine, je razvoj enzima koji su otporni na varijabilne
uslove u gastrointestinalnom traktu novim načinima inkapsulacije i zaštite aktivnih
materija.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8-11. septembar 2022
T1  - Upotreba enzima u povećanju svarljivosti hrane i zaštiti životne sredine
SP  - 241
EP  - 252
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2665
ER  - 

@conference{
author = "Perić, Dejan and Marković, Radmila and Radulović, Stamen and Grdović, Svetlana and Jovanović, Dragoljub and Šefer, Dragan",
year = "2022",
abstract = "Potražnja za proteinima animalnog porekla nastavlja da raste sa povećanjem
broja ljudi na planeti. Zbog toga je pred naučnu i stručnu javnost postavljen jasan zadatak, a to je kontinuirana dostupnost mesa, mleka, jaja i ribe. Rast sektora intenzivnog stočarstva postavlja ogromne zahteve za svetske prirodne resurse i kao što se na-
široko izveštava, dovešće do povećanja emisije gasova i efekta staklene bašte, kao i do
većeg uticaja na životnu sredinu, odvodeći naše sisteme ishrane daleko izvan granica
planete. Primarni kritični ekološki faktori su: zapremina stajnjaka, sadržaj azota i fosfora u stajnjaku, proizvodnja metana i miris. Održivost proizvodnje animalnih proteina
je sada glavni i centralni zadatak nametnut čovečanstvu, a pozivi na promene su široko
rasprostranjeni. Postoje raličiti načini ublažavanja štetnih efekata stočarstva na životnu sredinu, a jedan od najsavremenijih je industrijska primena enzima u hrani za životinje. Enzimi, koji se svrstavaju u biološke katalizatore su proteini sposobni da ubrzaju
brzinu hemijskih reakcija neophodnih za pravilno funkcionisanje svih ćelija. Zbog svoje
raznolikosti, specifičnosti i katalitičkog kapaciteta, oni su široko prihvaćeni od strane
naučne i industrijske zajednice. Mada su odavno poznati u nauci, enzimi se. kao funkcionalni dodaci, u industriji hrane za životinje koriste tek poslednjih nekoliko decenija.
Razlikujemo endogene enzime, koji se stvaraju u digestivnom sistemu, biljne enzime iz
različitih biljnih hraniva i egzogene enzime koje proizvode različite bakterije i plesni.
Cilj dodavanja enzima je dopuna aktivnosti endogenih enzima životinja, otklanjanje
antinutritivnih materija (glukani, fitati) iz pojedinih hraniva, povećanje energetske i
hranljive vrednost hraniva na osnovu veće dostupnosti pojedinih hranljivih materija za
resorpciju, kao i smanjivanje izlučivanja neiskorišćenih hranljivih materija u spoljašnju
sredinu što se uklapa u koncept očuvanja životne sredine. Potraga za novim izvorima
dobijanja enzima za upotrebu u hrani za životinje je trenutni fokus naučnika. Važan aspekt za istraživanje, koji u industriji hrane za životinje i u stočarstvu može biti primenjen kao faktor zaštite životne sredine, je razvoj enzima koji su otporni na varijabilne
uslove u gastrointestinalnom traktu novim načinima inkapsulacije i zaštite aktivnih
materija.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8-11. septembar 2022",
title = "Upotreba enzima u povećanju svarljivosti hrane i zaštiti životne sredine",
pages = "241-252",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2665"
}

Perić, D., Marković, R., Radulović, S., Grdović, S., Jovanović, D.,& Šefer, D.. (2022). Upotreba enzima u povećanju svarljivosti hrane i zaštiti životne sredine. in 33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8-11. septembar 2022
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 241-252.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2665

Perić D, Marković R, Radulović S, Grdović S, Jovanović D, Šefer D. Upotreba enzima u povećanju svarljivosti hrane i zaštiti životne sredine. in 33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8-11. septembar 2022. 2022;:241-252.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2665 .

Perić, Dejan, Marković, Radmila, Radulović, Stamen, Grdović, Svetlana, Jovanović, Dragoljub, Šefer, Dragan, "Upotreba enzima u povećanju svarljivosti hrane i zaštiti životne sredine" in 33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8-11. septembar 2022 (2022):241-252,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2665 .

TY  - CONF
AU  - Marković, Radmila
AU  - Perić, Dejan
AU  - Radulović, Stamen
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Jovanović, Dragoljub
AU  - Radosavac, Adriana
AU  - Šefer, Dragan
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2666
AB  - Životinjama su mikroelementi potrebni u malim količinama i učestvuju u skoro
svim fiziološkim i biohemijskim procesima. Resorpcija mikroelemenata ne zavisi samo
od sadržaja u hrani, nego i od starosti životinje, elektrohemijske reakcije u crevima i
oblika u kome se mikroelement nalazi. Izbor izvora mikroelementa se zasniva na njihovom sadržaju u čistom stanju, rastvorljivosti u organizmu, dostupnosti i iskoristivosti.
Oksidi, hloridi i karbonati su slabo rastvorljivi, a pored toga, hloridi su higroskopni, a
karbonati brzo oksidišu. Sulfati su postojane soli, lake za prečišćavanje, a sulfatni jon se
lako izlučuje iz organizma. Pored neorganskih formi mineralnih materija, danas se sve
više koriste, takozvani “helatni” oblici, odnosno organski vezani mikroelementi. Minerali vezani sa amino-kiselinama ili peptidima su bolje zaštićeni za vreme pasaže kroz
želudac, a resorpcija helatne forme bakra je znatno veća od resorpcije iz sulfata. Resorpcija organski vezanih mikroelemenata se ne odvija konvencionalno (nosač/dufuzija), pa direktna homeostatska kontrola na nivou enterocita ne postoji, a retencija i biološki poluživot helatnog oblika su veći kod anorganske forme.
Korišćenjem smeša za brojlere sa organski vezanim mikroelementima, postižu se
značajno veći dnevni prirasti (za 12,78 procenata) pri boljoj konzumaciji (za 5,81 procenata) i uz bolju konverziju hrane za 16,7 procenata.
Dodavanje organskih oblika cinka, bakra, mangana i gvožđa u hranu za svinje
utiče na bolju svarljivost i retenciju ovih mikroelemenata, ali i smanjuje fekalno izlučivanje ovih mikrominerala i P u poređenju sa hranom za svinje koja sadrži neorganske
forme minerala. Uključivanje ovih organskih mikroelemenata u ishranu sa visokim sadržajem fitata može biti korisnije nego u ishrani sa malo fitata.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 33. Savetovanja veterinara Srbije, Zlatibor, 8-11. septembar 2022.
T1  - Helatne forme mikroelemenata kao dodatak hrani za nepreživare
SP  - 188
EP  - 198
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2666
ER  - 

@conference{
author = "Marković, Radmila and Perić, Dejan and Radulović, Stamen and Grdović, Svetlana and Jovanović, Dragoljub and Radosavac, Adriana and Šefer, Dragan",
year = "2022",
abstract = "Životinjama su mikroelementi potrebni u malim količinama i učestvuju u skoro
svim fiziološkim i biohemijskim procesima. Resorpcija mikroelemenata ne zavisi samo
od sadržaja u hrani, nego i od starosti životinje, elektrohemijske reakcije u crevima i
oblika u kome se mikroelement nalazi. Izbor izvora mikroelementa se zasniva na njihovom sadržaju u čistom stanju, rastvorljivosti u organizmu, dostupnosti i iskoristivosti.
Oksidi, hloridi i karbonati su slabo rastvorljivi, a pored toga, hloridi su higroskopni, a
karbonati brzo oksidišu. Sulfati su postojane soli, lake za prečišćavanje, a sulfatni jon se
lako izlučuje iz organizma. Pored neorganskih formi mineralnih materija, danas se sve
više koriste, takozvani “helatni” oblici, odnosno organski vezani mikroelementi. Minerali vezani sa amino-kiselinama ili peptidima su bolje zaštićeni za vreme pasaže kroz
želudac, a resorpcija helatne forme bakra je znatno veća od resorpcije iz sulfata. Resorpcija organski vezanih mikroelemenata se ne odvija konvencionalno (nosač/dufuzija), pa direktna homeostatska kontrola na nivou enterocita ne postoji, a retencija i biološki poluživot helatnog oblika su veći kod anorganske forme.
Korišćenjem smeša za brojlere sa organski vezanim mikroelementima, postižu se
značajno veći dnevni prirasti (za 12,78 procenata) pri boljoj konzumaciji (za 5,81 procenata) i uz bolju konverziju hrane za 16,7 procenata.
Dodavanje organskih oblika cinka, bakra, mangana i gvožđa u hranu za svinje
utiče na bolju svarljivost i retenciju ovih mikroelemenata, ali i smanjuje fekalno izlučivanje ovih mikrominerala i P u poređenju sa hranom za svinje koja sadrži neorganske
forme minerala. Uključivanje ovih organskih mikroelemenata u ishranu sa visokim sadržajem fitata može biti korisnije nego u ishrani sa malo fitata.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "33. Savetovanja veterinara Srbije, Zlatibor, 8-11. septembar 2022.",
title = "Helatne forme mikroelemenata kao dodatak hrani za nepreživare",
pages = "188-198",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2666"
}

Marković, R., Perić, D., Radulović, S., Grdović, S., Jovanović, D., Radosavac, A.,& Šefer, D.. (2022). Helatne forme mikroelemenata kao dodatak hrani za nepreživare. in 33. Savetovanja veterinara Srbije, Zlatibor, 8-11. septembar 2022.
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 188-198.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2666

Marković R, Perić D, Radulović S, Grdović S, Jovanović D, Radosavac A, Šefer D. Helatne forme mikroelemenata kao dodatak hrani za nepreživare. in 33. Savetovanja veterinara Srbije, Zlatibor, 8-11. septembar 2022.. 2022;:188-198.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2666 .

Marković, Radmila, Perić, Dejan, Radulović, Stamen, Grdović, Svetlana, Jovanović, Dragoljub, Radosavac, Adriana, Šefer, Dragan, "Helatne forme mikroelemenata kao dodatak hrani za nepreživare" in 33. Savetovanja veterinara Srbije, Zlatibor, 8-11. septembar 2022. (2022):188-198,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2666 .

TY  - CONF
AU  - Šefer, Dragan
AU  - Marković, Radmila
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Radulović, Stamen
AU  - Jovanović, Dragoljub
AU  - Makivić, Lazar
AU  - Perić, Dejan
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2667
AB  - Živinarska proizvodnja je primer masovne stočarske proizvodnje, tako da
intenzivna proizvodnja tovnih brojlera podrazumeva uzgajanje brojlera na farmama
kapaciteta od 5 000 pa do 50 000 jedinki ili više, pri gustini od 0,06 m2 po ptici. Moderne živinarske farme konstruisane su sa zadatkom smanjenja gubitka toplote, odnosno
poboljšanja energetske efikasnosti, što vrlo često, u kombinaciji sa smanjenim nivoom
ventilacije može dovesti do povišenog nivoa amonijaka (NH3), ugljen dioksida (CO2), ali
i drugih zagađivača vazduha i na taj način negativno uticati na zdravlje i produktivnost životinja. Na brzinu emisije gasova utiču mnogi faktori, kao što su: sastav hrane i
efikasnost korišćenja hrane (konverzjia), kvalitet prostirke i mikroklimatski uslovi na
farmi. Prostirka na intenzivnim živinarskim farmama obično sadrži 4 do 6 procenata
azota, od čega je veći deo u NH3 ili NH4+ obliku. Mešavina prostirke i stajnjaka predstavlja skladište azota koji se pod odgovarajućim uslovima oslobađa u vidu amonijaka. Sa druge strane, glavni izvor ugljen-dioksida u stočarstvu je disanje životinja tako
da postoji povezanost između nivoa metabolizma životinja i proizvodnje CO2 na farmama. Proizvodnja ugljen-dioksida kod ptica je proporcionalna njihovoj metaboličkoj
proizvodnji toplote, a time i metaboličkoj telesnoj masi ptice, na koju utiču temperatura i aktivnost. Cilj istraživanja sprovedenog na 17 000 brojlera u tovu je bio da se ispita
uticaj nutritivnog dodatka Eubiotika dodatog u hranu za brojlere na emisiju NH3 i CO2.
Vrednosti emisije NH3 i CO2 u objektu za uzgoj tovnih brojlera koji su u hrani dobijali Eubiotik su numerički manje, što se može objasniti boljom svarljivošću osnovnih hranljivih
materija, pre svega proteina prisutnih u hrani
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8-11. septembar 2022.
T1  - Upotreba nutritivnog dodatka „Eubiotik“ u kontroli emisije amonijaka i ugljen dioksida na komercijalnim živinarskim farmama za tov brojlera
SP  - 181
EP  - 187
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2667
ER  - 

@conference{
author = "Šefer, Dragan and Marković, Radmila and Grdović, Svetlana and Radulović, Stamen and Jovanović, Dragoljub and Makivić, Lazar and Perić, Dejan",
year = "2022",
abstract = "Živinarska proizvodnja je primer masovne stočarske proizvodnje, tako da
intenzivna proizvodnja tovnih brojlera podrazumeva uzgajanje brojlera na farmama
kapaciteta od 5 000 pa do 50 000 jedinki ili više, pri gustini od 0,06 m2 po ptici. Moderne živinarske farme konstruisane su sa zadatkom smanjenja gubitka toplote, odnosno
poboljšanja energetske efikasnosti, što vrlo često, u kombinaciji sa smanjenim nivoom
ventilacije može dovesti do povišenog nivoa amonijaka (NH3), ugljen dioksida (CO2), ali
i drugih zagađivača vazduha i na taj način negativno uticati na zdravlje i produktivnost životinja. Na brzinu emisije gasova utiču mnogi faktori, kao što su: sastav hrane i
efikasnost korišćenja hrane (konverzjia), kvalitet prostirke i mikroklimatski uslovi na
farmi. Prostirka na intenzivnim živinarskim farmama obično sadrži 4 do 6 procenata
azota, od čega je veći deo u NH3 ili NH4+ obliku. Mešavina prostirke i stajnjaka predstavlja skladište azota koji se pod odgovarajućim uslovima oslobađa u vidu amonijaka. Sa druge strane, glavni izvor ugljen-dioksida u stočarstvu je disanje životinja tako
da postoji povezanost između nivoa metabolizma životinja i proizvodnje CO2 na farmama. Proizvodnja ugljen-dioksida kod ptica je proporcionalna njihovoj metaboličkoj
proizvodnji toplote, a time i metaboličkoj telesnoj masi ptice, na koju utiču temperatura i aktivnost. Cilj istraživanja sprovedenog na 17 000 brojlera u tovu je bio da se ispita
uticaj nutritivnog dodatka Eubiotika dodatog u hranu za brojlere na emisiju NH3 i CO2.
Vrednosti emisije NH3 i CO2 u objektu za uzgoj tovnih brojlera koji su u hrani dobijali Eubiotik su numerički manje, što se može objasniti boljom svarljivošću osnovnih hranljivih
materija, pre svega proteina prisutnih u hrani",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8-11. septembar 2022.",
title = "Upotreba nutritivnog dodatka „Eubiotik“ u kontroli emisije amonijaka i ugljen dioksida na komercijalnim živinarskim farmama za tov brojlera",
pages = "181-187",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2667"
}

Šefer, D., Marković, R., Grdović, S., Radulović, S., Jovanović, D., Makivić, L.,& Perić, D.. (2022). Upotreba nutritivnog dodatka „Eubiotik“ u kontroli emisije amonijaka i ugljen dioksida na komercijalnim živinarskim farmama za tov brojlera. in 33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8-11. septembar 2022.
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 181-187.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2667

Šefer D, Marković R, Grdović S, Radulović S, Jovanović D, Makivić L, Perić D. Upotreba nutritivnog dodatka „Eubiotik“ u kontroli emisije amonijaka i ugljen dioksida na komercijalnim živinarskim farmama za tov brojlera. in 33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8-11. septembar 2022.. 2022;:181-187.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2667 .

Šefer, Dragan, Marković, Radmila, Grdović, Svetlana, Radulović, Stamen, Jovanović, Dragoljub, Makivić, Lazar, Perić, Dejan, "Upotreba nutritivnog dodatka „Eubiotik“ u kontroli emisije amonijaka i ugljen dioksida na komercijalnim živinarskim farmama za tov brojlera" in 33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8-11. septembar 2022. (2022):181-187,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2667 .

TY  - CONF
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Marković, Radmila
AU  - Radulović, Stamen
AU  - Perić, Dejan
AU  - Šefer, Dragan
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2725
AB  - Poslednjih godina, u svetu vlada veliko interesovanje za smenjenjem emisije metana nastalog metanogenezom u rumenu preživara. Zbog toga su dodaci hrani, koji mogu
da modifikuju fermentaciju u buragu od velikog interesa. Antibiotici, kao dodaci hrani
za životinje, su se pokazali kao veoma efikasni u smanjenju proizvodnje metana, ali je
pojava otpornih mikroorganizama i rezidua u animalnim proizvodima, dovela do zabrane njihove primene. Postoji izuzetno veliko interesovanje za istraživanjima različitih sekundarnih metabolita biljaka, kao što su etarska ulja, tanini, saponini i flavonoidi,
koji se mogu koristiti kao prirodni modifikatori aktivnosti mikroorganizama buraga.
Kao bezbedni dodaci u hrani za životinje, sa ciljem smanjenja emisije metana, prepoznata su etarska ulja i na tu činjenicu ukazuje veliki broj saopštenja i naučnih radova.
Ovde ćemo prikazati rezultate nekoliko istraživanja te vrste.
AB  - In recent years, there has been a great interest in the world for changing the emission of methane produced by the process of methanogenesis in the rumen of ruminants. Therefore, feed additives that can modify fermentation in the rumen are of great interest. Antibiotics, as additives to animal feed, have proven to be very effective in reducing
methane production, but the appearance of resistant microorganisms and residues in
animal products has led to their ban. Therefore, there is a great interest in the research
of various secondary metabolites of plants, such as essential oils, tannins, saponins and
flavonoids, which can be used as natural modifiers of rumen microorganisms. Essential
oils are recognized as safe additives in animal feed with the aim of reducing methane
emissions, as indicated by a large number of announcements and scientific works. Here
we will present some research.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8-11. septembar 2022
T1  - Upotreba etarskih ulja u ishrani preživara sa ciljem zaštite životne sredine
SP  - 211
EP  - 218
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2725
ER  - 

@conference{
author = "Grdović, Svetlana and Marković, Radmila and Radulović, Stamen and Perić, Dejan and Šefer, Dragan",
year = "2022",
abstract = "Poslednjih godina, u svetu vlada veliko interesovanje za smenjenjem emisije metana nastalog metanogenezom u rumenu preživara. Zbog toga su dodaci hrani, koji mogu
da modifikuju fermentaciju u buragu od velikog interesa. Antibiotici, kao dodaci hrani
za životinje, su se pokazali kao veoma efikasni u smanjenju proizvodnje metana, ali je
pojava otpornih mikroorganizama i rezidua u animalnim proizvodima, dovela do zabrane njihove primene. Postoji izuzetno veliko interesovanje za istraživanjima različitih sekundarnih metabolita biljaka, kao što su etarska ulja, tanini, saponini i flavonoidi,
koji se mogu koristiti kao prirodni modifikatori aktivnosti mikroorganizama buraga.
Kao bezbedni dodaci u hrani za životinje, sa ciljem smanjenja emisije metana, prepoznata su etarska ulja i na tu činjenicu ukazuje veliki broj saopštenja i naučnih radova.
Ovde ćemo prikazati rezultate nekoliko istraživanja te vrste., In recent years, there has been a great interest in the world for changing the emission of methane produced by the process of methanogenesis in the rumen of ruminants. Therefore, feed additives that can modify fermentation in the rumen are of great interest. Antibiotics, as additives to animal feed, have proven to be very effective in reducing
methane production, but the appearance of resistant microorganisms and residues in
animal products has led to their ban. Therefore, there is a great interest in the research
of various secondary metabolites of plants, such as essential oils, tannins, saponins and
flavonoids, which can be used as natural modifiers of rumen microorganisms. Essential
oils are recognized as safe additives in animal feed with the aim of reducing methane
emissions, as indicated by a large number of announcements and scientific works. Here
we will present some research.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8-11. septembar 2022",
title = "Upotreba etarskih ulja u ishrani preživara sa ciljem zaštite životne sredine",
pages = "211-218",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2725"
}

Grdović, S., Marković, R., Radulović, S., Perić, D.,& Šefer, D.. (2022). Upotreba etarskih ulja u ishrani preživara sa ciljem zaštite životne sredine. in 33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8-11. septembar 2022
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 211-218.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2725

Grdović S, Marković R, Radulović S, Perić D, Šefer D. Upotreba etarskih ulja u ishrani preživara sa ciljem zaštite životne sredine. in 33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8-11. septembar 2022. 2022;:211-218.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2725 .

Grdović, Svetlana, Marković, Radmila, Radulović, Stamen, Perić, Dejan, Šefer, Dragan, "Upotreba etarskih ulja u ishrani preživara sa ciljem zaštite životne sredine" in 33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8-11. septembar 2022 (2022):211-218,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2725 .